Izložba ostavštine Stanislava Krakova

Izložba ostavštine Stanislava Krakova iz Odeljenja posebnih fondova Narodne biblioteke Srbije, biće otvorena u Narodnoj biblioteci "Vuk Karadžić" u utorak 31. marta u 19 časova.

Stanislav Krakov (Kragujevac, 1895.-Sen Žilijen, 1968.) je bio srpski oficir, novinar, književnik i filmski reditelj čije su ga biografija i sudbina, kako za života tako i posle, stavile po strani književnog i javnog života. Gotovo do danas!

Ovom izložbom, Narodna biblioteka najavljuje ciklus programa posvećenih književnoj ostavštini ovog pisca.

U programu učestvuju:

Maša Miloradović, viši bibliotekar, Voditelj Fonda fotodokumenata u Odeljenju posebnih fondova Narodne biblioteke Srbije
Gojko Tešić, književni istoričar

Ostavština će biti izložena do 8. aprila.

krakov 1

"Gore se nešto strašno događalo. Prštalo je stenje i jednako su iskakali beli pramenovi dima.
Između drveća izbi stado koza. Bilo ih je na stotine, i one su mahale začuđeno svojim bradicama. Čobanin u beloj kabanici išao je mirno za njima, kao da se ništa tu nije promenilo.
- Terajte čobanina, viknu neko, ali u isti mah pojaviše se na vrhu Kalin-Kamena neki poludeli ljudi mlatarajući strašno rukama i kotrljajući se nad padinu.
Vazduh preseče strašan fijuk i čitavo jato granata grunu u šumicu, kod izvora među koze i među kolonu."

Borba na Kalin-Kamenu
Оdlomci iz dnevnika sedamnaestogodišnjeg dobrovoljca
"Vreme", 21. april 1923.

"Kao u vreme dužda Frančeska Foskari i danas je Venecija varoš zlata i rafiniranoga luksuza, svile, čipaka, rezanog kristala i ljubavi.
Bombe sa austrijskih aeroplana odnete su u arsenalski muzej, najveće nisu eksplodirale i pale su samo da otkriju krečom skrivene freske iz 14. veka, i da obogate Veneciju novim spomen-pločama. Nemci i Jevreji vraćaju se ponovo u svoju staru Veneciju da kupuju korale i venecijanske pejzaže u akvarelu na mesečini.
Pred železničkom stanicom čekaju portiri i deru se:
Tutto completo!"

Zakasnelo leto na Lidu
U Veneciji, varoši luksuza i ljubavi
"Vreme", 30. septembra 1924.

"Lagano, kao crne vizije kretale se po beličastome tragu tamne siluete ljudi. Teško udarci cokula, meko suljanje opanaka, suvi kašalj kome ritmično odgovara drugi, treći, pogdegde topot konja. Prilike koračaju zbijene u dugom redu, obavijene mrakom kao tajnom."

"Kroz Buru", 1921.

"Nijedan naš pisac kao Krakov nije se sa toliko istrajnosti vraćao na ono što je stalno jedan od najkompleksnijih, najžešćih i najmisterioznijih doživljaja čovečanstva: oružani sukob naroda i masa."

Rastko Petrović
Vreme, 1922.