Maširević (nekadašnji pomoćnik saveznog ministra): Kad je američka pomoć želela da dođe ponudili su nam kukuruz. Mi smo to odbili.
Voditeljka: Kao pomoć su nam ponudili modifikovani!?
Maširević: Naravno bio je modifikovan. Ja sam rekao nemojte...
(Holi Higins, koja je bila na tim pregovorima: Da li može soja?)
Maširević: Ja kažem - gospodo ne može.
Voditeljka: Oni nama nude da nam poklone GM soju, kukuruz!?
Maširević: To je trebalo da ide za penzioni fond... /// I onda su oni ponudili sačmu. Pazite, u Miloševićevo vreme je bez ikakvih problema uvožena i soja, i modifikovana, najčešće iz Brazila i Argentine... ///
Voditeljka: Što ste vi dozvolili tu sačmu? Niste mogli da odbijete poklon?
Maširević: PA POKLONJENOM KONJU SE NE GLEDAJU ZUBI!
///
Ševarlić: Kupile su fabrike stočne hrane, po ceni koja je bila, primera radi, dva dinara jeftinija nego što je naša soja koja nije GM, prerađena je u stočnu hranu. To je ušlo u lanac ishrane. Pošto je čovek na vrhu lanca ishrane onda je završilo u čoveku. A novac koji je zarađen na taj način, od tih takozvanih donacija, a to su donacije "trojanskog konja", su verovatno isplaćivane i penzije, ali i druge socijalne potrebe..."
Pokret protiv genetski modifikovane hrane razvio se u celom svetu, pa i u Srbiji ima brojne pristalice. Dok jedna grupa tih aktivista vidi zaveru multinacionalnih kompanija protiv čovečanstva, drugi su umereniji i motive nalaze u nezajažljivoj želji za profitom.
Spominjanje kodeksa alimentarijusa, u kontekstu genetski modifikovane hrane, poprima obeležje demonizacije, iako je Komisija Kodeks alimentarius (latinski za "kod hrane") osnovane od strane Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetske zdravstvene organizacija (WHO), radi zaštite zdravlja potrošača i obezbeđenja dobre trgovinske prakse u prehrambenoj industriji.
Brojni aktivisti, kao i neki svetski stručnjaci, tvrde da se Kodeksom na mala vrata uvodi mogućnost upotrebe genetski modifikovane hrane u prehrambenim proizvodima.
Ekološki aktivisti su izričiti u tvrdnjama da se u Srbiju odavno uvozi genetski modifikovana hrana, apostrofirajući ulazak kompanije "Monsanto" na naše tržište. S druge strane, zvanični organi uporno ponavljaju da nema izmene Zakona o genetički modifikovanim organizmima, koji zabranjuje promet i uzgoj takvih organizama ili proizvoda u Srbiji. Istina, bilo je slučajeva uzgoja genetski modifikovane hrane i oni su krivično i prekršajno sankcionisani, tvrde iz Ministarstva poljoprivrede.
Više od trilion dolara zaradi se godišnje od međunarodne trgovine hranom, a godišnji profit korporacije "Monsanto", najvećeg proizvođača genetski modifikovanog semena na svetu, jeste 11 milijardi dolara.
Da li se naša država može odupreti interesu profita multinacionalnih kompanija? Postoje li dobre strane GMO ili ta hrana nastaje iz tzv. "semena uništenja", u emisiji Da Možda Ne Olivere Kovačević, govore:
prof. dr Stevan Maširević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,
Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Srbije,
Biljana Đorović, urednik emisije Atlantis na Radio Beogradu,
dr Mile Ivanović, genetičar Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu,
dr sc. med Nina Bulajić, mikrobiolog i savetnik za makrobiotičku ishranu.
Objavljujemo istraživanja javnog mnjenja, koje je specijalno za ovu emisiju uradio Istraživački centar RTS-a.
Izvor: RTS
ARHIVA PPNS
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0