Saopštenje Ministarstva: Meso domaćeg porekla od danas posebno obeleženo
Meso i proizvodi u kojima je najmanje 50 procenata mesa domaćeg porekla u svim trgovinama u Srbiji od danas, 1. aprila nosiće oznaku „Poreklom iz Srbije“.
Obeležavanje domaćih proizvoda od mesa posebnom grafičkom oznakom uvedeno je novim Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, čija primena počinje 1. aprila.
Na ovu meru Ministarstvo poljoprivrede se odlučilo da bi dalo dodatni podsticaj domaćoj proizvodnji mesa, mesnih proizvoda, stočne hrane i klaničnoj industriji, a zahvaljujući ovoj meri kupci će imati jasan uvid o poreklu proizvoda koji kupuju.
Na ovaj način takođe ćemo ukazati potrošačima gde mogu kupovati domaće proizvode i promovisati prednosti kvaliteta domaćih proizvoda, a očekuje se da dugoročno ova mera pozitivno deluje na domaću proizvodnju.
Ta oznaka prikazuje se na vidljivom mestu neposredno pored izloženog mesa i proizvoda od mesa ili uz cenu i treba da bude najmanje iste veličine kao i veličina cene.
Obaveza proizvođača mesa i mesnih prerađevina je da prodavcu dostavi izjavu kojom garantuje da je njegov proizvod u skladu sa propisima i da može da se obeleži grafičkom oznakom „Poreklom iz Srbije“, a prodavac to jasno mora da istakne na mestu gde se takvi proizvodi prodaju u njegovom objektu ili u vitrinama u kojima su izloženi.
Osim garancije proizvođača da je meso domaće, tu izjavu će kontrolisati i Uprava za veterinu, odnosno veterinarska inspekcija, koja vrlo lako može da uđe u trag poreklu proizvoda na osnovu radnog naloga u mesnoj industriji, a u nalozima piše poreklo sirovine i sastojci koji idu u određenu prerađevinu.
Koji proizvodi se označavaju grafičkom oznakom Poreklom iz Srbije?
Odredbe člana 26. Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane uređuje kategorije hrane, kao što su: goveđe, svinjsko, ovčije, kozije meso, kao i meso živine (sveže, rashlađeno ili zamrznuto); koje ukoliko imaju poreklo iz Republike Srbije prikazuje se grafička oznaka Poreklom iz Srbije.
Za proizvode od mesa koji se proizvode od mesa koje je poreklom iz Republike Srbije, a koje čini više od 50% tog proizvoda, prikazuje se grafička oznaka Poreklom iz Srbije.
Po definiciji važećih propisa meso jeste jestivi deo životinja, uključujući i krv, a odnosi se na sledeće životinje: domaće papkare i kopitare, živinu, lagomorfe, divljač, gajenu divljač, sitnu divljač, krupnu divljač.
Odredbe Pravilnika ograničavaju vrste upotrebljenog mesa u proizvodima koji se označavaju, te grafičku oznaku nose samo proizvodi od mesa koji se proizvode od goveđeg, svinjskog, ovčijeg, kozijeg mesa, kao i mesa živine (sveže, rashlađeno ili zamrznuto) a koje čini minimalno 50% tog proizvoda.
Primer
Za proizvod od mesa sastava:
Svinjsko meso 50%
Masno tkivo 15%
Svinjsko srce 2%
Vezivno tkivo 3%
Voda 25%
Ostalo 5%
Sadržaj mesa u proizvodu po definiciji čini svinjsko meso, masno tkivo, svinjsko srce, vezivno tkivo odnosno sadržaj mesa jednak je 70% i uz uslov da je 50% mesa od proizvoda poreklom iz Republike Srbije za proizvod se prikazuje grafička oznaka Poreklom iz Srbije.
Primer
Za proizvod dimljena slanina sastava:
Svinjska mesnata trbušina 95%
Ostalo 5%
Sadržaj mesa po definiciji čini svinjska mesnata trbušina 95% i uz uslov da je trbušina poreklom iz Srbije proizvod se označava grafičkom oznakom Poreklom iz Srbije.
Ko garantuje da proizvod od mesa označen sa grafičkom oznakom Poreklom iz Srbije doista ispunjava propisane uslove?
Subjekti u poslovanju hranom koji ispuručuju meso i/ili proizvode od mesa objektima za prodaju na malo, uz predmetni proizvod dostavlja i odgovarajuću izjavu kojom se garantuje da predmetni proizvodi ispunjavaju uslove da budu obleženi grafičkom oznakom Poreklom iz Srbije.
Ukoliko se radi o mesu i/ili proizvodima od mesa koji se stavljaju u promet pod robnom markom (PL) subjekta u poslovanju hranom, a koji nije ujedno i proizvođač predmetnog proizvoda, tada je subjekat koji ima vlasništvo nad robnom markom (PL) dužan da od proizvođača obezbedi izjavu o poreklu mesa iz Srbije.
Subjekat u poslovanju hranom garantuje da predmetni proizvod ispunjava uslove da bude obeležen grafičkom oznakom na osnovu sistema sledljivosti koji ima implementiran u svojoj proizvodnji i gde kroz proceduru sledljivosti može da obezbedi identifikaciju svakog polaznog materijala koji je ugrađen u proizvod/hranu i kojom mogu da dokumentuju garancije da proizvodi ispunjavaju uslove da budu obeleženi grafičkom oznakom Poreklom iz Srbije.
Objekti za prodaju na malo su dužni da grafičku oznaku Poreklom iz Srbije prikažu na vidljivom mestu neposredno pored izloženog mesa i proizvoda od mesa ili uz cenu. Grafička oznaka treba da bude najmanje iste veličine kao i veličina cene izloženog mesa i proizvoda od mesa.
Domaće meso od danas označeno u prodavnicima – šta to znači za kupce i proizvođače
U svim prodavnicama u Srbiji od danas bi meso proizvedeno u našoj zemlji trebalo da ima oznaku "poreklom iz Srbije". Agroanalitičar Goran Đaković za RTS kaže da izborom domaćeg proizvoda građani biraju kvalitet i takođe podstiču domaću privredu. Kada kupite domaće meso, znate da to što ste kupili nije poteklo sa farme na kojoj se koristi genetski modifikovana hrana, ističe Đoković.
Goran Đaković kaže za RTS da se na sastancima sa poljoprivednicima došlo do zaključka da bi prodaja domaćih poljoprivrednih proizvoda, naročito mesa, mogla biti povećana ukoliko imaju oznaku "proizvedno u Srbiji".
"Treba da ukažemo kupcima šta je proizvedeno u Srbiji, jer oni veruju i znaju da je bolji kvalitet proizvoda nego uvozni artikli. Na ovaj način podstičemo i poljoprivredne proizvođače, kroz promociju njihove proizvodnje", naglašava Đaković.
Šta oznaka znači poljoprivrednicima
Od obeležavanja domaćeg mesa, srpski poljoprivrednici očekuju veću prodaju i stabilizaciju otkupne cene, koja je višegodišnji problem.
Bratislav Bogatić, proizvođač, otkupljivač i prerađivač mesa kaže za RTS da će označavanje naših proizvoda značiti i poljoprivrednim proizvođačima i farmerima.
"Očekivanja su velika. Mislimo da će potrošač da prepozna domaću sirovinu, koja je daleko kvalitetnija od uvozne", kaže Bogatić.
Izborom domaćeg proizvoda, kaže, građani biraju i kvalitet i podstiču domaću ekonomiju.
Prema rečima Gorana Đakovića, nema nikakve dileme da je domaće meso boljeg kvaliteta nego uvozno, jer se proizvodi na farmama gde se ne koristi GMO hrana.
"Samim izborom domaćeg mesa, znate da to što se kupili nije poteklo sa farme gde se koristi genetski modifikovana hrana", ističe Đaković.
Kaže da su cene mesa oscilirale u prethodnom periodu, ali da se to dešavalo, kako objašnjava, zato što je pala tražnja zbog uskršnjeg posta i da će se posle praznika cene stabilizovati.
O izvozu žitarica i poskupljenjima
Država je donela meru zabrane izvoza žitarica, osim za zemlje regiona, a Đoković smatra da je ta mera efikasna.
"Morali smo da stabilizujemo i sopstveno tržište da nam cene ne bi divljale, a s druge strane da nam pšenica ne bi prekomerno otišla u izvoz. Pokazali smo se kao odgovorni jer smo dozvolili izvoz za zemlje sa kojima imamo saradnju", kaže agroanalitičar.
Govoreći o poskupljanju hrane u Srbiji zbog rata u Ukrajini, Đaković navodi primer cene malina.
"Cena kilograma malina indentična je ceni mlevene junetine. Sve se na svetu menja, a top vesti su poljoprivreda i hrana", zaključuje agroanalitičar Goran Đaković.
Oznaka "Proizvedeno u Srbiji" obavezna od 1. aprila za domaće meso
"Proizvedeno u Srbiji" je oznaka kojom će za koji dan meso i proizvodi od mesa domaćeg porekla biti obeleženi u prodavnicama. Kod mesa je veoma značajna svežina i zato je veoma bitna informacija da meso nije transportovano mnogo kilometara, naveo je Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.
U javnosti se često govori o tome da li je meso koje kupujemo proizvedeno u Srbiji ili je na naše tržište stiglo iz inostranstva. Od početka aprila ove dileme više ne bi trebalo da bude, jer će u prodavnicama domaće meso imati posebnu oznaku.
Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede rekao je da je dopuna pravilnika o deklarisanju doneta početkom marta gde se dodatno označava poreklo mesa koje dolazi iz Srbije i da se posebno označavaju proizvodi od mesa koji sadrže više od 50 odsto mesa.
"Želja nam je da pomognemo našu domaću industriju. Ova vrsta informacije je veoma značajna za potrošača. Istraživanja pokazuju da je najbitnija cena, a odmah zatim i poreklo proizvodnje", naveo je Raketić.
Prema njegovim rečima, u obavezi će biti da se oznaka "Proizvedeno u Srbiji" koristi u maloprodajnim objektima.
"Nismo zbog vremena doneli menjanje ambalaže, nego oznake treba da budu na jasno vidljivim mestima. Siguran sam da će maloprodajni lanci hteti da ta oznaka bude što vidljivija", poručio je Raketić.
Dodao je da je kod mesa veoma značajna svežina i da je zato "veoma bitna informacija da meso nije prošlo puno kilometara".
"Kod nas je zabranjena genetski modifikovani organizmi", istakao je i napomenuo da misli da će oznakom "Proizvedeno u Srbiji" doprineti da se roba više prodaje.
Naveo je da naša mesna industrija zaslužuje da se od nje napravi brend.
Najavio je da će biti velike promene u deklarisanju hrane, biće obuhvaćeno mleko u narednom periodu.
Oznaka "Proizvedeno u Srbiji" od početka aprila biće istaknuta na vidnom mestu odmah pored izloženog mesa ili proizvoda od mesa ili uz cenu i mora da bude najmanje iste veličine kao format cene.
Proizvodnja, komercijalizacija, uvoz transgenih useva i proizvoda su strogo zabranjeni Zakonom iz 2009. godine. Nema stranih kompanija koje učestvuju u eksperimentalnim istraživanjima
80% opština proglasilo svoje teritorije GMO-slobodnim zonama
Izuzetno snažna kampanja "Srbija bez GMO" uz podršku poljoprivrednih udruženja i portala PRVI PRVI NA SKALI
Samodovoljnost u proizvodnji stočne hrane "Dunav soja deklaracija"
Jedan od najvećih centara biodiverziteta u Evropi, obilje autohtonih sorti, potencijal za razvoj ekološke poljoprivrede
Poljoprivrednici koji su van gmo sistema su simbol slobode u modernom prehrambenom sistemu
Argumenti koje su koristili protivnici promene Zakona o GMO su i više nego značajni u uslovima pandemije. Srbija je suverena u proizvodnji hrane, potrebno je samo očuvati postojeći status. Navedeno apsolutno isključuje uzgoj i plasman GMO.
Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
Komentara: 0