Srbija ima nultu toleranciju za proizvodnju i trgovinu GMO proizvodima i svoj potencijal realizuje kroz proizvodnju organske hrane, rekao je danas ministar poljoprivred Branislav Nedimović

Govoreći za TV Pink on je ocenio da je organska proizvodnja prostor razvoja za Srbiju.

Naveo je da je Ministarstvo nedavno uprostilo procedure za konverziju iz konvencionalne u organsku proizvodnju.

Kako je naveo za dve godine izvoz organske hrane iz Srbije povećan je za 93 posto i sada izvozimo u vrednosti od 65 miliona dolara.

Najveće izvozno tržište je Nemačka sa 31 posto, a slede SAD sa 13,1 posto.

Šta je potrebno za dobijanje sertifikata?

Prema Zakonu o organskoj proizvodnji, pravila su jasna; da biste prešli na organski način produkcije hrane, morate najpre poštovati period konverzije.

Da bismo išli u korak ne samo sa svetskim trendovima, već i sa sve istančanijim zahtevima kupaca za zdravom hranom, moramo svoju produkciju podići na viši nivo. To podrazumeva, ne samo promenu koncepta proizvodnje, već i poštovanje svih zakonskih okvira. Naročito kad je u pitanju organska, piše Agroklub.

Zašto je ovo važno?

Na ovaj način proizvedene namirnice su stvorene bez sintetičkih hemijskih sredstava i pesticida, đubriva, hormona, antibiotika i nisu GMO. Takođe, ni one prerađene nemaju veštačke boje, emulgatore, stabilizatore, pojačivače ukusa, aditive... Njihova dalja vrednost sugeriše da potiču iz održivosti koja ne zagađuje životnu sredinu, čuvaju i povećavaju biološku raznovrsnost i drugo.

Prema Zakonu o organskoj proizvodnji, pravila su jasna; da bi prešli na organski način produkcije hrane, morate najpre poštovati period konverzije. A to je vreme potrebno za prelazak sa konvencionalne proizvodnje na organsku u toku kojeg se na svakoj jedinici primenjuju odredbe ovog zakona.

Kako bliže objašnjava Serbiaorganica, za jednogodišnje biljne vrste mora da prođe najmanje dve godine pre setve, za višegodišnje biljne vrste najmanje tri pre prve berbe organskih proizvoda, a za pašnjake i višegodišnje krmno bilje – najmanje dve godine pre korišćenja kao hrane za životinje.

Metode organske biljne proizvodnje obuhvataju izbor vrsta i sorti bilja; plodored; sisteme obrade zemljišta; sredstva i način đubrenja; sistem održavanja plodnosti zemljišta; način suzbijanja biljnih bolesti, štetočina i korova; način sakupljanja divljih biljnih vrsta iz prirodnih staništa. Dok se kod stočarske obuhvataju izbor vrsta i rasa životinja; način uzgoja životinja i objekte za uzgoj; ishranu i zdravstvenu zaštitu; prevoz i klanje životinja; postupanje sa istima koje su nabavljene sa drugih farmi; način sakupljanja vrsta iz prirodnih staništa.

Kontrolor i proizvođač

Postupak uključivanja poljoprivrednika u organsku proizvodnju pokreće se prijavom koju podnosi ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji. Ministarstvo poljoprivrede, svake godine obaveštava o spisku ovlašćenih kontrolnih organizacija.

Nakon zaključenog ugovora između proizvođača i ovlašćene kontrolne organizacije, proizvođač je obavezan da primenjuje gore pomenute metode. Takođe obaveštava kontrolnu organizaciju svake godine o dinamici proizvodnje, u roku koji odredi kontrolna organizacija, vodi evidenciju o proizvodnji, omogućava kontrolnoj organizaciji vršenje kontrole, odnosno treba da omogući pristup prostorijama, proizvodnim jedinicama i svim dokumentima i evidencijama.

Obeležavanje

Domaći neprerađeni sertifikovani organski obeležava se oznakom "organski proizvod", nacionalnim znakom i kodom/logom ovlašćene kontrolne organizacije koja je uradila sertifikaciju. Ukoliko namirnica nema ovu oznaku već samo prefikse "bio", "eko" ili "organsko", to znači da nije kontrilisan i sertifikovan.

Organski proizvodi mogu se prodavati zajedno sa konvencionalnim samo ako su upakovani. Ako nisu upakovani, moraju se prodavati odvojeno na jasno obeleženom mestu, kako bi se sprečilo mešanje sa onima iz obične proizvodnje, propisuje Zakon.

Podsticanje proizvodnje

Uredbom koju je resorno Ministarstvo donelo o raspodeli podsticaja za 2022. godinu za organsku proizvodnju opredeljeno je 380 miliona dinara – za biljnu 80 miliona i za stočarsku 300 miliona dinara. Iznos po hektaru koji mogu da ostvare proizvođači iznosi 26.000 din/ha.

Važno je napomenuti da pravo na ostvarivanje podsticaja imaju i oni u periodu konverzije. Takođe, pored ovih mera, poljoprivrednicima je godinama unazad na raspolaganju i podrška koja se odnosi na podsticaje za troškove sertifikacije uključujući i laboratorijske analize, u okviru koje Ministarstvo poljoprivrede finansira troškove u iznosu od 50 odsto ukupnih troškova odnosno 65 za one iz područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Mapa: Prviprvinaskali.com
Foto: Ministarstvo poljoprivrede
Izvori: Tanjug, Agro klub, 10. i 27. 1. 2022. 

PREPORUKA PPNS

SNIMAK PREDAVANJA "OČUVANJE STARIH SORTI - ZA SRBIJU BEZ GMO" - DR IVANE PEETROVIĆ (52:05)

REZIME PROJEKTA "KRAGUJEVAC BEZ GMO 2021" (21:00)