Predsednica DAES prof. dr. Tatjana Brankov o cenama hrane u Srbiji

Društvo agrarnih ekonomista Srbije (DAES), u saradnji sa Leibniz institutom za poljoprivredni razvoj u zemljama u tranziciji iz Halea (Nemačka), i vodećim istraživačem dr Ivanom Đurićem, započelo je istraživanje o cenama hrane u Srbiji.

Na osnovu raspoloživih podataka o prosečnim cenama proizvođača poljoprivrednih proizvoda i maloprodajnih cena za period od januara 2019. godine do avgusta 2023. godine, može se konstatovati nekoliko ključnih trendova i analiza:

1. Fluktuacije cena: Analizom podataka primećuju se fluktuacije cena kako na nivou proizvođača, tako i na maloprodajnom tržištu. Analizirajući volatilnost cena u sektoru mlekarstva, primećujemo da proizvođačke cene mleka pokazuju najveće fluktuacije, dok su cene prerade najstabilnije. Ovi rezultati ukazuju na nesigurnost i rizik koji proizvođači mleka nose, dok su maloprodajni sektor i sektor prerade mleka u relativno povoljnijem položaju.
2. Rast ili pad cena: Upoređivanjem cena tokom analiziranog perioda moguće je uočiti da li su cene tendenciozno rasle ili padale tokom vremena. Istražujući fluktuacije cena hrane, primećujemo da obe proizvođačke i maloprodajne cene pokazuju tendenciju rasta više nego pada.
3. Razlike između cena proizvođača i maloprodajnih cena: Pored analize samih cena, važno je sagledati i razlike između cena na nivou proizvođača i maloprodajnih cena. Ove razlike mogu ukazati na nivo marži koje trgovci ostvaruju ili na druge faktore koji utiču na formiranje cena na različitim nivoima lanca snabdevanja. Izražena pozitivna asimetrija u cenama mleka sugeriše da maloprodajne cene imaju tendenciju da zadržavaju ili čak povećavaju marže u poređenju sa cenama proizvođača. Ovo ukazuje na to da cene u prodavnicama obično brže reaguju na rast cena mleka (sirovine) nego na njihov pad. U sektoru pilećeg mesa primećujemo umerenu pozitivnu asimetriju između maloprodajne cene celog pileta i cene proizvođača pilećeg mesa, manje izraženu nego u sektoru mlekarstva. Asimetrija maloprodajne cene salame od pilećeg mesa i cene proizvođača pilećeg mesa je blaga, što sugeriše na relativno uravnoteženu reakciju maloprodajnih cena salame na promene u cenama proizvođača. Primećena je asimetrija cena i u sektoru svinjarstva i govedarstva. Neobičan porast cene rozbratne (goveđe) od decembra 2022. godine ukazuje na poremećaj u strukturi tržišta. Takav iznenadan porast cena nije zabeležen kod drugih proizvoda.
4. Elastičnost cena hrane: Analiza elastičnosti cena hrane pokazuje raspon od 0,17 do 1,53 (apsolutne vrednosti). Sir, mleko, pasulj i suva slanina su među najosetljivijim proizvodima na promene cena. Na primer, povećanje cene domaćeg sira za 10% rezultira smanjenjem potrošnje za oko 15%, dok povećanje cene suve slanine za 10% smanjuje potrošnju za 8%.
5. Utvrđivanje uticaja faktora: Analizom podataka moguće je delimično identifikovati faktore koji su imali značajan uticaj na kretanje cena tokom analiziranog perioda. Povećana volatilnost cena mleka i marži, koja je započela od 2022. godine, može se direktno povezati sa početkom rata u Ukrajini. Značajan skok cena pilećeg, svinjskog i goveđeg mesa dogodio se u junu 2021. godine i može se povezati sa cenama stočne hrane. Visoke cene hrane u Srbiji su rezultat ne samo rata u Ukrajini i rasta cena stočne hrane, već i rasta cena struje i goriva.
6. Akcija „Bolja cena“: Akcija “Bolja cena” imala je pozitivan uticaj na pad cena hrane, ali je potrebno proširiti asortiman proizvoda i uključiti proizvode višeg kvaliteta. Kao inspiracija može poslužiti program „Stop inflaciji“ koji je sprovodila Vlada Crne Gore, a koji je obuhvatao neke od najkvalitetnijih sireva (kao što je kačkavalj, čija je cena bila oko šest evra po kilogramu) i suvomesnatih proizvoda (poput crnogorske pršute, koja je koštala manje od 10 evra po kilogramu).

Ove konstatacije mogu poslužiti kao osnova za dalju analizu i donošenje odluka u vezi sa cenama poljoprivrednih proizvoda i politikama u poljoprivredi.

Maloprodajni sektor verovatno zadržava cene na višem nivou zbog rizika i ne smanjuje ih u skladu sa padom cena proizvođača, čime prenosi rizik na potrošače. Ova situacija ističe potrebu za državnim merama usmerenim ka privredi radi ublažavanja rizika za potrošače:

1. adekvatnog aktiviranja Robnih rezervi koje treba da doprinesu stabilizaciji cena;
2. povećanje podrške domaćoj privredi, posebno prehrambenoj industriji, putem smanjenja poreza i obezbeđivanja povoljnih kredita za izgradnju proizvodnih pogona;
3. formiranje Odbora za transparentnost cena hrane (kao u Albaniji) i u konačnici uspostavljanje institucije ombudsmana za hranu koji bi se zalagao za pravedne odnose između proizvođača, prerađivača i trgovaca.

Izvor: DAES

Stiže sezonsko voće i povrće - možemo li da očekujemo niže cene hrane?

Sa dolaskom domaćeg povrća i voća na tržište, cene hrane trebalo bi da padaju. Cene u maloprodaji nemaju samo veliki uticaj na inflaciju, već i na standard građana koji najviše novca troše upravo na hranu. Kako se od njive do trpeze gradi cena i možemo li uskoro očekivati pojeftinjenja, za RTS analizira Tatjana Brankov, predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije.

Društvo agrarnih ekonomista Srbije sa Institutom za poljoprivredni razvoj zemalja u tranziciji iz Haleja u Nemačkoj završili su istraživanje o kretanju cena hrane u Srbiji u protekle tri godine.

Razgovor Marije Miladinović Lisov sa Tatjanom Brankov

VIDEO

Rezultati su pokazali da je krompir u maloprodaji poskupeo u proseku 90 odsto, isto toliko i šargarepa. Cena jabuke i rozbratne skočila je za više od 50 odsto, a nešto malo manje je poskupela suva slanina.

Apsolutnim rekorderima poskupljenja označili su svinjsku mast sa povećanjem cene od preko 160 odsto. Najvećeg krivca za nerealna poskupljenja hrane istraživači vide u trgovačkim maržama, za koje kažu da su daleko više od evropskih.

Ombudsman za hranu

Dugoročno rešenje između ostalog vide i u uvođenju institucije ombudsmana za hranu, koji bi radio na fer odnosu proizvođača, prerađivača i trgovaca hranom. Ali i u ulaganju u domaću prehrambenu industriju, u aktivaciji robnih rezervi kao i uvođenju visoke transparentnosti u pogledu cena.

Samo jedan, domaći lanac maloprodaje ima maržu približnu onoj u EU, ostali nisu fer.

Na pitanje da li možemo da očekujemo manje cene hrane budući da stiže sezona domaćeg voća i povrća, profesorka Tatjana Brankov kaže da nije preterani optimista.

Raspodela profita nije pravedna

Predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije dodaje da u sezoni dospevanja domaćih plodova možemo da očekujemo pad cena, ali da je to kratkoročno. Ne veruje da će taj trend imati posebne efekte na sektor prerade.

Kaže da raspodela profita između poljoprivrednika, prerade i trgovca nije pravedna i da do snižavanja cena hrane u Srbiji može da se dođe putem snižavanja trgovačkih marži.

"Marže koje ću ja sada izneti su i veće, zbog toga što mi ne znamo koliko se nepoštene prakse trgovaca dodatno ugrađuju u troškove proizvođača. Ako gledamo bruto maržu, ona se u Srbiji kreće za važnije supermarkete od 21 do 31 odsto, dok je mark-ap (marža koja pokazuje koliko je proizvod ’nadograđen’ iznad njegovog originalnog troška) čak 44 odsto", kaže profesorka Brankov i podvlači da samo lanac domaćih supermarketa ima za jedna odsto nižu maržu nego što je prosek Evropske unije, a za koji kaže da iznosi 22,5 odsto.

Čak i diskaunteri koji su se pojavili u Srbiji, za koje se očekivalo da utiču na spuštanje cena, nisu dovoljno efikasni. I oni imaju veću maržu nego što ima domaći lanac. Isti lanac koji posluje i u zemljama Evropske unije i u Srbiji, ovde maržira recimo devet odsto više nego u EU. Znači, to generalno nije fer, zaključuje Brankov.

Potrošačka udruženja treba da budu nezavisna

Na pitanje da li potrošači i njihova udruženja mogu da urade nešto u vezi sa nerealno visokim cenama, odgovara da bi ona trebalo da budu nezavisna i efikasna.

"Komisija za zaštitu konkurencije takođe treba da radi efikasno svoj posao, a mi moramo da budemo informisani. Znači, nije mi logično da postoje tako velike razlike u maržama. Da je ta razlika u maržama jedan do dva odsto, to bih mogla da razumem. A to je prisutno i u mesnoj industriji. Jedna kompanija ima maržu 35 odsto, druga kompanija ima maržu 20 odsto", kaže profesorka agroekonomije. Dodaje i da je rast cena doveo do manje potrošnje.

Poskupljenje sira od 10 odsto smanjuje njegovu potrošnju za 15 odsto

Profesorka je rekla da se pokazalo da je najosetljivija potrošnja belog sira. Znači, ako se cena belog sira poveća za 10 odsto, njegova potrošnja se smanjuje za 15 odsto.

"Ako se cena suve slanine poveća za 10 odsto, njena potrošnja se smanjuje za osam odsto", izjavila je profesorka Brankov i podvukla da će se trgovci ponašati onako kako im bude dozvoljeno.

Izvor: RTS, 11. 4. 2024.

ARHIVA PPNS: PREDAVANJA O GMO

• 2020: prof. dr Tatjana Brankov, prof. dr Miodrag Dimitrijević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
• 2021: prof. dr Snežana Oljača, Bogdan Cekić i dr Ivana Radović
• 2022: prof. dr Jelena Bošković i dr Vladan Ugrenović
• 2023: doc. dr Duško Brković i Tina Janjatović 

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS