Verovatno ni jedan pronalazak u istoriji nije stvorio toliku podvojenost mišljenja - kako među naučnicima, tako i između javnosti i vlasti - kao što je to pojam GMO. S jedne strane se reklamira ukazujući na veliki potencijal u oplemenjivanju bilja prenošenjem stranih gena. S druge strane stoje neodgovorena pitanja vezana uz nekontrolisano preskakanje gena i posledice koje to može da donese za biosferu i zdravlje ljudi. Razni nadnacionalni sporazumi nisu skloni odbijanju ili sprečavanju širenja GMO, pa je institucionalna ekspanzija GMO i postavljena upravo kroz trgovačke sporazume i scijentizam, ali i kroz brojne klišee od kojih je najpoznatiji teza da će GMO da bude sredstvo nadvladavanja gladi u svetu.
Gost emisije je prof. dr sc. Marijan Jošt.
Urednik i voditelj: Krešimir Mišak
Produkcija: Hrvatska radiotelevizija
PREPORUKA PPNS
GMO (IZ)UM BEZ (RAZ)UMA
Iz Predgovora
Ovaj zbornik je sačinjen od niza tekstova Marijana Jošta, hrvatskog stručnjaka za agrikulturnu genetiku, oplemenjivanje bilja i sjemenarstvo, koji su nastajali i objavljeni u različitim glasilima i publikacijama (naznačeno u zaglavlju) u vremenu od 1999. do 2016. godine.
Deo tekstova je u procesu pripreme za ovaj zbornik minimalno dopunjen kraćim, korisnim napomenama.
Autor ovoga zbornika u raznim prilikama već decenijama piše o izazovima tehnologije samouništenja, ljudskim izumima bez razuma i njihovim posledicama po opstanak ne samo ljudske vrste već i šire, po opstanak prehrambenog lanca života. Reč je o genetičkoj preinačenosti organizama kao pretnje ekosistemu života.
Autor s pravom upozorava da je Homo Sapiens Sapiens (Hss), najinteligentnije biće u prehrambenom lancu života, dirnulo u nešto što mu baš i nije dopušteno. Dirnuo je u horizontalni prenos gena između nesrodnih vrsta s dalekosežnim razornim posledicama po život. Upozorava da je Hssna pogrešnom putu rešavanja gladi na planeti Zemlja pomoću GMO-a. Iza toga autor upozorava na profit kao nameru i cilj, destrukciju života i tla za budući suživot i suodnos života u prirodi.
Autor otvara brojne sumnje u GMO, (iz)um bez (raz)uma, jer naše opstojanje i razvoj života zavise od slobodne DNK za supridanost bitka – sklada ljudskog mišljenja, delovanja i ponašanja u skladu s uslovima opstanka i razvoja života da bi sprečili katastrofalne posledice u proizvodnji hrane sa dalekosežnom destrukcijom za život zbog profita, sredstva usmerenog protiv opšteg dobra na Zemlji. Izopačenost uma je duboko smišljena na duge staze jer "još niko nije dokazao" štetnost takvoga (iz)uma bez (raz)uma, pa ni ovaj autor, zbog čega doživljava otpor svih onih nosilaca doktrina koje se temelje na nasilju kao obliku razvoja (evolucionista, pa i scijentista u funkciji evolucionizma).
Radi se o ultimativnoj ekspanziji korporativnog imperijalizma, novom obliku imperijalizma, kao nastavku na državni kapitalizam, s promenom temeljnih principa liberalne u novu liberalnu doktrinu osvajanja prostora, izvora i dobara profita radi. Korporativni imperijalizam je u širenju GMO-a kao izuma bez razuma u ekspanziji osvajanja novoga prostora za taj program. Ta institucionalna ekspanzija GMO-a je već odavno postavljena (WTO, TTIP, itd) bez pružanja otpora tim atrakcijskim silama osvajanja sveta pomoću interpersonalnog saveza, povezanosti vladajućih sila (država, vlada, korporacija) daleko od spoznaje naroda bilo koje države u svetu, pa i "naučne umišljenosti" o štetnosti toga ekspanzionizma na prenos gena jedne na drugu vrstu.
...Zato Marijan Jošt tako duboko promišlja iz DNK problem supridanosti bitka i podiže svest o višem nivou obveze spram brige o zdravom životu, suodnosu brige o životu kao najvišoj vrednosti na planeti Zemlji. Njegove namere pripadaju humanizmu (zdravlju i zdravom životu), a namere onih koji ga osporavaju pripadaju nasilju profita (čistoj pohoti). Autorovi osporavatelji i protivnici su proizvod ograničene svesti linearnih mišljenja i pogrešno okatedrene svesti i znanja scijentizma u funkciji sile i profita bez spoznaje da pravo na nasilje kao oblik razvoja nema niko jer nasilje ne može biti ničije pravo bez obzira na okatedrenost scijentizma, evolucionizma i kreacionizma.
Marijan Jošt, hrvatski penzionisani profesor genetike, oplemenjivanja bilja i semenarstva, održao je predavanje na XVIII međunarodnoj Eko konferenciji u Novom Sadu 25. septembra 2014. godine.
Iskustvo Argentine s GM usevima
Iz zaključka
Naučnici su utvrdili da je pato-fiziološki profil svakog GM useva jedinstven, pa je potrebno za svaki od njih zasebno utvrditi sigurnost. Uočeni su negativni učinci na funkciju bubrega, jetre i drugih organa u miševima samo 90 dana hranjenim GM sojom. Danas nedostaju nutritivni ogledi na životinjama za duže vremensko razdoblje. Međutim, Argentina je postala velika laboratorija dugotrajnog (preko 20 godina) ogleda upotrebe glifosata prskanjem iz aviona, a dobijeni rezultati su zastrašujući po ljudsko zdravlje.
Osim uticaja na zdravlje, RR-soja ima ogroman negativani uticaj na životnu sredinu i društvo, učinak koji ne može da nadoknadi ekonomski uspeh, bez obzira na njegovu veličinu.
Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
Komentara: 0