Istraživanje etičkih pitanja oko genetske modifikacije ljudskog embriona utvrdilo je da „aspolutno ne postoje razlozi da se proces ne nastavi".
Ali, pre toga u britansko pravo moraju biti uvedene odgovarajuće mere, navedeno je u izveštaju koji poziva na dalje istraživanje, kako na medicinskom, tako i na društvenom nivou.
Prema rečima profesora Kerena Jenga posledice po društvo bile bi opsežne, duboke i dugoročne.
Izmena gena u embrionima je prema britanskm zakonu dozvoljeno samo u određenim istraživanjima.
Modifikacija ljudskih gena sa sobom privlači kontroverze zbog zabrinutosti da otvara vrata stvaranju - „dizajniranih" beba.
„Ovo je sramota. Interne zabrane za eugenički genetski inženjering postoje već 30 godina. Ali ova grupa naučnika misli da zna bolje, iako je jasno da nema nikakvih medicinskih benefita od ovog procesa. Ljudi u Britaniji su pre 15 godina rekli da ne žele genetski modifikovanu hranu. Da li mislite da žele genetski modifikovane bebe?", kaže direktor Hjuman Dženetik Alerta Dejvid King, komentarišući izveštaj o modifikaciji ljudskih gena koji je izdao Nafild Savet.
Nezavisno istraživanje Nafild Saveta zaključuje da bi svaki pronalazak trebalo da se zasniva na dva ključna načela - dobrobiti budućeg pojedinca i dobrobiti društva.
Savet navodi da modifikovanje naslednih gena „ne bi trebalo da poveća nepovoljan položaj, diskriminaciju ili podelu u društvu".
Kansil poziva na široku društvenu raspravu, kako bi se čulo što više mišljenja.
Savet je takođe predložio da se sprovedu dalja istraživanja „za uspostavljanje standarda kliničke sigurnosti
Poslenja istraživanja naučnika sa Sandžer insituta sugerišu da izmene gena mogu izazvati veća genetska oštećenja u ćelijama nego što se ranije mislilo, te savetuju naučnicima koji se bave genskim terapijama da nastave da rade „sa opreznošću".
Čak i kada bi bilo legalizovano, uređivanje gena moglo bi da se vrši samo u određenim slučajevima i i pod strogim nadzorom, kažu u Savetu.
„Promene se neće desiti preko noći" kaže direktor Saveta.
„Ovaj izveštaj nije tačka. Sledi dalja međunarondna diskusija."
Kako se radi
KRISPR, biološki sistem za izmene DNK, otkriven je 2012.
Mogu ga koristiti naučnici da prave precizne izmene DNK.
KRISPR skenira gen u potrazi za odgovarajućom lokacijom, a zatim koristi Kas9 protein kao molekularne makaze za DNK.
Naučnici ga koriste u laboratoriji kako bi pronašli i odrezali neispravni geni u ljudskim ćelijama koji izazivaju bolesti.
Proces je efektivan, ali nije savršen i moguće je odseći više DNK nego što treba, smatraju naučnici.
Ova neželjena ili neprecizna modifikacija može, u teoriji, izmeniti ostale bitne gene i tako - izazivati kancer.
U bliskoj budućnosti, možda bi bilo moguće ispraviti DNK embriona koji nosi gen za Huntingtonovu bolest ili cističnu fibrozu.
PRILOG PPNS
Mitochondria Briefing - Human genetic engineering on the doorstep
Kada je proizvodnja lekova u pitanju, začuđuje činjenica da je Farmaceutska industrija SAD, u razdoblju od 1999. do 2000. godine, trošila oko 200 miliona američkih dolara na političko lobiranje, što je skoro četiri puta više od, u tu svrhu, utrošenih sredstava automobilske industrije ili šest puta više od istih troškova industrije hrane. Ova industrija je plaćala preko 625 lobista – više nego što je ukupan broj senatora i članova Kongresa, a preko polovine tih Ijudi službenici su „Capitol Hill-a“ ili neke druge Vladine agencije. Pri tom je korporacija „Eli Lilly“ najveći politički kontributor.
Još 1999. godine smatralo se da se u ljudskoj ćeliji nalazi oko 100 hiljada gena koji određuju naše morfološke i fiziološke karakteristike, kao i stepen našeg zdravlja. Koliko je znanje čoveka ograničeno pokazuje činjenica da i danas posle dešifrovanja ljudskog genoma, još uvek nije poznat tačan broj gena kod čoveka. Tek se nagađa da čovekove osobine kontroliše, ne kako se prvobitno verovalo 100 hiljada, već daleko manje; po jednima 30, a po drugima oko 40 hiljada gena. Razlika (pogreška) između ova dva poslednja rezultata, od oko 25 odsto, samo potvrđuje uverljivo nizak nivo naučne preciznosti primenjenih tehnika, kao i obim naučnog saznanja o funkciji gena kod čoveka. Stoga ne čudi ideja naučnika da se jedan oštećeni gen u bolesnom organizmu zameni novim ispravnim genom. Ašanti Di Silva bila je prva pacijentkinja podvrgnuta genskoj terapiji. S namerom lečenja oštećenog imunog sistema, u njeno telo uneseno je bezbroj kopija ispravne verzije oštećenog gena. Ovom metodom, među ostalim bolestima, pokušala se lečiti mišićna distrofija, cistična fibroza, rak mozga. Nijedna terapija nije bila uspešna. Kao direktni rezultat genske terapije beleži se smrt mladića Jesse Gelsinger-a (umro je septembra 1999. godine, u Medicinskom centru „Pensylvania Univerziteta“). Zašto su strani geni ubili ovog mladića, dok su drugi pacijenti preživeli sličnu terapiju? Di Silva, iako je njeno stanje poboljšano i danas prima lekove za održavanje imunog sistema.
Pokazalo se da je redukcionistički pristup problemu pogrešan. Nerešena pitanja za sada ostaju: Kako ubaciti željeni gen u određeni organ? Kako odrediti intenzitet delovanja tog gena? Kako ubačeni gen učiniti nevidljivim za imuni sistem pacijenta, jer ga isti tretira kao strano telo i odbacuje? Dakle, genska terapija se nije pokazala tako revolucionarnom kao što se očekivalo.
„U našim srcima verovali smo da ubrzo možemo pomoći Ijudima, ali pokazalo se da smo bili preveliki optimisti“, kaže doktor Frenk V. Anderson.
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0