Iako je jedan od uslova da Srbija uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju i dozvola za uzgoj, promet i konzumiranje modifikovane hrane u našoj zemlji, naš zakon posredno, dozvoljava promet GMO

Jedno od osnovnih prava potrošača je pravo na informisanost - raspolaganje tačnim podacima koji su neophodni za razuman izbor ponuđene robe i usluga. U tom smislu označavanje porekla hrane se može posmatrati kao potrebno, ali i zakasnelo. Posebno što se u mnogim zemljama iz kojih uvozimo svinjsko meso za prehranu koristi GMO sačma.

Iako je jedan od uslova da Srbija uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju i dozvola za uzgoj, promet i konzumiranje modifikovane hrane u našoj zemlji, i naš Zakon o bezbednosti hrane, posredno, dozvoljava promet GMO postoji dosta kontroverzi u vezi sa tim. Potrebno je da se podzakonskim aktima omogući obeležavanje proizvoda oznakom "BEZ GMO" i/ili "SA GMO" čime se postiže da potrošači mogu da donesu sopstveni izbor pri kupovini.

Podsetimo, oznaka "Poreklom iz Srbije" pojavila se pre nešto više od tri godine u svim prodavnicama u Srbiji, a odnosi se na meso i mesne proizvode u kojima je više od 50 procenata mesa domaćeg porekla. Ovakva oznaka može biti korisna potrošačima, ali ne i nužno, jer druga polovina - tačnije maksimalno 49 odsto, može voditi poreklo iz uvoza. Najveći problem je realno utvrđivanje porekla mesa, mleka i srodnih proizvoda. Da li postoji pouzdana metodologija za stvarno utvrđivanje porekla?

Dodatno, ako označavanje posmatramo kroz pojam sledljivosti, gde se pored određenog stepena zaštite potrošačima obezbeđuju i druge važne informacije o mestu proizvodnje mesa, kao i o zemlji ili mestu njegovog porekla, uzgoja, načinu uzgoja, načinu proizvodnje (domaće farme, uzgajališta, slobodna ispaša, organska proizvodnja i slično), tada bi slika mogla biti potpuna.

Dok se ne uspostavi permanentan sistem nadzora proizvoda u prometu nećemo imati pouzdan pokazatelj oznake porekla. Nužan je povratak poverenja, potrošači treba da osete da ponovo mogu da veruju svim oznakama na proizvodima. Do tada, sve napred izneto služi jedino usaglašavanju zakonskih i drugih akata sa važećim propisima EU i Svetske zdravstvene organizacije.

* * *

GMO hrana u Srbiji je zabranjena, ali da li se negde "provlači"? "Osnovno pravo je da znamo šta smo pojeli, takav proizvod mora da se označi"

Genetski modifikovani organizmi (GMO) postali su sveprisutan deo poljoprivrede i prehrambene industrije, izazivajući brojne diskusije o njihovim prednostima i rizicima. Prof. dr Vojin Rakić, direktor Centra za bioetičke studije, i Miloš Stojanović, inženjer poljoprivrede i autor podkasta “Agrocast” za "Blic" TV objasnili su pozitivne i negativne aspektima GMO-a.

GMO se odnosi na organizme čije su genetske karakteristike promenjene veštačkim putem, sa ciljem da postanu otpornije i nutritivno vrednije.

- GMO može da bude biljka, životinja ili mikroorganizam na kojima su veštačkim putem izvršene određene promene. Biotehnologija interveniše sa namerom da postanu bolji, otporni na klimatske promene, herbicide, štetočine i da imaju bolju nutritivnu vrednost, objašnjava prof. dr Vojin Rakić.

Uz prednosti koje GMO mogu doneti, što je predmet diskusije da li je zaista tako, postoje i značajni rizici na duži rok, posebno u vezi sa uticajem na biodiverzitet.

Informisanost potrošača o prisutnosti GMO-a u hrani koju konzumira je njihovo osnovno ljudsko pravo.

- Ali ono što je svakako negativno je rizik na duži rok, loš uticaj na biodiverzitet. Da li potrošač ima pravo da bude obavešten o prisutnosti GMO-a u hrani koju konzumira? Apsolutno. To je osnovno ljudsko pravo, zasnovano na slobodi izbora i informisanom pristanku. Kao što u medicini pacijent daje informisan pristanak, tako i potrošač treba da zna šta unosi u svoju ishranu, dodaje prof. dr Rakić.

Problem konkurentnosti i prava potrošača

Miloš Stojanović iznosi problem s kojim se suočavaju poljoprivrednici i potrošači u Srbiji.

- Ja bih posmatrao problem iz dva ugla. Prvi je s aspekta poljoprivrednika koji imaju problema ili prednosti sa GMO-a. Ako pogledamo naše tržište, vidimo da nismo dovoljni u proizvodnji mesa, mleka i drugih proizvoda, te ih uvozimo. Kod nas nije dozvoljen ni promet, ni proizvodnja, ni uvoz GMO, ali uvozimo meso iz zemalja kao što su Holandija, Danska i Španija, koje dozvoljavaju uvoz GMO žitarica za ishranu životinja, objašnjava Stojanović.

Stojanović ističe da svaki proizvod ako sadrži više od 0,9% genetski modifikovanih organizama treba da bude označen kao GMO.

- Potrošači žele da jedu zdravo i proverenu hranu. Poljoprivrednici ne mogu da proizvedu svinjetinu konkurentnu uvoznim proizvodima zbog zabrane GMO-a, što dovodi do problema konkurentnosti. Moramo obezbediti označavanje proizvoda, bilo da je meso, mleko ili bilo koji drugi proizvod, proizveden u Srbiji, dodaje on.

Stojanović: GMO nije rešenje u Srbiji

Srbija poseduje dovoljno dobre tehnologije za proizvodnju pšenice, kukuruza i soje, a kvalitet i prinos ovih kultura su na visokom nivou.

- GMO nije rešenje kod nas zato što mi, generalno govoreći o Srbiji, imamo i te kako dobru tehnologiju da proizvedemo pšenicu, kukuruz i soju na način da imamo i prinos, i kvalitet, i nutritivnu vrednost, rekao je Miloš Stojanović, inženjer poljoprivrede.

Prepoznata kao zemlja koja proizvodi non-GMO proizvode, Srbija uživa dobru reputaciju na međunarodnom tržištu.

- Mislim da je dobro što je Srbija deklarisana kao zemlja koja je non-GMO, odnosno svi naši proizvodi koji se izvoze su tako deklarisani i mislim da nas tu prati dobra reputacija, zaključuje Stojanović.

Foto: AI
Izvori: Kurir; Blic

ARHIVA PPNS: PREDAVANJA O GMO

• 2020: prof. dr Tatjana Brankov, prof. dr Miodrag Dimitrijević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
• 2021: prof. dr Snežana Oljača, dr Bogdan Cekić i dr Ivana Radović
• 2022: prof. dr Jelena Bošković i dr Vladan Ugrenović
• 2023: doc. dr Duško Brković i Tina Janjatović 
• 2024: prof. dr Vladan Pešić i advokatska kancelarija Đorđević

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU