Prva transplantacija srca od svinje u ljudsko srce - Medicinski fakultet Univerziteta Merilend, 11. 1. 2022.(ZVANIČNI VIDEO)

U prvoj operaciji ove vrste, 57-godišnji pacijent sa terminalnom srčanom bolešću primio je uspešnu transplantaciju genetski modifikovanog svinjskog srca u petak, 7. januara 2022. godine. To je bila jedina trenutno dostupna opcija za pacijenta. Istorijsku hirurgiju sproveo je fakultet Medicinskog fakulteta Univerziteta Merilend u Medicinskom centru Univerziteta Merilend.

Umro muškarac kome je presađeno genetski modifikovano srce svinje


^{Hirurg Bartli Grifit i Dejvid Benet fotografisali su se u januaru (Univerziteta Merilend)}

Muškarac iz Sjedinjenih Američkih Država, prvi pacijent na svetu kom je presađeno srce genetski modifikovane svinje, preminuo je 8. marta, dva meseca posle operacije.

Dejvid Benet (57) je imao terminalnu bolest srca, a njegovo stanje je počelo da se pogoršava pre nekoliko dana.

Znao je za opasnosti koje ovakva operacija nosi, a dan pre nego što je preminuo, rekao je da je „bilo ili da umrem ili da pristanem na transplantaciju".

Lekari Medicinskog centra Univerziteta Merilend dobili su posebnu dozvolu američkih zdravstvenih institucija da izvrše operaciju, zato što se smatralo da Benet ne ispunjava uslove za transplantaciju ljudskog srca.

U suprotnom, Benet bi umro.

Bio je prikovan za krevet šest nedelja pre operacije i vezan za mašinu koja ga je održavala u životu.

Operacija je izvršena 7. januara, a doktori kažu da je u narednim nedeljama vreme provodio sa porodicom, gledao Superboul i pričao o tome da želi da se vrati kući njegovom psu Lakiju.

Međutim, Benetovo stanje se pogoršalo.

„Pokazao se kao hrabar pacijent koji se borio do kraja", rekao je hirurg Bartli Grifit, koji je izvršio transplantaciju, u saopštenju koje je objavila bolnica.

Međutim, Benetov sin, Dejvid Mlađi, istakao je da želi da ova transplantacija „bude početak nadanja, a ne kraj", navodi novinska agencija AP.

„Zahvalni smo za svaki inovativni trenutak, svaki ludi san, svaku neprospavanu noć koja je uložena u ovaj istorijski napor", dodaje.

^{Operacije ja trajala više od sedam sati (Foto: Univerziteta Merilend)}

Hirurg Bartli Grifit prethodno je rekao da će operacija dovesti svet „korak bliže rešavanju krize nedostatka organa", navodi se u saopštenju Medicinskog fakulteta Univerziteta Merilend.

Ta kriza znači da 17 ljudi dnevno u SAD umire čekajući na transplantaciju, a više od 100.000 je navodno na listi čekanja.

Mogućnost korišćenja životinjskih organa za takozvanu ksenotransplantaciju da bi se zadovoljila potražnja se već dugo razmatra, a korišćenje srčanih zalistaka svinja je već uobičajeno.

U oktobru 2021. godine hirurzi u Njujorku objavili su da su uspešno usadili bubreg svinje u čoveka.

Međutim, primalac je imao moždanu smrt i nije bilo nade za oporavak.

Prva transplantacija svinjskog srca bila je istorijski trenutak u medicini.

Najveća prepreka korišćenju organa druge vrste je „hiperakutno odbacivanje".

Telo doživi tkivo kao toliko strano da počinje da ubija donirani organ za nekoliko minuta.

Nada je položena u to da će 10 genetskih modifikacija napravljenih na svinji značiti da će njeni organi biti prihvatljivi za ljudsko telo.

Trenutak kada je srce ubačeno je bio napet, ali nije bilo hiperakutnog odbacivanja i ta značajna prepreka je uklonjena.

Kada sam razgovarao sa hirurškim timom mesec dana posle operacije, rekli su da još uvek nema znakova odbacivanja i da je donirano srce radilo kao „motor u Ferariju".

Međutim, naveli su da je Benet još uvek slab.

Šta se dogodilo od tada i tačan uzrok Benetove smrti nisu poznati.

Analize će pokazati koliko smo blizu korišćenja svinja za rešavanje globalne nestašice organa za transplantaciju u budućnosti.

Izvor: BBC na srpskom, 10. 3. 2022.



ARHIVA PPNS: 

GMO SVINJA ODOBRENA ZA UZGOJ I ISHRANU U SAD, 2020.

IZ ARHIVE PPNS

Zašto je srpska politika prema GMO jedinstvena?

• Proizvodnja, komercijalizacija, uvoz transgenih useva i proizvoda su strogo zabranjeni Zakonom iz 2009. godine. Nema stranih kompanija koje učestvuju u eksperimentalnim istraživanjima
• 80% opština proglasilo svoje teritorije GMO-slobodnim zonama
• Izuzetno snažna kampanja "Srbija bez GMO" uz podršku poljoprivrednih udruženja i portala PRVI PRVI NA SKALI
• Samodovoljnost u proizvodnji stočne hrane "Dunav soja deklaracija"
• Jedan od najvećih centara biodiverziteta u Evropi, obilje autohtonih sorti, potencijal za razvoj ekološke poljoprivrede
• Poljoprivrednici koji su van gmo sistema su simbol slobode u modernom prehrambenom sistemu

Argumenti koje su koristili protivnici promene Zakona o GMO su i više nego značajni u uslovima pandemije. Srbija je suverena u proizvodnji hrane, potrebno je samo očuvati postojeći status. Navedeno apsolutno isključuje uzgoj i plasman GMO.

Prof. dr Tatjana Brankov 

DETALJNO: ОČUVATI STATUS SRBIJE КАО SUVERENE U PROIZVODNJI HRANE

Šta ćemo sa domaćom semenarskom industrijom i našom samodovoljnošću u proizvodnji hrane? Hoćemo li tako lako odbaciti činjenicu da samo trećina sveta može da prehrani stanovništvo iz sopstvene proizvodnje i da mi pripadamo toj grupi? Hoćemo li u našoj zaljubljenosti u "savremenu nauku" stići da zaštitimo nacionalne resurse i interese?

Tatjana Brankov,
vanredni profesor Univerziteta u Novom Sadu
Stručni saradnik udruženja/portala PRVI PRVI NA SKALI

Detaljno: KORPORATIVNO OZELENJAVANJE

PREDAVANJE: OČUVANJE STARIH SORTI, ZA SRBIJU BEZ GMO - DR IVANA PETROVIĆ (VIDEO)

REZIME PROJEKTA "KRAGUJEVAC BEZ GMO 2021" (21:00)