SAN FRANCISKO – Viši sud u Kaliforniji potvrdio je presudu protiv Monsanta da je njihov preparat za uništavanje korova na bazi glifosata uzrokovao karcinom kod školskog baštovana Devajna DŽonsona.
Akcije nemačkopg Bajera, u čijem sastavu posluje Monsanto, pale su nakon objavljivanja presude za 8,0 posto, prenosi Rojters.
Sudija Suzan Bolanos navela je u presudi da će smanjiti kaznenu odštetu na 39 miliona dolara sa 250 miliona dolara, ako se sa tim slože Džonsonovi advokati.
Bajer je u saopštenju ocenio da je odluka o smanjenju odštete korak u pravom smeru, ali će ipak podneti žalbu kalifornijskom Apelacionom sudu jer presuda, kako navodi, nije podržana dokazima iznetim tokom suđenja.
Monsanto, koji negira navode, tražio je od sudije da odbaci u celosti prvobitnu presudu ili da naloži novo suđenje u vezi sa razrezanim iznosom kaznene odštete.
Porota je 10. avgusta donela odluku da su Monsantovi preparati za uništavanje korova koji se proizvode na bazi glifosata, uključujući „raund-ap“ i „rengdžer pro“, izazvali kancer kod DŽonsona, te da kompanija nije upozorila potrošače na rizike.
Presuda je zbrisala 10 procenata vrednosti kompanije i predstavlja prvu takvu odluku protiv Monsanta, koji se suočava sa više od 8.000 sličnih tužbi u SAD.
Bajer, koji je prošle godine kupio Monsanto za 63 milijarde dolara, navodi da više decenija naučnih studija i korišćenja tih preparata u realnom svetu pokazuju da je glifosat bezbedan po ljude.
Advokati Džonsona su izjavili da još uvek razmatraju da li da prihvate smanjenu naknadu ili ponovno suđenje u vezi iznosa odštete.
Sudija Bolanos je navela da ustav Kalifornije ne dozvoljava viši iznos kaznene odštete. Ako Džonson prihvati smanjenje novčane kazne, pravosnažnom presudom bi Monsantu bilo naloženo da mu isplati ukupno 78 miliona dolara, pri čemu bi taj iznos podrazumevao kompenzaciju i kaznenu odštetu u jedankim iznosima.
Džonsonova tužba, podneta 2016. godine, razmatrana je po ubrzanom postupku zbog ozbiljnosti njegove bolesti, raka limfnog sistema, za koji se tvrdi da ga izazvalo višegodišnje izlaganje glifosatu, budući da je u školi radio na održavanju travnatog sportskog terena.
Izvor: Tanjug
ARHIVA PPNS
GENSKA TERAPIJA
Kada je proizvodnja lekova u pitanju, začuđuje činjenica da je Farmaceutska industrija SAD, u razdoblju od 1999. do 2000. godine, trošila oko 200 miliona američkih dolara na političko lobiranje, što je skoro četiri puta više od, u tu svrhu, utrošenih sredstava automobilske industrije ili šest puta više od istih troškova industrije hrane. Ova industrija je plaćala preko 625 lobista – više nego što je ukupan broj senatora i članova Kongresa, a preko polovine tih Ijudi službenici su „Capitol Hill-a“ ili neke druge Vladine agencije. Pri tom je korporacija „Eli Lilly“ najveći politički kontributor.
Još 1999. godine smatralo se da se u ljudskoj ćeliji nalazi oko 100 hiljada gena koji određuju naše morfološke i fiziološke karakteristike, kao i stepen našeg zdravlja. Koliko je znanje čoveka ograničeno pokazuje činjenica da i danas posle dešifrovanja ljudskog genoma, još uvek nije poznat tačan broj gena kod čoveka. Tek se nagađa da čovekove osobine kontroliše, ne kako se prvobitno verovalo 100 hiljada, već daleko manje; po jednima 30, a po drugima oko 40 hiljada gena. Razlika (pogreška) između ova dva poslednja rezultata, od oko 25 odsto, samo potvrđuje uverljivo nizak nivo naučne preciznosti primenjenih tehnika, kao i obim naučnog saznanja o funkciji gena kod čoveka. Stoga ne čudi ideja naučnika da se jedan oštećeni gen u bolesnom organizmu zameni novim ispravnim genom. Ašanti Di Silva bila je prva pacijentkinja podvrgnuta genskoj terapiji. S namerom lečenja oštećenog imunog sistema, u njeno telo uneseno je bezbroj kopija ispravne verzije oštećenog gena. Ovom metodom, među ostalim bolestima, pokušala se lečiti mišićna distrofija, cistična fibroza, rak mozga. Nijedna terapija nije bila uspešna. Kao direktni rezultat genske terapije beleži se smrt mladića Jesse Gelsinger-a (umro je septembra 1999. godine, u Medicinskom centru „Pensylvania Univerziteta“). Zašto su strani geni ubili ovog mladića, dok su drugi pacijenti preživeli sličnu terapiju? Di Silva, iako je njeno stanje poboljšano i danas prima lekove za održavanje imunog sistema.
Pokazalo se da je redukcionistički pristup problemu pogrešan. Nerešena pitanja za sada ostaju: Kako ubaciti željeni gen u određeni organ? Kako odrediti intenzitet delovanja tog gena? Kako ubačeni gen učiniti nevidljivim za imuni sistem pacijenta, jer ga isti tretira kao strano telo i odbacuje? Dakle, genska terapija se nije pokazala tako revolucionarnom kao što se očekivalo.
„U našim srcima verovali smo da ubrzo možemo pomoći Ijudima, ali pokazalo se da smo bili preveliki optimisti“, kaže doktor Frenk V. Anderson.
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0