Pod "pretnjom od moguće globalne krize u snabdevanju hranom", u Brazilu su odobreni uzgoj i prodaja genetski modifikovanih (GMO) sorti pšenice otpornih na sušu.

Izdavanjem zvaničnog dobrenja koje je objavila agencija za biosigurnost CTNbio, Brazil je postao druga latinoameričkla država posle Argentine koja je odobrila uzgoj GMO sorte HB4, prenosi Rojters.

GMO pšenica nikada ranije nije uzgajana u Brazilu u komercijalne svrhe zbog bojazni potrošača od alergena ili toksičnosti pšenice koja se inače širom sveta koristi za proizvodnju hleba, testenine i peciva.

GMO sorte kukuruza i soje se upotrebljavaju za stočnu hranu, biogoriva i proizvodnju namirnica poput jestivog ulja.

U maju 2022, Argentina je odobrila komercijalni uzgoj useva za sezonu sadnje 2022/2023. Ovo odobrenje uključuje mogućnost komercijalizacije semena kao i proizvoda dobijenih od pšenice. Međutim, prodaja semena je stopirana sve dok ne dođe do većeg prihvatanja GM pšenice i njenih derivata širom sveta.

U međuvremenu, Australija i Novi Zeland dali su doobrenje za prodaju i upotrebu namirnica napravljenih od HB4 pšenice.

Brazil je prošlog leta otkrio da testira GM pšenicu kao odgovor na globalno zaoštravanje tržišta pšenice i u nastojanju da postane samodovoljniji. Probna polja u blizini Brazilije zasađena su u martu 2022.

Nakon što je Australija odobrila HB4 pšenicu za konzumaciju. Nema reči o potencijalnom odobrenju za uvoz HB4 pšenice od strane Kine, koja je takođe značajan trgovinski partner sa Argentinom.

Brazil zasađuje oko 3 miliona hektara (741.316 hektara) pšenicom, uglavnom u južnim državama kao što su Rio Grande do Sul i Parana.

Brazil je u novembru 2021. postao prva zemlja na svetu koja je dozvolila uvoz brašna napravljenog od GM pšenice.

Foto: Pixabay
Izvori: Tanjug/Rojters

Podsećamo, Argentina je 2020. godine zvanično postala prva država na svetu koja je odobrila gajenje i upotrebu genetski modifikovane (GMO) pšenice. U tadašnoj odluci Ministarstva poljoprivrede, objavljenoj u službenom listu zemlje, bilo je navedeno da seme neće biti u prodaji pre nego što Brazil, glavni kupac argentinske pšenice, ne odobri uvoz tog proizvoda, preneo je Rojters.

Detaljnije:

ARHIVA PPNS ARGENTINA PRVA U SVETU ODOBRILA GAJENJE GMO PŠENICE 

Podsećamo takođe da je studija objavljena prošle godine, a koja je urađena na uzorcima majčinog mleka, otkrila da su dojene bebe koje žive u blizini GMO useva tokom vrhunca prskanja u državi Parana (jednoj od 26 u Brazilu) bile izložene značajnim nivoima glifosata u majčinom mleku.

Nivoi su bili slični u urbanim i ruralnim područjima, što znači da je izloženost zagađenju životne sredine verovatno bila važan faktor, saopštila je organizacija "SAD bez GMO" (GMO Free USA).

Detaljnije:

ARHIVA PPNS BRAZIL: HERBICID GLIFOSAT OTKRIVEN U UZORCIM MAJČINOG MLEKA - POKAZALA STUDIJA

IZVOD IZ KNJIGE "HRANA BUDUĆNOSTI ILI BIOTERORIZAM" (2013)

...Značajan broj zemalja južnoameričkog kontinenta proizvodi GMO kulture, a to su: Argentina, Bolivija, Brazil, Čile, Kolumbija, Paragvaj i Urugvaj. U Brazilu se uzgajaju: soja, kukuruz i pamuk. 

Veliko uvećanje površina pod GM kulturama u Brazilu u poslednje dve godine (20 odsto) izazvano je izdavanjem velikog broja odobrenja za uzgoj GM kukuruza, kao i povoljnim subvencionisanim kreditima za proizvodnju. Od ukupnih površina modifikovano je: pod kukuruzom 55 odsto (8 miliona hektara), pod sojom 78 odsto (19 miliona hektara), pod pamukom 22 odsto (200.000 hektara). Validno je odobrenje za upotrebu u preradi, hrani ili stočnoj hrani za 21 GMO (jedanaest sorti kukuruza, šest pamuka i četiri soje).

Računi se goje od soje

U Srbiji se nemodifikovana soja proizvodi na oko 170.000 hektara (prosečan prinos 3 tone po hektaru). U sezoni 2010/11. ostvareni su rekordi prinosi soje od 510.000 tona. Proizvedeno je 300.000 tona, a uvezeno 30.000 tona nemodifikovane sojine sačme (shodno Zakonu). Ranijih godina, 92 odsto uvezene sačme je bilo GMO (71 odsto iz Brazila, 21 odsto iz Argentine). Procenjena potrošnja sojine sačme u Srbiji je između 400.000-420.000 tona, tako da je očekivani deficit, koji se pokriva uvozom, između 100.000-120.000 tona. Prema podacima Privredne komore Srbije vrednost proizvodnje soje u 2010. godini iznosila je 18.935 miliona RSD. Ako se uzme okvirna cena, od 33 do 35 RSD po kilogramu sojine sačme, dolazi se i do milionske vrednosti uvoza.

PREPORUKA PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS