11. 9 UNAPREDITI REGULATORNI OKVIR I INSTITUCIONALNE KAPACITETE U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE
OPIS PROBLEMA
Zakon o bezbednosti hrane (Sl. glasnik RS, 41/2009) nije u potpunosti usklađen sa principima EU zakonodavstva iz ove oblasti. Planirane izmene i dopune Zakona koje se trenutno nalaze u skupštinskoj proceduri (decembar 2018) samo će delimično doprineti boljoj usaglašenosti.
Predložene izmene i dopune Zakona u članu 26. predviđaju da se hrana kojoj je istekao rok trajanja proglasi nepogodnom za ishranu ljudi. Imajući u vidu da rok trajanja hrane može biti vezan i za kvalitet, a ne samo za bezbednost hrane, kao i da ga deklariše sam proizvođač, ovim se stvara rizik od nepotrebnog bacanja hrane koja je upotrebljiva za ljudsku ishranu.
Na osnovu ovih izmena Zakona, zbog administrativne prepreke, postojaće obaveza neškodljivog uništavanja velikih količina bezbedne hrane.
Izmene Zakona u članu 71., kao i dosadašnja praksa, stavljaju teret finansiranja službenih kontola u potpunosti na subjekte u poslovanju hranom. U praksi ovakav pristup može dovesti do obavljanja velikog broja vanrednih kontrola koje nisu uslovljene analizom rizika i nisu predviđene godišnjim planovima kontrole. Postoji realna opasnost da subjekti čije je poslovanje usklađeno sa propisima iz oblasti bezbednosti hrane nepotrebno snose dodatne troškove, bez mogućnosti planiranja istih.
Zakon ne prepoznaje u dovoljnoj meri status Srbije kao države koja je kao kandidat u aktivnom procesu pristupanja EU, čime će postati deo jedinstvenog tržišta. Granične kontrole su, uprkos napravljenom pomaku poslednjih godina, i dalje veoma česte, nepredvidive, dugotrajne i imaju negativne efekte na sve one koji uvoze hranu i sirovine za dalju preradu. Ovo kreira nesigurnost kod subjekata u poslovanju hranom i može dovesti do nelojalne konkurencije, koja u praksi negativno utiče na finalnu cenu hrane u maloprodaji.
PREDLOG REŠENJA
Imajući u vidu podeljenu nadležnost i različite pristupe, naročito pri službenim kontrolama, potrebno je uspostaviti efikasan sistem koordinacije svih nadležnih organa uključenih u sistem bezbednosti hrane. Naročito je važno uspostaviti sistem zasnovan na analizi rizika, uključujući kontrole pri uvozu. S obzirom da sistem trenutno nije dovoljno transparentan i da je u velikoj meri tumačenje zakona ili podzakonskih akata prepušteno različitim činiocima u okviru sistema (uključujući i laboratorije), potrebno je da nadležni organi jasno definišu i učine javno dostupnim sve procedure i tumačenja propisa.
Potrebno je u najskorijem roku usvojiti izmene Zakona o bezbednosti hrane, i prateće podzakonske propise, kao i vezane sektorske zakone, radi usaglašavanja sa propisima EU. Takođe, potrebno je usaglasiti primenu sektorskih propisa sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.
Neophodneo je da takse koje se naplaćuju pri službenim kontrolama budu zasnovane na realnim troškovima, kao da nema duple naplate taksi operaterima.
PDF IZDANJE:
NALED TIM
NALED tim čine rukovodeći organi, radna tela i stručni tim.
Radom NALED-a upravljaju rukovodeći organi koji se staraju da sve aktivnosti organizacije budu u skladu sa ciljevima alijanse, zajedničkim stavovima članstva, zakonskim okvirima i dobrim etičkim principima. Ključni organi NALED-a su:
Skupština
Dragan Penezić (BAT, Direktor pravnih i spoljnih poslova) - predsednik Skupštine NALED-a
Upravni odbor
Vladimir Novaković (Apatinska pivara, generalni direktor) - predsednik
David Lythgoe (Halifax Consulting, partner), predsednik EK NALED-a
Tanja Vukotić-Marinković (APR, registrator)
James Thornley (KP Advisory, partner)
Milica Stefanović (NALED, direktorka za komunikacije i razvoj)
Izvršni direktor
Violeta Jovanović
Radna tela predstavljaju saveze pri organizaciji koji se okupljaju oko zajedničkih ciljeva i na inicijativu članova, a u skladu sa misijom NALED-a. Radna tela NALED-a su:
Savez za fer konkurenciju
Goran Pitić (Societe Generale banka, predsednik Upravnog odbora) - predsednik
Vladimir Tipsarević (Coca Cola HBC, direktor za odnose s javnošću i komunikacije) - potpredsednik
Igor Lončarević (KPMG, partner i rukovodilac odeljenja za poreske i pravne poslove) - potpredsednik
Savez za e-upravu
Željko Tomić (OSA Računarski inžinjering, generalni direktor) - predsednik
Aleksandar Blagojević (Societe Generale banka, menadžer odeljenja digitalne ekspoziture) - potpredsednik
Milan Simić (Telekom, izvršni direktor za IT podršku i ICT servise) - potpredsednik
Jelena Topalović Petrović (Šabac, pomoćnica gradonačelnika) - potpredsednica
Savez za hranu i poljoprivredu
Vladimir Čupić (Atlantic grupa, generalni direktor) - predsednik
Svetlana Glumac (Moji brendovi, direktorka za korporativne i regulatorne poslove) - potpredsednica
Andrea Radonjić (Coca Cola HBC, menadžerka za javne i regulatorne poslove) - potpredsednica
Savez za hranu i poljoprivredu osnovan je na konstitutivnoj sednici održanoj 31. oktobra 2017. godine, u Beogradu. Trenutno u članstvu broji 37 kompanija, lokalnih samouprava i asocijacija okupljenih oko zajedničkog cilja – pružanje podrške uspostavljanju savremenog regulatornog i institucionalnog okvira, kao i stabilnog poslovnog okruženja u sektoru hrane i poljoprivrede. Savez se zalaže i za institucionalizaciju javno-privatnog dijaloga kao i uspostavljanje stabilnog, predvidivog i održivog poslovnog ambijenta za privredne subjekte iz sektora hrane i poljoprivrede, uključujući i politiku podsticaja u oblasti poljoprivrede.
Savez čine: Apatinska pivara, Atlantic grupa, Bambi, Carlsberg Srbija, Carnex, Centralno Udruženje odgajivača goveda simentalske rase, Coca Cola HBC, Dijamant AD, Don Don, Farmalogist, Gomex, Grad Požarevac, Grad Užice, Heineken, Inpharm, Knjaz Miloš, Koteks Viscofan, Lesaffre, Marbo Product, Mercator-S, Metro Cash&Carry, Mlekoprodukt, Moji brendovi, Nectar, Nelt, Neoplanta, Opština Osečina, Opština Pećinci, Perutnina Ptuj, Produktna berza, Savez pčelarskih organizacija Srbije, Strauss Adriatic, Sunoko (MK group), Victoria Group, Udruženje potrošača “Bitka za med”, Udruženje odgajivača organskih ovaca i goveda “Golija”, Opština Kučevo, Opština Srbobran, Grad Sremska Mitrovica i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Gojko Vrcelj (Erste banka, direktor direkcije za restruktuiranje i naplatu) - predsednik
Aleksandra Trešnjev (Komora izvršitelja Republike Srbije, predsednica) - potpredsednica
Dejan Vuković (Vuković i partneri, osnivač i vodeći partner) - potpredsednik
Branko Jakovljević (Sremska Mitrovica, šef kabineta gradonačelnika) - potpredsednik
Forum stručnjaka za LER
Stručni tim
Realizaciju programskih ciljeva, kao i razvoj interne strukture i kapaciteta NALED-a, prate i podržavaju upravna tela, a sprovodi Izvršna kancelarija zajedno sa saradnicima, kao uigran stručni tim koji okuplja preko 40 profesionalaca posvećenih misiji udruženja.
Naučno veće
Dušan Vujović (Svetska banka, konsultant) - predsednik
Gordana Matković (FEFA, profesorka) - članica
Branko Radulović (Pravni fakultet, vanredni profesor) - član
Izvršna kancelarija
Izvršni direktor Violeta Jovanović
Stručni saradnici
Stefanos Jokić - saradnik za dobru upravu
Jovana Ćirić - koordinatorka za marketing
Milan Stefanović - savetnik za regulatorna pitanja i inspekcije
Milica Anđelković - saradnica za analitiku
Irena Đorđević - saradnica za istraživanja
Daniel Berg - specijalni savetnik
ŠTA JE NALED?
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je nezavisno, neprofitno i nestranačko udruženje kompanija, opština i organizacija civilnog društva koje zajedničkim snagama kontinuirano rade na stvaranju boljih uslova za život i rad u Srbiji. Od svog osnivanja 2006. godine do danas, NALED je izrastao u najveću privatno-javnu asocijaciju koja okuplja više od 300 članova, dok mrežu partnera čini preko 100 državnih institucija i međunarodnih organizacija.
NALED se pozicionirao kao ključni sagovornik Vlade i Parlamenta u definisanju regulatornih prioriteta i zakonskih rešenja od značaja za privredu Srbije. Članovi se zalažu za efikasnu državu, smanjenje birokratije i parafiskalnog opterećenja privrede, kao i za fer konkurenciju.
NALED daje nezavisnu ocenu rada državnih institucija i izveštava javnost i Evropsku komisiju o statusu reformi u Srbiji, a sve u cilju poboljšanja poslovne klime i podsticanja ekonomskog razvoja naše zemlje.
U proteklih 10 godina NALED je uspeo da obezbedi finansijska sredstva i sprovede 92 projekta usmerena na ostvarenje misije organizacije. Pet najvećih donatora – međunarodnih partnera NALED-a po redosledu značaja su: USAID, GIZ, OSI, EU i Svetska banka (WB).
...Bila je i potpredsednica Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) od 2013. godine, da bi u aprilu 2016. postala predsednica upravnog odbora...
Development consulting group (DCG)
Lice: Ana Brnabić
Uloga: Suvlasnica
Kapital: 8.700 €
Prihodi u 2015: 239.000 €
„Development consulting group“ (DCG) je konsultantska kompanija koja savetuje klijente u oblastima dobre uprave, javno-privatnog dijaloga, održivog razvoja i slično. Osnovalo ju je nekoliko domaćih i međunarodnih razvojnih stručnjaka u martu 2005. godine, a pet meseci kasnije Brnabić postaje suvlasnica sa 18 odsto vlasništva. Januara 2009. Brnabić povećava svoj udeo u firmi na 20 odsto i postaje zamenica predsednika upravnog odbora. Krajem 2014. napušta firmu – svoj vlasnički udeo podelila je na jednake delove i poklonila ostalim suvlasnicima. Klijenti DCG-a su međunarodne organizacije među kojima su UNDP, Delegacija EU u Srbiji, oko 30 lokalnih samouprava u Srbiji, kao i NALED u kojem je Brnabić bila predsednica upravnog odbora.
NALED 2016: PROVERA ISPRAVNOSTI HRANE IZ UVOZA SKUPA I RANJIVA NA KORUPCIJU
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj upozorila je da je procedura provere zdravstvene ispravnosti hrane koja se uvozi u Srbiju nepotrebno komplikovana i skupa za kompanije i potrošače i uz to veoma ranjiva na korupciju.
Kako se navodi u sapštenju NALED-a, privreda svakodnevno ukazuje na proizvoljno i neujednačeno postupanje inspekcija prilikom kontrole namirnica iz uvoza.
"Bezbednost i ispravnost hrane su prioritet, a kako pojedine kompanije za više od 10 godina nikada nisu dobile negativan rezultat analize i njihove pošiljke uvek prate uverenja o zdravstvenoj ispravnosti izdata u državama EU, postavlja se pitanje da li je dosadašnje postupanje inspekcija opravdano i ko od toga ima koristi" navedeno je u saopštenju.
Kako je istaknuto, pojedini inspektori šalju uzorke uvek u istu laboratoriju, a laboratorije ne prilažu dokument o obavljenoj analizi, što izaziva sumnju u motivaciju i opravdanost takvog postupka.
Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta u opštoj upotrebi propisuje da kompanije snose troškove laboratorijskog ispitivanja dok Zakon o bezbednosti hrane predviđa da troškove refundira država ukoliko se uzorak pokaže kao ispravan.
Međutim, kako je naveo NALED, u praksi kompanije uvek plaćaju troškove analize jer novca za te namene nikad nema dovoljno u budžetu, a prema tvrdnjama privrednika oni i ne pokušavaju da traže refundaciju jer se plaše da će dospeti na nezvaničnu crnu listu inspektora i rizikovati dodatni zastoj pri uvozu hrane.
Ta organizacija je predložila da inspekcije uvaže uverenja o ispravnosti hrane laboratorija iz EU na osnovu važećih sporazuma Srbije sa EU ili da definišu učestalost i postupak uzimanja uzoraka posebnim pravilnicima koji bi pre svega uzeli u obzir analizu rizika za pojedine vrste hrane.
Zakon o bezbednosti hrane stupio je na snagu juna 2009. i predviđao je donošenje 42 podzakonska akta koji bi preciznije uredili obeležavanje, ispravnost i prodaju hrane.
Do sada 16 akata nije usvojeno, među kojima je i pravilnik o procedurama i rokovima za postupanje inspekcija, i na njih se čeka duže od 1.700 dana, utvrdio je NALED.
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE - PREDLOG
(Izvod)
...Neophodno je iz Zakona o bezbednosti hrane izuzeti genetički modifikovanu hranu i hranu za životinje, imajući u vidu da je ova oblast uređena Zakonom o genetički modifikovanim organizmima („Službeni glasnik RSˮ, broj 41/09).
...Cilj izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane jeste i izuzimanje genetički modifikovane hrane i hrane za životinje, imajući u vidu da je ova oblast uređena Zakonom o genetički modifikovanim organizmima („Službeni glasnik RS”, broj 41/09).
...Ovaj zakon će imati uticaj na ceo sistem sprovođenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega i sprovođenja službenih kontrola da li subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje ispunjavaju sve propisane uslove, obzirom da se stvaraju uslovi za:
...- izuzimanje genetički modifikovane hrane i hrane za životinje, imajući u vidu da je ova oblast uređena Zakonom o genetički modifikovanim organizmima („Službeni glasnik RS”, broj 41/09), jer su odredbe ova dva zakona u suprotnosti;
ARHIVA PPNS
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0