Trideset godina nakon što je paradajz postao prvi genetički modifikovani proizvod (GMO) koji se prodaje u Sjedinjenim Državama mnogi ljudi su i dalje skeptični prema GMO. U istraživanju Pev Research centra iz 2020. godine samo 27 odsto Amerikanaca je reklo da smatra da je genetski modifikovana hrana bezbedna za jelo, dok je 38 odsto reklo da nije bezbedna, a 33 odsto nije sigurno, objavio je magazin Tajm.

To nije samo američki fenomen. Na Filipinima, na primer, aktivisti protestuju zbog proizvodnje zlatnog pirinča, vrste genetski modifikovanog pirinča koji je prvi put ubran u velikom obimu prošle godine. Za razliku od običnog pirinča, zlatni pirinač je konstruisan da sadrži beta karoten, dodatak koji je namenjen za sprečavanje nedostatka vitamina A i rezultirajućeg gubitka vida. Ali protivnici tvrde da pirinač nije prošao adekvatna testiranja i da postoje sigurniji i zdraviji načini da ljudi konzumiraju vitamin A.

Zlatni pirinač je samo najnoviji primer u dugoj istoriji osećanja antigenetski modifikovanih organizama (GMO). Tokom godina, demonstranti su uništavali polja na kojima su zasađeni genetski modifikovani usevi i marširali ulicama da kritikuju kompanije koje proizvode GMO. Čini se da veliki deo zabrinutosti javnosti potiče od straha da bi uređivanje gena moglo da unese novu toksičnost u staru hranu, učiniti hranu alergenom ili dovode do genetskih mutacija koje izazivaju bolesti kod ljudi koji jedu ove izmenjene biljke ili životinje. Razotkrivena istraživanja na životinjama iz ’90-ih takođe su navela neke ljude da veruju da jedenje genetski modifikovane hrane dovodi do oštećenja organa.

ARHIVA PPNS IN MEMORIAM: ARPAD PUSTAJI (1930-2021)

Iako američka administracija za hranu i lekove (FDA), Ministarstvo poljoprivrede SAD i Agencija za zaštitu životne sredine SAD — koji rade zajedno na regulisanju GMO i osiguravaju da ispunjavaju standarde bezbednosti hrane — kažu da su bezbedni, mnogi ljudi ostaju oprezni prema njima.

Na tržištu postoji pregršt genetski modifikovanog voća i povrća, uključujući letnju tikvu, papaju, ananas i jabuke. Тokom protekle decenije, FDA je odobrila genetski modifikovani losos (koji raste brže od obične ribe) i svinjetinu bez specifičnog alergena. Ali u SAD je mnogo veća verovatnoća da će se GMO pojaviti u prerađenoj hrani kao što su ulja za kuvanje, proizvodi od soje, zaslađivači i grickalice. Skoro sva soja, kukuruz, šećerna repa i repica zasađeni u SAD su genetski modifikovani, uglavnom zbog otpornosti na insekte ili pesticide. Ovi usevi se zatim koriste za pravljenje mnogih upakovanih namirnica koje većina Amerikanaca jede svaki dan.

Sadržaj u celini nalazi se na sajtu ovog magazina.

Izvor: Tajm, 5. 1. 2024.

PRILOG PPNS

Članak se bavio jedino zdravstvenim aspektom (bez navođenja mogućih alergijskih reakcija, npr), kroz prizmu anketiranih građana. Nije bilo reči o laboratorijskom "kombinovanju" različitih vrsta - biljaka i životinja, što se ne dešava u prirodi, o prehrambenom suverenitetu koji se gubi zavisnošću od korporacija kroz kupovinu patentiranog semena, prateće hemikalije i tuđe tehnologije, niti o uticaju na životnu sredinu, ugrožavanju organske poljoprivrede i starih sorti, pravima potrošača. O tome detaljnije na predavanjima u organizaciji udruženja PRVI PRVI NA SKALI:

• 2020: prof. dr Tatjane Brankov, prof. dr Miodraga Dimitrijevića i prof. dr Miladina M. Ševarlića
• 2021: prof. dr Snežane Oljače, Bogdana Cekića i dr Ivane Petrović
• 2022: prof. dr Jelene Bošković i dr Vladana Ugrenovića
• 2023: prof. dr Duška Brkovića i Tine Janjatović

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS