Nakon izmena Zakona u GMO, koji najavljuju iz Vlade, te nakon dozvole uvoza GM proizvoda srpska GM free soja biti korišćena samo ako bude označena kao GMO free proizvod. U suprotnom, biće izjednačena sa brazilskom GM sojom.
Vlada Srbije nikada neće dozvoliti uvođenje GM proizvodnje, ali će pregovori sa EU i STO uskoro doneti jeftiniju, GM soju u Srbiju, rekao je u Novom Sadu Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Golubović je na održanom okruglom stolu "Budućnost proizvodnje soje u Srbiji - značaj označavanja GM free proizvoda i izazovi otvorenog tržišta", u organizaciji međunarodnog neprofitnog udruženja Dunav soja, istakao da su pred Srbijom veliki izazovi:
„Naš zakon trenutno nije prihvatljiv za pridruživanje STO i EU, imamo velikih problema i on mora biti promenjen. Ali, moramo biti pametni kada budemo donosili novi zakon i moramo iskoristiti ovaj talas iz Evrope kada budemo donosili ove važne odluke. Pogledajte udruženje Dunav soja koje je od prvobitne ideje udruženja proizvođača GM free soje preraslo u ’evropski pokret’, ili susednu Mađarsku, koja je i ustavom zabranila GM proizvodnju, koja polako postaje lider u toj borbi i očekuje da će do kraja ove godine uvesti obeležavanje genetski nemodifikovanih proizvoda. To jeste težak proces, ali mi u Srbiji moramo da nastavimo da radimo na širenju svesti“, rekao je Golubović.
Na ovom okuglom stolu govorio je i Andre Ruprehter, ministar za poljoprivredu Austrije, koja je kao zemlja prva uspostavila GMO free standard označavanja prehrambenih proizvoda u EU. On je naglasio da Evropskoj uniji godišnje nedostaje oko 35 miliona tona proteinskih dodataka za stočnu hranu koji se nadoknađuju uglavnom uvozom iz SAD, Brazila i Argentine, a najveći deo te hrane je genetski modifikovan.
"Evropa mora da prevaziđe taj ’proteinski jaz’, da pronađe način da proizvede dovoljno soje za prehranu stoke. Austrija je postavila jasnu strategiju o neuzgajanju GM proizvoda, a Udruženje Dunav soja ima tu važnu ulogu. Već 14 zemalja duž Dunava je potpisalo Dunav soja Deklaraciju, čiji je cilj da se bolje koriste domaći resursi i umanji zavisnost od uvežene GM soje. I Srbija se priključila i potpisala 2013.godine i ona bi svakako na Balkanu mogla odigrati tu ključnu ulogu. Italija, Francuska i Rumunija su sve jače, Slovačka je najavila da će se pridružiti...Sve ovo znači da smo na dobro putu", rekao je Ruprehter.
Da ima pomaka govori i pozitivan trend porasta proizvodnje ’domaće’, evropske soje, pa se očekuje da u ovoj godini površine pod njom porastu i do 20 odsto.
Matijas Kroen, predsednik udruženja Dunav soja koje je u maju prošle godine otvorilo i regionalnu kancelariju u Novom Sadu iz koje pokriva region Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, naglasio je da će dolazak jeftinije, genetski modifikovane soje u Srbiju značiti i niže premije za onu genetski nemodifikovanu, čiji će proizvođači biti prisiljeni da traže nova tržišta. Srbija, ukoliko želi da ostane lider u proizvodnji soje, mora da označava proizvode.
"To što vi imate niko drugi u Evropi nema – jedino Srbija ima kompletan lanac za proizvodnju soje i jedino ona proizvodi dovoljno soje za svoje potrebe. Ali, šta će biti u budućnosti sa tom proizvodnjom? Iako su u pitanju male količine, Srbija već sada uvozi meso nekontrolisanog porekla na prisustvo GMO. Šta možete? Možete da označite proizvode i ojačate genetski nemodifikovane, lokalne proizvode. Recimo, meso iz Srbije, koje je jako dobro. Ako to meso povežemo sa non GM sojom, ako na njemu bude pisalo ’hranjeno sojom kontrolisanog kvaliteta’ – dobili smo jak brend" . On je naglasio da će nakon dozvole uvoza GMO proizvoda srpska GMO free soja biti korišćena samo ako bude označena kao GM free proizvod. U suprotnom, biće izjednačena sa brazilskom GM sojom. O značaju označavanja proizvoda govorio je i dr Helmut Gaugič iz Austrijske agencije za zaštitu životne sredine, koji je učestvovao u razvoju austrijskog GM free sistema i standarda kvaliteta. On je rekao da je Austrija najveći napredak na ovom polju ostvarila pre svega uvođenjem novih zakona i propisa, poput propisa o GMO i semenskom materijalu koji propisuju toleranciju od 0,1%.
"Važno je imati naučno potkrepljen sistem iz kojeg će se crpeti argumenti u ovom složenom procesu i važno je imati regionalni sistem za standardizaciju i označavanje proizvoda", rekao je Gaugič.
Austrija danas ima preko 2.300 proizvoda sertifikovanih kao "Produced without GMO" i ona je tržište koje omogućava svojim potrošačima pravo izbora. Ključnu ulogu u kreiranju okvira za proizvodnju, označavanje i kontrolu ovih proizvoda ima Austrijsko udruženje za označavanje proizveda bez GMO.
Florijan Faber, direktor ovog udruženja, kaže da u Austriji danas oko 175 kompanija imaju pravo da nose GMO free oznaku, da se broj sertifikovanih proizvoda svakodnevno povećava, a da za sada u tome prednjače proizvodnja mleka, jaja i živine.
"Oznake su dokaz da je u pitanju poseban standard kvaliteta i to u jednoj oblasti koja se doživljava kao jako važna. Mi smo postigli da čak 61% naših potrošača prepoznaje ove oznake, dok 64 % potrošača iz Austrije kažu da je ’proizvodnja bez GMO’ važna pri donošenju odluka o kupovini".
Prema rečima Svetlane Balešević Tubić, pomoćnice direktora za poslove semenarstva, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, prošle godine je u Srbiji u Srbiji pod sojom bilo oko 170.000 hektara, sa prosečnim prinosom od oko 3,3 t/ha, dojk se očekuje da ove godine pod sojom bude čak 250.000 ha:
"Ono što jeste naša prednost u jeste veoma razvijeno oplemenjivanje GMO free soje, što predstavlja bogatsvo i daje moguće izbore farmerima, s obzirom na veoma adaptibilne sorte soje koje su nastale u Srbiji, a takođe daju i sigurnost kada su u pitanju GM proizvodi. Da bismo očuvali ovu našu lidersku poziciju i unapredili je, mi moramo ulagati dalje u oplemenjivanje, u istraživački rad, moramo nastaviti sa edukacijom i ukazivati na negativne smernice GM proizvodnje, te podsticati uoptrebu sertifikovanoh semena, jer se samo tako može ispratiti proces od početka do kraja i biti siguran da je stvarno u pitanju GMO free proizvod. Zato su od velike važnosti sertifikacija i obeležavanje koje promoviše Dunav soja."
Inače, u Srbiji se godišnje proizvede i preradi preko 600.000 tona GMO free soje. Ali se, sa druge strane, treba pokrenuti pitanje o promenama koje će doneti liberalizacija tržišta GMO proizvoda i kako pronaći moguće strategije i instrumente zaštite domaće proizvodnje soje.
Autori: Danube soya team & Đorđe Simović
Izvor: poljoprivreda.info
Anketa portala PPNS:
Da li ste protiv GMO u Srbiji?
- Da - 93%
- Ne - 6%
- Nemam stav - 2%
Ukupno glasova: 1.866
PPNS/O GMO VIDEO
PPNS/O GMO/STRANI MEDIJI
PPNS/O GMO/DOMAĆI MEDIJI
PPNS/O GMO/EVROPA
PPNS/O GMO/SVET
PPNS/O GMO/DOKUMENTI
PPNS/O GMO/PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ
- AGROPARLAMENT - PORED OSTALOG O GMO
- NIJE DOKAZANO DA JE GM HRANA ZDRAVSTVENO BEZBEDNA
- RADIO BEOGRAD 1 - NOVINARENJE: O GMO
PPNS/O GMO/PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ
- PREDAVANJE ’ZA SRBIJU BEZ GMO’ (CIKLUS ’DUŠA PRE ZVEZDA’)
- SRBIJI NE TREBA GMO - PROF. DR MILADIN M. ŠEVARLIĆ (POLEMIKE)
- NEISTINE GMO LOBISTA VEĆ PET GODINA U UDŽBENIKU ’BIOLOGIJA ZA OSMI RAZRED’ U SRBIJI
Detaljnije
GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO
● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMO, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)
Komentara: 0