Najavljeno je da će Rio Tinto u narednom periodu proveriti stanje na parcelama kako bi utvrdili da li se zemljište koristi u skladu sa ugovorom, koji "obavezuje zakupca da ga upotrebljava u skladu relevantnim zakonskim odredbama".
Rio Tinto se zahvalio meštanima na angažovanju i pozvao "sve zainteresovane strane da i ubuduće ukažu na sve potencijalne situacije koje zajedno možemo sprečiti ili unaprediti".
"Više informacija možete pronaći na našem veb-sajtu", stoji na kraju tog saopštenja, ali na navedenoj adresi do danas nema tih dodatnih podataka.
RIO TINTO "BRANI" SRBIJU OD GMO?
Obratili smo se ovom preduzeću za preciznije informacije o sadnji, pitali smo koje su to "neodobrene sorte". Pre odgovora Rio Tinta stigao je komentar Marijane Trbović Petković na istoj FB stranici:
Nakon toga, Rio Tinto nam je uputio odgovor sledeće sadržine:
- U narednom periodu ćemo proverom na terenu utvrditi da li su navodi tačni kao i o kojim se sortama radi. Na sajtu Ministarstva poljoprovrede, šumarstva i vodoproivrede se možete više informisati o ovoj temi, kao i na linku u nastavku Sortne liste | SORTE Odeljenje za priznavanje sorti (minpolj.gov.rs). Naša kompanija ne snosi odgovornost za tačnost dostupnih informacija u okviru registra i preporučujemo da svaku informaciju potvrdite sa nadležnim ministarstvom.
Uz zahvalnost za prvo javljanje, obavestili smo preduzeće da su nam poznate priznate sorte u Srbiji.
PRILOG: LISTA PRIZNATIH SORTI POLJOPRIVREDNOG BILJA
Ali, kako bismo dalje istražili o kojim neodobrenim sortama je reč, zamolili smo za dodatne informacije:
O kojim parcelama u vlasništvu Vaše kompanije je tačno reč, kako bismo uputili precizan zahtev nadležnima?
Jeste li već prijavili navedenu sadnju Fitosanitarnoj inspekciji i drugim nadležnim organima, u skladu sa odredbama zakona koji se odnose na upotrebu i proizvodnju sorti i namerno uvođenje u životnu sredinu?
Naredni odgovor Rio Tinta glasio je:
- Kao kompanija koja posluje u skladu sa zakonima Republike Srbije i odnosi se odgovorno i sa brigom prema lokalnoj zajednici i životnoj sredini provera se sprovodi na svim parcelama u našem vlasništvu, kako bi se utvrdila istinost navoda, o čemu će u skladu sa zakonom biti obaveštena i nadležna inspekcija.
Pohvalili smo isticanje poslovanja u skladu sa zakonima i istakli da su oni utemeljeni u Ustavu Srbije.
Najviši pravni akt države reguliše i korišćenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem, šumskim zemljištem i gradskim građevinskim zemljištem u privatnoj svojini, a na osnovu kojeg se zakonom mogu ograničiti oblici korišćenja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenja štete životnoj sredini, a to svakako mogu biti te "neodobrene" sorte na parcelama u vlasništvu Vaše kompanije jer su prepoznate kao rizik po biodiverzitet, a uzorčno-posledično i na javno zdravlje, skrenuli smo pažnju Rio Tintu.
Kao zainteresovana javnost, izrazili smo očekivanje da će ova korporacija da obavesti širu javnost i o ishodu utvrđivanja "istinitosti navoda" jer su to informacije od javnog značaja, bez obzira što ona nije organ vlasti u Srbiji, pa ne potpada pod Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Najavili smo tada da ćemo za pristup informacijama da se obratimo nadležnima nakon prijave Rio Tinta.
Pošto smo mesec dana bili bez odgovora, u maju smo upitali Rio Tinto:
Da li ste završili provere na svim parcelama u vašem vlasništvu?
Jeste li utvrdili istinost navoda i obavestili inspekcija?
Možemo li da saznamo podatke?
Ovoga puta nismo dobili nikakav odgovor.
Jedino novo obaveštenje Rio Tinta postavljeno je 9. maja, ali se ticalo druge teme:
"Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd će u periodu od 9. do 13. maja 2022. godine vršiti rekultivaciju lokacije u Nedeljičkom polju, na kojoj su rađena hidrogeološka istraživanja za potrebe utvrđivanja hidrogeoloških karakteristika stena na području Jadar.
Sva istraživanja i analize su urađene u skladu sa regulativom i projektnom dokumentacijom, prema kojoj se vrši i rekultivacija na predmetnoj parceli koja je u privatnom vlasništvu, sa čijim vlasnikom kompanija ima potpisan Ugovor. Planira se da posao na rekultivaciji traje pet dana, a svi mašinski radovi se obavljaju isključivo na predmetnoj lokaciji u Nedeljičkom polju, dok će se kamionski transport kamenog agregata odvijati na relaciji Nedeljičko polje – Karlagan glavnim putevima".
Isti sadržaj nalazi se i na sajtu Rio Tinta, ujedno je i poslednje što je objavljeno u protekla dva meseca.
Uzgred, javnost je u aprilu bila obaveštena o rekultivacijama na području Lipničkog Šora, kao i Polja-potes Prekaja.
Do danas se Rio Tino nije zvanično oglasio povodom te "sadnje određenih neodobrenih sorti".
"SLOVO ZAKONA" O GMO NA TERITORIJI SRBIJE
Ukoliko bi te "neodobrene" sorte bile genetički modifikovane kulture, onda parcele u vlasništvu Rio Tita podležu Zakonu o genetički modifikovani organizmima, važećem u Srbiji od 2009. godine, u čijem Članu 2 stoji:
"Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije".
Kaznene odredbe ovog zakona regulišu krivično delo, Članom 45:
"Ko protivno odredbama ovog zakona započne da upotrebljava GMO i proizvod od GMO u zatvorenim sistemima, namerno uvodi u životnu sredinu, stavlja u promet, gaji u komercijalne svrhe ili odlaže u životnu sredinu i time prouzrokuje štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine.
GMO i proizvod od GMO iz stava 1. ovog člana oduzeće se i uništiti o trošku lica koje je izvršilo krivično delo".
Zakon dalje definiše i privredni prestup, Članom 46:
"Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako započne da upotrebljava GMO i proizvod od GMO u zatvorenim sistemima, namerno uvodi u životnu sredinu, stavi u promet ili gaji u komercijalne svrhe, a nije dobilo odobrenje Ministarstva (član 9)".
Za prekršaj pravnog lica, Članom 47 regulisano je da će se novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazniti ako, pored ostalog:
vrši upotrebu u zatvorenim sistemima, a nema dozvolu za određeni stepen rizika
ne prijavi Ministarstvu podatak o bilo kojoj izmeni ili nenamernoj promeni GMO dok Ministarstvo razmatra prijavu ili posle davanja odobrenja za namerno uvođenje u životnu sredinu
ne podnese Ministarstvu izveštaj o rezultatima namernog uvođenja u životnu sredinu
Podsećamo da smo proteklih godina objavljivali zvanične informacije o nezakonitom uzgoju i prometu GMO na teritoriji naše zemlje, a naročito problematičan uvek je bio upravo Mačvanski okrug gde je bilo planirano realizovanje "Projekta Jadar" Rio Tinta:
Da GMO predstavlja rizik, istakla jeprof. dr Snežana Oljača na predavanju "Organska poljoprivreda: GMO ili zdravlje?" održanom prošle godine u okviru projekta "Kragujevac bez GMO 2021" koji je realizovalo udruženje PRVI PRVI NA SKALI.
Opisujući drugu zelenu revoluciju, Oljača je istakla da je „najviše inovacija u biotehnologiji kreirano radi profita, a ne zbog potrebe rešavanja problema u poljoprivredi. Sposobnost biotehnologije da napravi kombinaciju gena koje nema u prirodi nosi najozbiljniji ekološki rizik. Ovi biotehnološki proizvodi su oni koji forsiraju pesticide. Zbog toga je legitimna zabrinutost javnosti za ekološki rizik upotrebe GM“ – čulo se na predavanju. Detaljno: KRAGUJEVAC BEZ GMO 2021 - REZIME PROJEKTA.
Pitanje GMO, uključujući i novostvorene genetski editovane organizme, ne sme da se razmatra samo u sklopu politike bezbednosti hrane, ili ekološke politike, smatra prof. dr Tatjana Brankov, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, stručni konsultant našeg udruženja.
- GM hrana koja je prisutna na tržištu predstavlja rizik po zdravstvenu bezbednost ljudi i prouzrokuje brojne neželjene ekološke posledice. Međutim, to je jedan aspekt, drugi je pitanje: da li želimo da budemo vazalna ili suverena država? Priželjkujemo li bankrot srpskog seljaka kojeg ćemo u svojevrsnoj faustovskoj nagodbi prisilno uključiti u tokove nefer biznisa, u kojem će najveći deo dobiti morati da preda snabdevačima GM tehnologije? Ili želimo revitalizaciju srpskih sela i obnovu zadrugarstva - ističe Brankov.
Ovo nije prvi put da nam Rio Tinto uskraćuje tražene informacije, od javnog interesa. Naime, shodno preporuci koju smo dobili iz Privredne komore Srbije (PKS), 17. novembra prošle godine obratili smo se ovom britansko-australijskom rudarskom gigantu molbom za dostavu Studije ekonomskog uticaja projekta Jadar, navedene u članku na sajtu Privredne komore Srbije 29. oktobra 2021. godine.
Naznačili smo da smo, po preporuci PKS, posetili sajt Rio Tinta gde smo pronašli promotivni materijal, dvojezične brošure sa po osam stranica, ali ne i predmetnu Studiju.
I u ovom slučaju, do danas nismo dobili ni uzvratni mejl sa studijom kao prilogom, niti informaciju o izvoru na kojem se nalazi javno dostupna Studija u celini.
Pomenuti Behtel je sarađivao sa Zoranom Mihajlović dok je vodila Ministarstvo građevinarstva, a dodirna tačka u javno-korporativnom trouglu je i Vesna Prodanović, još uvek aktuelni zakonski zastupnik Rio Save, koja se Behtelu pridružila 2018. godine (nakon 25 godina rada Energoprojektu), da bi je nakon toga angažovao Rio Tinto.
"Sa Behtelom saradnja traje preko 50 godina i zajedno smo realizovali nekoliko važnih projekata" - izjavili su prošle godine predstavnici Rio Tinto. Podsećamo na članak iz arhive:
Prošlog meseca smo iz medija saznali da još jedan rudarski gigant ima kontraverzno poslovanje.
Kako je preneo Rojters, britanska podružnica međunarodne rudarske kompanije Glenkor priznala je pred britanskim sudom krivicu za korupciju širom Afrike. Glenkorova podružnica bila je optužena za davanje mita za pristup sirovoj nafti.
Britansko Odeljenje za teške prevare saopštilo je da je Glenkor preko svojih zaposlenih i drugih posrednika dao više od 28 miliona dolara mita (26,5 miliona evra) u Nigeriji, Kamerunu, Obali Slonovače, Ekvatorijalnoj Gvineji i Južnom Sudanu.
Izricanje presude zakazano je za novembar ove godine.
Glenkor, čije je sedište u Švajcarskoj, već je saopštio da očekuje da uz nagodbu plati do 1,5 milijardi dolara (1,4 milijarde evra), javio je Rojters.
Podsećamo, zbog ektremnog siromaštva porodica, deca – neka starosti samo šest godina – bila su prisiljena da napuste školu i rade na poslovima vađenja kobalta u vlasništvu britanske rudarske kompanije Glenkor, objavili smo 2019. godine.
O pogubnom uticaju kolosa iz rudarske industrije govorio je prof. dr Ratko Ristić na stručno-naučnom skupu "Projekat Jadar - šta je poznato?" održanom u SANU 6. maja prošle godine.
Profesor Ristić je, pored ostalog, istakao da u cilju rešavanja problema degradacije zemljišta i uspostavljanja održivih mehanizama upravljanja ovim resursom, UNCCD promoviše stav da je neophodno uključivanje savremenog koncepta neutralnosti degradacije zemljišta (Land Degradation Neutrality-LDN), kao deo 15. cilja održivog razvoja (Sustainable Development Goal – SDG). Tom prilikom izdvojio je više primera loše rudarske prakse:
Rudnik bakra i zlata Panguna, Bugenvil (Papua Nova Gvineja
Rudnik zlata i bakra Friport, Grasberg (Indonezija)
Foto: Rio Tinto Mapa: Prviprvinaskali.com D. M. M. - PPNS
O GMO
Korporativno ozelenjavanje
Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
Komentara: 0