Prof. dr Miodrag Dimitrijević: Ne treba nam GMO!

O AKTUELNIM DILEMAMA VEZANIM ZA GMO GOVORI PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ, POZNATI GENETIČAR SA POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA U NOVOM SADU

AKUZATIV: Dosta je kontroverzi oko GMO, kakvo je Vaše mišljenje o realne opasnosti vezanim za GMO?

- Ja lično ne bih da ulazim u "kontroverze", samim tim što su kontroverze. Što se tiče kontroverze vezane za zdravstvenu bezbednost, mislim da nije dokazano van opravdane sumnje da su GM proizvodi zdravstveno bezbedni, pa time nema potrebe da našu konvencionalnu hranu "obogaćujemo" ili zamenjujemo GM hranom. Ako razmatramo "kontroverzu" uticaja na životnu sredinu, mislim da GM organizmi predstavljaju potencijalni rizik, koji je tim opasniji jer je ireverzan i permanentan. "Kontroverza" da li nam treba, ili ne, je najjednostavnija. Ne treba nam. Zašto bi konvencionalnu proizvodnju hrane, gde držimo domaću nauku i tehnologiju i seme i proizvodnju, zamenili time da nam neko daje seme, bez tehnologije?

AKUZATIV: Kakvo je Vaše mišljenje o Monsantu?

- Nemam nikakvo mišljenje o Monsantu! Monsanto radi svoj posao i šalje trgovačke putnike. Kada bi američka domaćica kupovala sve što joj prodaju trgovački putnici koji joj kucaju na vrata, brzo bi bankrotirala. Oni nude, nama ne treba i gotovo.

AKUZATIV: Među argumentima o potrebi i koristi GMO je i taj da se tako pomaže i u rešavanju problema gladi u svetu?

- Rešavanje pitanja gladi u svetu je izgovor za industrijalizaciju poljoprivredne proizvodnje i sticanje profita. Već sada imamo dovoljno hrane i za onih famoznih 9 milijardi ljudi do 2050., samo je raspodela te hrane problem.

AKUZATIV: Da li se i na primeru GMO vidi koliko ekonomski interes, posebno interes mutinacionalnih kompanija, nadvladava sve drugo, pa i brigu za očuvanje zdravog ljudskog života i zdrave životne sredine?

- Na primeru GMO se vidi pokušaj globalizacije i potpune kontrole, jer ko puni tanjir taj ima i političku i svaku drugu moć. Ako tome dodamo mogućnosti interneta, računar i mobilni telefon u svakoj kući i kod svakog čoveka, onda imamo otvorene puteve apsolutne kontrole, odnosno realnu Orvelovu državu. Svi ti proizvodi dolaze iz jednog centra i to nije slučajno. "Briga za ljudsko zdravlje i životnu sredinu" tu nije činilac koji se uzima u obzir, možda samo kao izgovor u borbi za opštom kontrolom i resursima.

AKUZATIV: Kakva je konkretna situacija u Srbiji povodom GMO? Kakva je pravna regulativa? Kako komentarišete aktuelne pritiske iz inostranstva vezane za GMO?

- Situacija u Srbiji je da uspešno proizvodimo svoju semensku robu za svoje potrebe i za izvoz. To je poslednje što je ostalo od naše slobode u agraru, jer smo mehanizaciju, đubriva i "hemiju" davno rasprodali i upropastili, dok je rasprodaja zemljišta u toku. Imamo Zakon o genetički modifikovanim organizmima iz 2009., koji je dobra zaštita domaćeg agrara i tržišta od GMO, dok problem poštovanja zakona i ovde postoji. Što se tiče "pritiska spolja", oni rade svoj posao i u svom interesu, a mi treba da radimo svoj posao i u svom interesu.

AKUZATIV: Kakva su svetska iskustva u pogledu GMO?

- Svetska iskustva su uglavnom negativna. Zato imamo proces da se proglašavaju GMO slobodne zone na nivou opština i regija. Toga ima u Evropi, ali i kod nas. Skoro 80 opština u Srbiji je, odlukama svojih skupština, proglasilo GMO moratorijum. U svetu, Los Anđeles se, recimo, priprema da proglasi GMO moratorijum. Osam zemalja EU, koje su i članice STO su ozbiljno restriktivne prema GM semenu i proizvodima pozivajući se na direktivu EU 2001/18/EC, koja u članu 23 dozvoljava zemljama članicama tu restriktivnost ako imaju saznanja o štetnosti GMO. Nerazvijene zemlje imaju naravno žešće pritiske da usvoje GMO i manji manevarski prostor. O tome uostalom, na indirektan način, ali vrlo jasno i neuvijeno govori knjiga ser Roberta Kupera iz 2003 godine "Postmoderna država i novi svetski poredak" na dnu 37. i početku 38. strane, a koju bi svi mi trebalo da pročitamo i onda bi nam mnogi događaji koje osećamo na svojoj koži bili logičniji i razlozi jasniji.

Izvor: Akuzativ

U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)

Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.

U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:

77,2% ukupne teritorije Srbije
84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine

^{Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija}

Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.

Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud.

SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA

Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO