Srbija najveći proizvođač i izvoznik nemodifikovane soje u ovom delu Evrope

Srbija najveći proizvođač i izvoznik nemodifikovane soje u ovom delu Evrope

Novosadski institut – institucija od koje evropski naučnici „kradu zanat”

„Najveći proizvođač i izvoznik nemodifikovane soje u ovom delu Evrope jeste Srbija. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je samodovoljna što se tiče proizvodnje soje i koja soju ne uvozi. Pokreću se programi oplemenjivanja soje u Austriji, Nemačkoj, čak i u Belgiji; u zemljama gde toga nije bilo, oni dolaze kod nas da uče i mi im sa zadovoljstvom izlazimo u susret. Jako je lep osećaj kada Nemci dođu kod vas da uče“, kaže direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu prof. dr Jegor Miladinović.

On je objasnio kako je Srbija pozicionirana kada je u pitanju proizvodnja genetski nemodifikovane soje i uopšteno hrane koja nije genetski modifikovana (GMO).

U Evropi, posebno u zemljama Evropske unije, koja je bogato tržište, gde potrošači mogu da biraju, oni biraju genetski nemodifikovanu hranu, kaže dr Miladinović.

A kakva je uloga Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i njegovih naučnika u procesu proizvodnje zdrave hrane – kakvu korist imaju građani?

„Rezultati naših istraživanja se prenose u praksu, a na taj način se diže nivo kompletne poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji. To znači da kroz naše sorte i hibride i našu preporučenu agrotehniku, farmeri ostvaruju veći prinos i bolji kvalitet, od čega oni imaju veći profit, a potrošači imaju kvalitetniju hranu. Takođe, ono što mi možemo da izvezemo, a to su brojne biljne vrste, doprinosi prepoznatljivosti nas u regionu, Evropi i svetu, i naravno, donosi novac. Ono od čega ljudi imaju najviše koristi jeste to što jedu zdravu kvalitetnu hranu, što nije slučaj u svim zemljama Evrope”, naglašava direktor.

Učešće u međunarodnim projektima

Govoreći o aktivnostima Instituta i uspesima koje ostvaruju u Evropi, direktor u šali, ali s ponosom kaže sledeće:

„Institut za ratarstvo i povrtarstvo odavno je prešao granice naše zemlje. Odavno sarađujemo sa Evropskom unijom i naš institut je već u Evropi – čekamo i ostatak zemlje da nam se pridruži.”

Među najvažnijim međunarodnim projektima u kojima Institut učestvuje jesu projekti EU iz programa Horizont 2020. U pitanju su kompleksni projekti u kojima učestvuju veliki konzorcijumi iz brojnih zemalja i u koje se ne dospeva lako. Institut, međutim, trenutno učestvuje u pet takvih projekata, što je u odnosu na broj naučnih radnika i mogućnosti Instituta velik broj, objašnjava sagovornik, te ističe da su naučni radnici Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na tim projektima angažovani kao lideri radnih paketa.

„Učešće u takvim projektima je važno iz najmanje dva razloga: prvo – status Instituta i naučnih radnika, i njihova prepoznatljivost među evropskim kolegama, a druga su, naravno, finansije. Projekti Evropske unije, odnosno Horizont projekti jesu najbolji način da dođemo do nove opreme, hemikalija, da obavimo diseminaciju naših naučnih radova, da putujemo i upoznajemo se sa kolegama”, kaže direktor Miladinović.

Institucija od nacionalnog značaja

Profesorka dr Dragana Latković, predsednica Upravnog odbora Instituta i profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, takođe je govorila o uspesima Instituta.

„Ponos Instituta za ratarstvo i povrtarstvo jeste njegov naučno-istraživački tim, koji čini preko sto istraživača, od toga preko 90 doktora nauka, a njima pomaže oko trista obrazovanih stručnjaka i radnika različitih profila. Taj tim je garant kvaliteta onoga što Institut stvara – a stvara hibride, tehnologiju gajenja, radi na obrazovanju studenata i poljoprivrednih proizvođača, i naravno vrši usluge. Taj naporan rad i to što je Institut lider u oblasti poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji, krunisan je 2018. godine, kada smo i postali institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju“, kaže Latković.

U Srbiji postoji 66 instituta, a samo šest među njima ima status instituta od nacionalnog značaja. Kako kaže profesorka, biti institucija od nacionalnog značaja jeste čast i privilegija, ali i obaveza.

„To u stvari znači da rezultati svih naših istraživanja, svih naših naučnih oblasti, ne bi imali svrhu ako ne završe do krajnjih korisnika, a to su poljoprivredni proizvođači u našoj zemlji i regionu. Svi koji kupuju naše seme i dođu ovde na Rimske Šančeve, mogu dobiti i savet stručnjaka kako gajiti tu biljnu vrstu. Dakle, radimo na edukaciji poljoprivrednih proizvođača”.

Poznati po suncokretu

Svaki sedmi suncokret u svetu potiče iz Novog Sada.

„Kao profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, uvek govorim mojim studentima: ako želite da naučite nešto o kukuruzu – idite u Ameriku, ako hoćete da naučite o šećernoj repi – idite u Nemačku, ako želite da naučite nešto o ječmu – idite u Kanadu, ali ako želite da naučite o suncokretu – ostanite u Novom Sadu“, zaključuje Latković.

Šta je GMO?

O GMO hrani poslednjih godina mnogo se govori, a ta skraćenica odnosi se na genetski modifikovanu hranu. Šta to tačno znači, objasnio je dr Jegor Miladinović.

„Genetska modifikacija je u širem smislu svaka transformacija u genomu, a u užem smislu, ono što prosečnog potrošača zanima, to je uvođenje gena iz jednog organizma u drugi. Ja prosečnog potrošača ne bih zamarao naučnim aspektom toga, nego bih usmerio pažnju na ekonomski efekat toga. Evropska unija je bogato tržište, njihovi potrošači mogu da biraju – da li će jesti modifikovanu ili nemodifikovanu hranu. Oni žele da jedu organsku hranu, žele da jedu nemodifikovanu hranu i spremni su da za to plate. Mi imamo sorte i hibride koji nisu modifikovani, koji su kvalitetni i prinosni, i koje možemo njima da prodamo, da oni nama za to plate.”

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru. IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.

Foto: Delegacija EU u Srbiji
Izvor: BIZLife, 27. 9. 2021. 


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

PREPORUKA PPNS
SNIMAK PREDAVANJA: ORGANSKA PROIZVODNJA GMO ILI ZDRAVLJE? - PROF. DR SNEŽANA OLJAČA

PREPORUKA PPNS

IZ ARHIVE PPNS

ARHIVA PPNS

GM ZRNO NA 29 NJIVA - NAJVIŠE U MAČVI, ALI JE IMA SVUDA, I U ŠUMADIJI


O GMO

  • Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
  • Šta su stare sorte, šta hibridi, a šta GMO?
  • Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
  • GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
  • Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

  • Kragujevac bez GMO 2021 - od jula do decembra na PPNS
  • Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina (rezime projekta)
  • Predavanje ’Agroekonomski pokazatelji štetnosti GMO za Srbiju’ - prof. dr Miladin M. Ševarlić
  • Predavanje ’Srbija i GMO - prošlost, sadašnjost i budućnost’ - prof. dr Miodrag Dimitrijević (VIDEO)
  • Predavanje ’Kovid-19 - Katalizator povećanja prehrambenog suvereniteta?’ - prof. dr Tatjana Brankov

Detaljno: OVDE 

GMO: SRBIJA

  • GMO i pesticidi predmet zabrane uvoza po rešenjima Ministarstva
  • GMO soja na teritoriji Novog Sada, Valjeva, Кnića, Uba i Loznice
  • GM zrno na 29 njiva - najviše u Mačvi, ali je ima svuda, i u Šumadiji
  • Sojaprotein preuzima američki ADM čija je predsednica radila 20 godina za Monsanto
  • Biotehnologija pruža veće prilike i od potencijala digitalizacije - Brnabić na Kopaonik biznis forumu
  • Mladi u Srbiji imaju negativan stav o GM hrani

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

  • Za GMO nema mesta u hrvatskoj poljoprivredi
  • Nova genomska tehnika (NGT) mogla bi da zameni GMO?
  • Većina Evropljana (86%) želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno označena
  • Ombudsman EU kritikovao proceduru EK za odobravanja pesticida
  • Organska proizvodnja u Srbiji na manje od jedan odsto zemljišta, u Austriji na preko 20

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

  • U Bangladešu vanila od plastike - uz pomoć GMO bakterija; Prijatelji Zemlje: Sinbio vanilija je ekstremni oblik genetskog inženjeringa
  • Gejts najveći vlasnik zemljišta u SAD, upitno je da li će i dalje da propagira GMO kulture
  • Dvostruki moral Bajer-Monsanta
  • Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!
  • Kina odobrava GMO kukuruz i soju za stočnu hranu, sadnja ostaje zabranjena

Detaljno: OVDE 

GMO: DOKUMENTI

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
  • Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
  • Zakon o genetički modifikovanim organizmima
  • Bioetički aspekti istraživanja i korišćenja rezultata u oblasti GMO
  • Strategija zaštite prirode Republike Srbije za period od 2019. do 2025. godine - predlog

Detaljno: OVDE 

GMO: VIDEO

  • Seme pobune (Java films 2019)
  • Vikiliks: Rat, laži i videotrake (2011)
  • Težina lanaca 3 (2019)
  • Rat za seme (dokumentarni film)
  • Svet po Monsantu

Detaljno: OVDE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari