Desetogodišnja strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije koja će važiti do 2034. godine privedena je kraju. Podaci o životu i radu ljudi na selu kao i o funkcionisanju velikih agrarnih sistema su prikupljeni. Put do prehrambenog suvereniteta trasiraće tehnološke inovacije i subvencije koje podstiču investicije u farme i zasade, kaže za RTS profesorka Tatjana Papić Brankov.

Srbija je samodovoljna u proizvodnji žitarica, voća, šećera, ulja. Od uvoza je nezavisna i proizvodnja ovčijeg mesa, dok su sve ostale grane stočarstva u velikom padu - pokazuju analize na osnovu kojih je rađena nacionalna strategija za trasiranje poljoprivrednog i ruralnog razvoja u narednoj deceniji.

"Treba podsticati investicije jer smo u tehnološkoj recesiji, znači modernizacija farmi, nabavka priplodnih grla izgradnja sistema za navodnjavanje, forsiranje uvođenja inovacija i praćenje zelene agende. Ali praćenje zelene agende bez ikakvog straha, jer mi imamo mnogo manje grla po hektaru u odnosu na Evropu, znači da mi emitujemo mnogo manje štetnih emisija" kaže profesorka Tatjana Papić Brankov i dodaje da nam zelena agenda može doneti korist pogotovo u boljoj kontroli pesticida.

Šta je gorući problem

Osim što uvozimo trećinu mesa i mleka, veliki deficit beležimo i zbog uvoza soje, paradajza i drugih kultura koje možemo sami da proizvedemo. U goruće probleme Papić Brankov svrstava i semenarsku industriju.

"Naši domaći instituti su u ozbiljnoj krizi, pogotovo Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, koji učestvuju sa svega jedan odsto u atestiranim količinama semena kukuruza. Mi smo prošle godine 62 miliona evra izdvojili samo za uvoz semena kukuruza", ističe profesorka Papić Brankov, autorka strategije poljoprivrednog i ruralnog razvoja.

Ona dodaje da je razlog za to verovatno pogrešan marketing, teško nošenje sa konkurencijom stranih kompanija, ali da možda postoje određene grupacije koje svesno i namerno plasiraju tuđa semena na uštrb domaćih semena.

Savet proizvođačima

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici Univerziteta u Novom Sadu i predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije savetuje proizvođače da se vrate kupovini domaćih semena, pogotovo u kontekstu klimatskih promena, jer kako ističe, naše seminarske kuće mogu da razviju adaptabilnije sorte i hibride nego strane.

Kaže i to da tim koji je radio na strategiji podržava ideju da se subvencije u ratarstvu vežu za radnointenzivne grane poljoprivrede, to jest za jedno uslovno grlo stoke po hektaru proizvodnje ili za proizvodnju voća i povrća.

Dodatak PPNS

Kakva je situacija u Srbiji, imamo li mi trenutno prehrambeni suverenitet? Ako bi se, recimo, ponovo desilo da se prekinu globani lanci snabdevanja, da li mi možemo i u kom periodu da proizvedemo dovoljno hrane za sopstveno stanovništvo, da ne budemo zavisni od uvoza?

Tatjana Brankov: 

Nemamo, mi smo izgubili prehrambeni suverenitet i ukoliko bi nam se vratile sankcije iz ’90-ih godina koje smo imali, koje smo iskusili i preživeli zahvaljujući poljoprivredi Srbije, danas bi situacija bila mnogo gora. 

Mi uvozimo oko jednu trećinu mleka i mesa, mi smo samodovoljni u proizvodnji samo pojedinih vrsta voća, žitarica, samo jednoj vrsti mesa - ovčjem, naravno i u proizvodnji ulja, šećera i meda. Imamo negativan trgovinski bilans u 2023, godine, oko 160 miliona evra, za uvoz mesa - 52 miliona evra, uvoz soje - 36 miliona evra, takođe za uvoz paradajza i tako dalje.

Problematično je to što je ukupna faktorska produktivnost poljoprivrede Srbiji negativna - mi smo u tehnološkoj recesiji, stopa pada je oko 1,6 odsto godišnje, mi jako sporo usvajamo nove tehnologije, naša poljoprivredna proizvodnja opada u poslednjih pet godina i u relativnom i u apsolutnom smislu.

Trasa razvoja poljoprivrede bi trebalo da bude: prvi cilj - prehrambeni suverenitet; podizanje domaće proizvodnje; jačanje stočarstva; jačanje semenarske industrije, jer je devastirana, naši instituti su u ozbiljnoj krizi...

Nemam razloga da sumnjam u državni vrh Srbije, da je pravac Srbije pravac ekonomske i političke neutralnosti i nezavisnosti, a bez razvijenog sela i bez naše hrane nema ni Republike Srbije.

VIDEO

Marija Miladinović Lisov
Izvor: RTS

• 2020: prof. dr Tatjana Brankov, prof. dr Miodrag Dimitrijević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
• 2021: prof. dr Snežana Oljača, dr Bogdan Cekić i dr Ivana Radović
• 2022: prof. dr Jelena Bošković i dr Vladan Ugrenović
• 2023: doc. dr Duško Brković i Tina Janjatović 

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU