Arpad Janoš Pustaji (8. septembar 1930 - 17. decembar 2021) je bio britanski biohemičar mađarskog porekla koji je proveo 36 godina na škotskom Institutu za istraživanja Rovet u Aberdinu (osnovanom 1913. godine). Bio je svetski stručnjak za biljne lektine, autor 270 radova i tri knjige na ovu temu.

Dr Pustaji je 1995. godine počeo istraživanje na genetički modifikovanim (GM) krompirima. Bio je jedan od prvih stručnjaka koji je sproveo ovakvu vrstu istraživanja. Njegov tim je hranio pacove svežim i kuvanim GM krompirom, uz detaljno praćenje parametara rasta, zdravlja organa, stanja imunog sistema. U oktobru 1999. godini u prestižnom časopisu Lenset (osnovanom 1823) objavljen je njegov rad o uticaju GM krompira na organizam pacova.

PRILOG PPNS: Effect of diets containing genetically modified potatoes expressing Galanthus niva l i s lectin on rat small intestine


Na kraju istraživanja, dr Pustaji je izjavio na britanskoj TV-stanici:

"Ako bih imao izbor, nikako ne bih jeo ovo. Smatram da nije fer da se ova hrana koristi na ljudima kao da su pokusni kunići".

Ovo je izazvalo veliku pažnju medija i javnosti. Direktor instituta Filip Džejms je u početku podržavao Pustajia, ali ga je ubrzo suspendovao i zabranio mu da se obraća javnosti. Takođe, zaplenio je sve podatke iz istraživanja, a šestoro anonimnih naučnika su kritikovali ovaj rad.

Dr Pustaji je poslao izveštaj i osporavanje rada naučnicima koji su to tražili, što je rezultiralo podrškom 24 evropska i američka naučnika kroz formu memoranduma.

Istraživanje dr Pustajia je dalo prve signale da GM hrana može da predstavlja potencijalni zdravstveni rizik. To se dogodilo svega nekoliko godina nakon pojave prve komercijalne GM kulture - paradajza "flavr savr".

- Arpad Pustaji je ustanovio zadebljanje sluzokože želuca kod laboratorijskih pacova, koje vodi ka gastritisu, a čija posledica može da bude pojava čira i/ili maligniteta. Ove promene je pripisao ishrani pacova GM krompirom, reči su profesora dr Miodrag Dimitrijević, redovnog profesor Katedre za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, autora rada "Genetički modifikovani organizmi - pitanja i dileme". Dimitrijević, inače, smatra da transgena tehnologija (GMO) utiče na promene u organizmima (detaljnije OVDE).

"Pokazano je da je veoma bitan rezultat bio u potpunosti zanemaren i da je postupanje tog instituta prema dr Pustajiu bilo neosnovano i neverovatno surovo. Objektivnost instituta je bila poljuljana, a sada je još više zavredela pažnju činjenica da je u februaru te godine Rovet potpisao ugovor sa Monsantom koji je obezbedio jedan odsto godišnjeg budžeta instituta", objavljeno je u radu "Slučaj protiv GMO" koji je štampao globalni fond "Portfolio 21" (detaljno OVDE).

Dr Pustaji je naknadno (2002. godine) objavio i rad "Može li nam nauka dati alate za prepoznavanje mogućih zdravstvenih rizika od GM hrane?" koji je i danas dostupan u Nacionalnom centru za biotehnološke informacije SAD.

U uvodu rada Pustaji je istakao da skoro deset godina nakon uvođenja GM useva postoji samo nekoliko objavljenih studija o njihovoj bezbednosti. Nezavisnih studija je još manje, štaviše, ne postoje recenzirane publikacije u kojima se opisuju rezultati kliničkih istraživanja o mogućim efektima GM hrane na zdravlje ljudi, naveo je dr Pustaji.

On je zaključio: "Moguće je da će GM hrana možda biti potrebna u budućnosti, ali ako se takva potreba pojavi, prvo bi trebalo da pronađemo više pouzdanih i bezbednih tehnika genetičke transformacije za razvoj GM useva. Međutim, čak i tada, njihova bezbednost mora biti rigorozno ispitana biološkim metodama, kroz transparentno, inkluzivno i nezavisno testiranje. Skeptična javnost verovatno ni tada neće biti uverena u njihovu bezbednost i prihvatanje svake današnje ili buduće GM hranu".

PRILOG PPNS: Can Science Give Us the Tools for Recognizing Possible Health Risks of GM Food

O dr Pustajiu je 2010. godine snimljen dokumentarni film u režiji Bertrama Verhaga "Arpad Pustaji uzbunjivač", nagrađivan na festivalima u Češkoj i Grčkoj.

Dr Pustaji je imao svoju internet stranicu na kojoj je zainteresovanoj javnosti predstavljao radove i stavove.

U dva skraćena intervjua koja objavljujemo, pričao je o svom istraživanju, borbi, političkim uticajima, nedaćama koje je preživljavao sa suprugom i kolegama i kako je sve završeno.

ARHIVA PPNS RIO TINTO "BRANI" SRBIJU OD GMO?



PREPORUKA PPNS