Jugoistočna Evropa: Samodovoljnost u proizvodnji hrane na Zapadnom Balkanu

Rezime

• Region Zapadnog Balkana u celini je dobro snabdeven hranom. Nedostatak određenih prehrambenih proizvoda može se rešiti trgovinom unutar regiona, gde Srbija, jedina samodovoljna zemlja u proizvodnji hrane u regionu, ima ulogu ključnog snabdevača. Drugim rečima, u teorijskoj situaciji ekonomske autarkije, prehrambena bezbednost regiona zavisila bi od Srbije.
• Vlade Zapadnog Balkana se značajno razlikuju u pogledu instrumenata kojima se koriste za suzbijanje potencijalne nestašice hrane i rasta cena. Samodovoljna Srbija je primenila najsveobuhvatnije mere, dok su vlade sa najnižim koeficijentom samodovoljnosti (SSR), koje zavise od uvoza hrane (Crna Gora i Kosovo*) primenjivale suženi spektar mera.
• Entitet Bosna i Hercegovina – Republika Srpska (RS) primenio je mere koje su donele najviše koristi malim poljoprivrednicima, uključujući poljoprivredne subvencije, subvencije za kapitalne investicije, direktna plaćanja, kreditne garancije za bankarske zajmove, jednokratne isplate, itd. Navedeno ukazuje na težnju entiteta za suverenitetom u proizvodnji hrane. Federacija Bosne i Hercegovine je povećala sve vrste podsticaja za 20-40%.
• Albanija je uvela paket socijalnih mera koji je obuhvatio i poljoprivrednike, dok je Severna Makedonija primenila mere slične Srbiji, ali u manjem obimu.
• Iako mala gazdinstva dominiraju poljoprivrednim pejzažom Zapadnog Balkana, mere poljoprivredne politike koje su sprovedene kao odgovor na krizu COVID-19 zaobišle su ruralna područja. Isto važi i za sadašnju krizu. U celini, interesi malih poljoprivrednika se često zanemaruju.

Uvod

Nakon godina institucionalnih i ekonomskih reformi koje su izazvale početni pad poljoprivredne produktivnosti, povezane sa privatizacijom proizvodnih kapaciteta, zemljišnim reformama, restrukturiranjem farmi, budžetskim ograničenjima, nedostatkom podsticaja i neorganizovanim lancima snabdevanja hranom, zemlje Zapadnog Balkana su i dalje zaglavljene u niskoproduktivnoj poljoprivredi i zaostaju za Evropskom unijom (EU).¹

Doprinos poljoprivrede, šumarstva i ribarstva bruto dodatoj vrednosti (BDV) na Zapadnom Balkanu u 2021. godini, znatno je viši nego u EU. Najveći udeo zabeležen je u Albaniji - 20,3%, a najniži u Bosni i Hercegovini (6,6%). Radna snaga zaposlena u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu učestvovala je između 4,8% (Kosovo*²) i 36,1% (Albanija) u ukupnoj zaposlenosti, što je takođe značajno više nego u EU. U odnosu na ukupnu površinu, korišćene poljoprivredne površina na Zapadnom Balkanu su veće nego u EU. EU koristi 38,4% svoje teritorije za poljoprivredu, a region skoro polovinu. Najveći udeo beleži Severna Makedonija (50%), zatim Srbija (45,2%), a najmanji Crna Gora (18,6%).³

Region se suočava ne samo sa stagnacijom poljoprivredne proizvodnje, već i sa rastom cena hrane i energenata koji najteže pogađaju najsiromašnija domaćinstva. Troškovi hrane su značajno porasli u celom regionu. U maju 2022. u odnosu na isti mesec prethodne godine, zabeležen je rast od 22,7% u Bosni i Hercegovini, 20,6% u Crnoj Gori, 17,1% na Kosovu*, 17,07% u Severnoj Makedoniji, 16% u Srbiji i 11,9% u Albaniji.⁴ Iako bi se očekivalo da obilje proizvodnje i primenjene mere deluju antiinflatorno, poskupljenje hrane u Srbiji je na sličnom nivou kao i u drugim zemljama. Osim prelivanja rasta inflacije u evrozoni kroz uvozne cene, poteškoća u snabdevanju poluproizvodima i sirovinama, kao i rasta početnih cena na svetskim tržištima, ključni pokretači mesečne inflacije su, verovatno, špekulacije u prehrambenom sektoru. Kriza je Srbiju zatekla sa neuređenim tržišnim strukturama, pod snažnim uticajem uvozničko-izvozničkih lobija koji su definisali visoke trgovinske marže.⁵

Uzimajući u obzir gore navedene probleme kao i implikacije ukrajinske krize na tržište EU, moguće poremećaje lanca snabdevanja i nemogućnost uvoza hrane, širenje sukoba i druge nepoželjne okolnosti, postavlja se pitanje u kojoj meri, u slučaju nužde, zemlje zapadnog Balkana mogu da prehrane svoje stanovništvo.

Ovaj članak prvo prikazuje sposobnost regiona da zadovolji sopstvene potrebe kroz domaću proizvodnju, prikazano kroz koeficijent samodovoljnosti (SSR), za period 2006-2019, na osnovu podataka FAO.⁶ Drugo, prezentuju se ključne činjenice o bilateralnoj trgovini unutar regiona. Treće, navode se odgovori nadležnih organa na krizu. Na kraju, autor iznosi nekoliko preporuka.

Da li Zapadni Balkan ima kapacitete za proizvodnju hrane u dovoljnim količinama da podmiri domaće potrebe?

Izračunavanje ukupnog prosečnog SSR-a za hranu koji uključuje sledeće grupe:⁷ ukupno žitarice, ukupno meso, ukupno mleko isključujući puter, ukupno jaja, ukupno mahunarke, ukupno skrobna hrana, ukupno riba-morski plodovi, ukupno voće, ukupno povrće, ukupno šećeri i ukupno uljarice, pokazalo je da je među ekonomijama Zapadnog Balkana samo jedna (Srbija) ima ukupnu stopu SSR iznad 100%, dok su Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora ispod linije od 100% (Slika 1).

Slika 1. Stepen samodovoljnosti u proizvodnji hrane, u zemljama Zapadnog Balkana (2006-2019, prosek)


^{Izvor: Proračun autora na osnovu FAOSTAT-a (bilans hrane)}

Međutim, obračun ovog indikatora po grupama proizvoda i ključnim proizvodima daje drugačiji pogled, što je u skladu sa preporukom FAO – opšti indikator treba pažljivo tumačiti jer zemlja može proizvesti obilje jedne vrste hrane, ali joj mogu nedostajati osnovni usevi. Složenost ovog pitanja posebno dolazi do izražaja u kriznim situacijama. Na primer, tekuća ukrajinska kriza ugrožava dostupnost žitarica i jestivog ulja u zemljama koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz.

Kao što se vidi na slikama 2-5, najveći stepen prehrambene samodovoljnosti je zabeležen u Srbiji za sve grupe namirnica (žitarice, meso, voće, uljarice i šećerne kulture – ukupno), osim za ukupno povrće. Prosečna samodovoljnost ukupnog povrća veća je u Severnoj Makedoniji za oko 10% nego u Srbiji. Srbija je samodovoljna u većini poljoprivrednih proizvoda, zbirno i pojedinačno: u žitaricama, kukuruzu, pšenici, ječmu, goveđem mesu, ovčijem i kozjem mesu, mleku, jajima, voću, jabukama, povrću, luku, šećeru i suncokretovom ulju. Drugoplasirana zemlja po ukupnom stepenu samodovoljnosti, Severna Makedonija, je samodovoljna u voću i povrću (ukupno i pojedinačno) – jabukama, grožđu, paradajzu i luku – kao i ukupnom skrobu i ovčijem i kozjem mesu. Trećeplasirana Albanija je samodovoljna u proizvodnji ovčijeg i kozjeg mesa, jaja, povrća i paradajza. Bosna i Hercegovina je na četvrtom mestu – samodovoljna je samo u ovčijem i kozjem mesu i jajima. Najlošije pozicionirana Crna Gora proizvodi samo dovoljne količine ovčijeg i kozjeg mesa. Velika zavisnost od uvoza ribe je zajednička karakteristika svih zemalja u regionu, čak i onih koje izlaze na more, poput Albanije i Crne Gore. Podaci o Kosovu* nedostaju, ali istraživanja pokazuju da teritorija zadovoljava potrebe za krompirom i šljivama.⁸

Osim Srbije, sve ostale zemlje Zapadnog Balkana su neto uvoznici poljoprivrednih proizvoda (Slika 6). Ovo nije iznenađujuće, uzimajući u obzir nivo samodovoljnosti ovih zemalja.

Slika 2. Samodovoljnost - žitarice i skrob


^{Izvor: Proračun autora na osnovu FAOSTAT-a (bilans hrane)}

Slika 3. Samodovoljnost - meso, jaja, mleko i riba


^{Izvor: Proračun autora na osnovu FAOSTAT-a (bilans hrane)}

Slika 4. Samodovoljnost - voće i povrće


^{Izvor: Proračun autora na osnovu FAOSTAT-a (bilans hrane)}

Slika 5. Samodovoljnost - šećeri i uljarice


^{Izvor: Proračun autora na osnovu FAOSTAT-a (bilans hrane)}

Slika 6. Poljoprivredna trgovina između zemalja Zapadnog Balkana, 2020 (milion USD)


^{Izvor: baza podataka STO}

Iako su lideri Zapadnog Balkana postavili jačanje regionalne ekonomske saradnje kao prioritet, unutarregionalna trgovina je nedovoljno razvijena, ali stabilna i koncentrisana na robu sa niskom dodatom vrednošću.⁹ Prema proračunima Međunarodnog trgovinskog centra (ITC), učešće zemalja regiona (Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora) u ukupnom izvozu Albanije jestivog povrća i određenih korenasto-krtolastih vrsta (vidi tabelu 1 u aneksu) iznosio je 43,3% u 2021. godini. Severna Makedonija izvozi jestivo povrće (u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru), kao i jestivo voće i orašaste plodove u region (u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru). Otprilike 21% povrća i oko 22% voća plasira na tržište regiona. Srbija, između ostalog, u region izvozi žitarice, proizvode mlinske industrije, uljarice i voće, žive životinje; 14,7% srpskog izvoza žitarica,¹⁰ 56.5% proizvoda mlinske industrije, 22.2% i 89,1% izvoza živih životinja apsorbovale su zemlje regiona u 2021. godini. Proizvodi kojima se najviše trgovalo u region, a koji učestvuju sa više od 50% u ukupnom izvozu su: živa živina, živa goveda, žive ovce i koze, pšenično brašno, seme suncokreta (Srbija), paradajz (Severna Makedonija i Albanija), grožđe i luk (Severna Makedonija). Navedeni podaci ukazuju da postoji prostor za dalje jačanje regionalne ekonomske saradnje i trgovine. Da bi se postigao ovaj cilj, glavne prepreke, uključujući nisku trgovinsku otvorenost (izuzeci su Severna Makedonija i Srbija), trgovinske odluke vođene političkim, a ne ekonomskim faktorima, necarinske barijere i regionalni transportni problemi moraju biti uklonjeni.

Zanemarujući prednosti trgovinske otvorenosti, a fokusirajući se samo na uslove ekonomske autarkije – potpunu izolaciju regiona – može se konstatovati da je region dobro snabdeven hranom, a da uz odgovarajuće mere agrarne politike može biti skoro potpuno nezavisan u proizvodnji hrane (tabela 2).

Region raspolaže viškovima kukuruza, soje, uljarica, različitih vrsta voća. Region ne bi imao problema sa snabdevanjem pšenicom, šećerom, paradajzom, grožđem, ovčijim i kozjim mesom. Međutim, u cilju zadovoljenja potreba stanovništva, trebalo bi unaprediti sektore proizvodnje jaja, mleka i nekih vrsta povrća. Najveća slabost regiona, posmatrano sa ovog aspekta, su sektori proizvodnje ribe i mesa. U slučaju autarkije regionu bi nedostajalo oko 70-80% ribe i 20-25% živinskog, svinjskog i goveđeg mesa.

Tabela 2. Samodovoljnost na Zapadnom Balkanu u slučaju autarkije


Zemlje Zapadnog Balkana, kao i mnoge zemlje sveta, sada se suočavaju sa raznim neizvesnostima. Pored recesije izazvane virusom COVID-19, ponovni porast inflacije i hitna energetska tranzicija izazivaju posebno veliki problem za najsiromašnija domaćinstva koja često nemaju mehanizme za suočavanje sa višim troškovima života.

Mala gazdinstva dominiraju poljoprivrednim pejzažom Zapadnog Balkana. Prosečna veličina farme kreće se od 1,2ha u Albaniji do 4,5ha u Crnoj Gori.¹¹ Skoro polovina stanovništva regiona živi u ruralnim područjima. Udeo je najmanji u Crnoj Gori (32%), a najveći u Bosni i Hercegovini (51%).¹² Stoga je poželjno kreirati politike koje su bolje prilagođene malim farmama. Takve mere bi doprinele ne samo usporavanju rasta siromaštva, već i održavanju postojeće sigurnosti i održivosti hrane.

Iako mala poljoprivredna gazdinstva dominiraju na Zapadnom Balkanu, od javne podrške imaju manje koristi nego velike farme. Transferi po hektaru korišćene poljoprivredne površine (UAA) su nekoliko puta manji nego u EU (Slika 7). Albanski farmeri primaju najniže državne subvencije u regionu (44 evra), dok poljoprivrednici u Severnoj Makedoniji dobijaju najveće (188 evra), što je 10, odnosno 2,5 puta manje od poljoprivrednika u EU (466 evra), u realnim iznosima.

Prema nedavnom izveštaju, mere poljoprivredne politike sprovedene kao odgovor na krizu COVID-19 zaobišle su ruralna područja, uprkos velikom značaju poljoprivrede u nacionalnim ekonomijama i velikom udelu ruralnog stanovništva u ukupnoj populaciji.¹³ Albanija nije primenila nikakve specifične mere za poljoprivredni sektor. Srbija i Severna Makedonija su primenile carinske režime (zabrana izvoza, odnosno oslobađanje od carina), kontrolu cena osnovnih životnih namirnica, različite oblike tržišnih intervencija i dodatna direktna plaćanja za pojedine grupe poljoprivrednika. Crna Gora je primenila tržišne intervencije i avansno plaćanje premija. Kosovo* je povećalo direktna plaćanja, dok je Bosna i Hercegovina primenila određene oblike tržišnih intervencija i kontrolu cena. Samo je entitet Bosne i Hercegovine – Republika Srpska – primenio mere koje direktno idu u korist malim poljoprivrednicima. U okviru poljoprivrednih subvencija,¹⁴ setveni paketi semena, đubriva i pesticida dodeljeni su malim gazdinstvima (0,5 ha) koja se bave uzgojem povrća. Pored toga, Republika Srpska subvencioniše 50% troškova otkupa semena (soja, kukuruz, ovas) domaćeg porekla i daje podsticaje (20.000 evra) za samozapošljavanje inženjera poljoprivrede (veterinara, tehnologa i sl) koji se po završetku studija odluče da ostanu na sopstvenoj farmi i svoja znanja ulažu u razvoj poljoprivredne proizvodnje. Oni treba da budu nosioci nekomercijalnih poljoprivrednih gazdinstava, mlađi od 40 godina. Međutim, predviđena sredstva nisu u potpunosti iskorišćena, zbog nedovoljnog broja zainteresovanih korisnika.

Slika 7. Budžetska podrška poljoprivredi - Zapadni Balkan i EU (evro po hektaru UAA), 2017.

^{Izvor: FAO (2022). Analiza politike poljoprivrede i ruralnog razvoja u Albaniji. Budimpešta. Dostupno na: https://doi.org/10.4060/cb7682en}

Nakon protesta građana u martu 2022. protiv povećanja cena goriva i hrane, Albanija je uvela paket socijalnih mera koji je uključio podršku poljoprivrednicima u pogledu snabdevanja gorivom bez poreza. U okviru ove šeme, vlada obezbeđuje subvencije od 100 leka za svaki litar goriva koji koriste autobusi javnog prevoza, a poljoprivrednicima je dodeljeno četiri miliona litara nafte bez poreza.

Vlasnici privatnih automobila su isključeni iz ove vrste podrške.¹⁵ Vlada je uspostavila "odbor za transparentnost cena" za proizvode iz definisane korpe kako bi odredila formulu za marže trgovaca. Nakon višemesečne političke napetosti, tokom koje je ignorisano povećanje cena, Crna Gora je u maju usvojila izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV) i Zakona o akcizama koji se odnosi na smanjenje poreza. Isto je preduzela i Severna Makedonija, dva meseca ranije. U vreme pisanja ovog teksta, ovi zakoni su u procesu izmene i dopune i u Bosni i Hercegovini. U cilju ublažavanja situacije izazvane globalnom krizom, Federalno ministarstvo poljoprivrede (Bosna i Hercegovina) je poljoprivrednicima dodelilo 50 litara goriva po hektaru obrađene površine i povećalo sve vrste podsticaja za 20-40%. Entitet Republika Srpska je otišao i korak dalje davanjem subvencija za 100 litara dizel goriva po hektaru i plaćanjem pšenice od 200 evra po hektaru. Kosovo* je privremeno zabranilo izvoz i ponovni izvoz osnovnih artikala iz korpe. Srbija je donela nekoliko privremenih propisa i odluka, usmerenih pre svega na ograničavanje rasta ili potpuno zamrzavanje cena energenata i pojedinih prehrambenih proizvoda, ograničavanje izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, oslobađanje od carina itd (mart-april 2022). Vlada je 20. aprila ukinula zabranu izvoza pšenice, kukuruza, brašna i rafinisanog suncokretovog ulja i umesto njih uvela mesečne izvozne kvote, a 15. maja dozvolila je slobodan izvoz pšeničnog brašna. Izvoz žitarica iz Srbije u okviru inicijative Otvoreni Balkan protekao je bez većih problema, izvoze se u Albaniju i Severnu Makedoniju. Mere ograničenja izvoza, akcize na evro dizel i niske subvencije po hektaru (68 evra u 2022) su pokretači čestih protesta srpskih poljoprivrednika u poslednjih nekoliko meseci.

Zaključci

Suočen sa višestrukim krizama, Zapadni Balkan treba da primeni odgovarajuće odgovore kako bi unapredio prehrambenu sigurnost, smanjio rizike i ojačao prehrambeni sistem. Prepoznajući doprinos malih farmi održavanju prehrambene sigurnosti u regionu, vlade bi trebalo da preduzmu korake koji će zaustaviti pustošenje sela. U suprotnom, tendencija gašenja stočarskih farmi u regionu će se nastaviti, a proizvođači svih kategorija će odustati ili smanjiti stvaranje viškova za tržište. Istraživači mogu u velikoj meri doprineti inkluzivnijim procesima politike i poboljšanju položaja malih farmi u regionu pružanjem dokaza o njihovoj situaciji, potrebama i potencijalima.¹⁶

Da bi izolovale zemlje regiona od međunarodnih poremećaja u snabdevanju koji će se, najverovatnije, povećati usled sukoba, rasta cena hrane i manjka proizvodnje u drugim zemljama, vlade bi trebalo da daju prioritet samodovoljnosti kao ključnom sredstvu zaštite nacionalne bezbednosti. Zahvaljujući dovoljnoj bazi prirodnih resursa i ljudskom kapitalu, sve zemlje regiona bi mogle da povećaju oslanjanje na domaću proizvodnju hrane primenom odgovarajućih mera. Takve mere bi trebalo da obuhvataju ulaganja u javna dobra kao što su poljoprivredna istraživanja i savetodavstvo, seoski putevi i navodnjavanje, povlašćene cene goriva za poljoprivrednike, stimulisanje farmera koji koriste autohtone sorte i rase, regulisanje zelenih pijaca kako bi se znalo poreklo robe, povećanje svih vrsta podsticaja, podsticanje udruživanja poljoprivrednika, uvođenje mera koje smanjuju jaz između troškova proizvodnje i cena proizvođača, povećanje transparentnosti u razmeni informacija (npr. dnevna kretanja cena hrane), podržavanje održive proizvodnje određenih prehrambenih kultura koje imaju komparativne trgovinske prednosti, razvijajući sisteme za praćenje potreba ranjivih grupa u ruralnim područjima, itd. Pored toga, poboljšanje unutarregionalne trgovine bi takođe moglo pomoći da se poveća prehrambena sigurnost regiona.

Najvažnije, zemlje Zapadnog Balkana moraju da uđu u ozbiljnu borbu protiv korupcije i kriminala u prehrambenom sektoru. U tom smislu, od velike koristi bi bilo uvođenje institucije Ombudsmana za odnose u lancu snabdevanja hranom (kao u Sloveniji). Između ostalog, ombudsman bi se zalagao za fer odnose između proizvođača, prerađivača i trgovaca.

ANEKS

Tabela 1. Trgovina unutar zapadnog Balkana (2021).
^{*Napomena: Kod 07: Jestivo povrće i određeno korenje i krtole (ITC podaci); 08: jestivo voće i orašasti plodovi: 10: žitarice; 11: proizvodi mlinske industrije; 12: Uljarice i voće; 01: žive životinje. Izvor: ITC podaci}

1. Lovre, K. (2016, August). Tehničke promene u razvoju poljoprivrede zemalja Zapadnog Balkana. Nove tehnologije i razvoj poljoprivrede. Novi Sad: Zbornik radova Saveza poljoprivrednih ekonomista Srbije 152 Seminar, Beograd: Srbija (pp.1 – 14)
2. *Ova oznaka ne dovodi u pitanje stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom UNSCR 1244/1999 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova
3. Eurostat (2022): Zemlje proširenja – statistika poljoprivrede, šumarstva i ribarstva. Dostupno na: https://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/ index.php?title=Enlargement_countries_-_agriculture,_forestry_and_fishing_statistics#Gross_value_added_and_employment
4. Izvor: Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine, Zavod za statistiku Crne Gore, Agencija za statistiku Kosova, Državni zavod za statistiku Republike Severne Makedonije, Republički zavod za statistiku Republike Srbije, Instituti i Statistikave
5. Lovre, K., & Brankov, T. P. (2015). Revolucija supermarketa u balkanskim zemljama: slučaj Srbije. Agroeconomia Croatica, 5(1), 1 – 10. Dostupno na: https://hrcak.srce.hr/file/211957
6. Podaci o Kosovu* nedostaju i veoma se razlikuju. Izvor korišćen ovde: Zeleni izveštaj (2019). Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Priština. Dostupno na: https://www.mbpzhr-ks.net/repository/docs/ENG_Raporti_i_Gjelber_2019.pdf
7. FAO, (2012). FAO Statistički godišnjak 2012 – Svetska hrana i poljoprivreda. Dostupno na: http://www.fao.org/docrep/015/i2490e/i2490e00.htm
8. Zeleni izveštaj (2019). Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Priština. Dostupno na: https://www.mbpzhr-ks.net/repository/docs/ENG_Raporti_i_Gjelber_2019.pdf; Bogdanov, N., Vaško, Ž., Arias, P. i Pavloska Gjorgjieska, D (2022). Procena uticaja COVID-19 na poljoprivredno-prehrambene sisteme na Zapadnom Balkanu – Regionalni sintezni izveštaj. Budimpešta, FAO. https://doi.org/10.4060/cb7907en
9. Kaloyanchev, P., Kusen, I., & Mouzakitis, A. (2018). Neiskorišćeni potencijal: unutarregionalna trgovina na Zapadnom Balkanu (br. 080). Generalni direktorat za ekonomske i finansijske poslove (DG ECFIN), Evropska komisija.10 Podaci su bez Kosova*
10. Podaci su bez Kosova*
11. Lovre, K. (2016, August). Tehničke promene u razvoju poljoprivrede zemalja Zapadnog Balkana. Nove tehnologije i razvoj poljoprivrede. Novi Sad: Zbornik radova Saveza poljoprivrednih ekonomista Srbije 152 Seminar, Beograd: Srbija (pp.1 – 14)
12. Svetska banka (2021). Seosko stanovništvo. Dostupno na: https://data.worldbank.org/indicator/SP.RUR.TOTL.ZS
13. Bogdanov, N., Vaško, Ž., Arias, P. i Pavloska Gjorgjieska, D (2022). Procena uticaja COVID-19 na poljoprivredno-prehrambene sisteme na Zapadnom Balkanu – Regionalni sintezni izveštaj. Budimpešta, FAO. Dostupno na: https://doi.org/10.4060/cb7907en
14. Subvencije za poljoprivredne inpute su definisane kao grantovi (ili krediti, ako se otplaćuju po nižoj tržišnoj ceni) koji se daju poljoprivredniku kao sredstvo za smanjenje tržišne cene određenog inputa koji se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji ili davanje istog besplatno https://onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.4073/csr.2018.4
15. MIA (2022). Poljoprivrednici uključeni u nedavni vladin paket socijalnog otpora vezan za podršku u pogledu nafte bez poreza Dostupno na: https://mia.gov.al/en/farmers-included-in-governments-recent-social-resistance-package-regarding-support-under-tax-free-oil-scheme/
16. Šūmane, S., Miranda, D. O., Pinto-Correia, T., Czekaj, M., Duckett, D., Galli, F. & Tsiligiridis, T. (2021). Podrška malim farmama u evropskim regionalnim sistemima ishrane: Kakva je uloga veze između nauke i politike?. Globalna bezbednost hrane, 28, 100433.

Autor članka, Tatjana Brankov je vanredni profesor na Katedri za agrarnu ekonomiju i agrobiznis Univerziteta u Novom Sadu (Ekonomski fakultet), gde predaje Inovacije u prehrambenom sistemu, Menadžment u agrobiznisu i Menadžment proizvodnje organske hrane. Sa doktoratom iz oblasti agroekonomije (Univerzitet u Novom Sadu), dva magisterijuma iz oblasti biotehnologije (CIHEAM - Bari, Italija i Univerzitet u Novom Sadu) i Norman&Borlaug kursom iz poljoprivredno-prehrambene konkurentnosti (Teksas A&M univerzitet), primenjuje multidisciplinarni pristup u istraživanju sigurnosti hrane, ekonomije hrane i politike i trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima. Za doprinos razvoju srpske poljoprivrede dobila je Zlatnu značku 2019. godine od strane Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije.

Članak je napisan u julu 2022.
Prevod: Jasminka Minja Milošević/Prviprvinaskali.com
Foto: Aleksandra Jakovljević/arhiva PRVI PRVI NA SKALI
Izvor: Sogde

ARHIVA PPNS RIO TINTO "BRANI" SRBIJU OD GMO?



PREPORUKA PPNS