Pod pokroviteljstvom Grada Kragujevca, Narodni muzej Kragujevac organizuje izložbu čuvenog španskog i svetskog nadrealiste Salvadorija Dalija (1904-1989) pod nazivom "Salvador Dali - između zvezda i basni".
Ukupno 41 delo - 40 grafika (litografija) i jedna skulptura u pozlati, iz kolekcije Žive Škodlar Vujić i Lazara Vujića, deo su ciklusa ilustracija La Fontenovih basni, kao i ciklusa Zodijak, a u Kragujevac su stigli posredstvom Multimedia tima iz Sombora i producenta Mihajla Nestorovića.
Izložba je otvorena na spratu Knez Mihailovog konaka 11. aprila, a traje do 18. aprila.
* * *
Ova serija bakroreza nastala je 1974. godine i štampana je u 250 grafičkih tabli koje se čuvaju u mnogim galerijama širom sveta”
Priča o Lafontenovim basnama potiče iz davnina i vraća nas u antičko doba. Lafonten je od antičkih pisaca, prevashodno od Ezopa, preuzimao siže basni, a potom ih osvežavao elementima drame, satire i poezije. Prva zbirka od 124 basne štampana je 1668. godine pod nazivom "Ezopove basne", a bila je posvećena sinu Luja XIV. Mnogi umetnici bili su nadahnuti svetom opisanim u Lafontenovim basnama, ne samo slikari, nego i grafičari, vajari, pa čak i primenjeni umetnici. Prve ilustracije Lafontenovih basni potiču iz 1759. godine, kada je kraljev slikar životinja Žan Batist Udri oslikao svih 245 pesama.
Salvador Dali je bio veliki zaljubljenik u književnost, što ga je nadahnulo da ilustruje najrazličitije tekstove, počev od legende o Viljemu Telu, preko dela Viljema Šekspira, Benvenuta Čelinija, Dantea Aligijerija, Pjera de Ronsara, Gijoma de Apolinera, Markiza de Sada, Mao Cetunga, sve do Biblije. Lafontenov "Bestijarij", koji vrvi od čudesnih bića, inspirisao ga je da načini seriju bakroreza dorađenih akvarelom. Svoje ilustracije prilagodio je moralističkom tonu Lafontenovih basni, tako da je njegovo delo u ovim grafikama, "prozirno, čisto i puno svežine", napisala je u uvodnom tekstu izložbe Kristijana Sinig-Has, direktorka Muzeja Žana de Lafontena, smeštenog u rodnoj kući pesnika u Šato-Tjeriju u Franuckoj. Prema njenim rečima, delikatni kolorit ilustracija daje Dalijevom univerzumu snova i fantazija novi život.
U ovim delima Dali je pokazao svoje umeće rada pošoar tehnikom kojom je oplemenio grafiku bojama. Potpisao je i obeležio svaku od originalnih tabli običnom olovkom i time potvrdio njihovu autentičnost“, napisala je Kristijana Sinig-Has.
Stvaralački dar Salvadora Dalija ogledao se ne samo u njegovim umetničkim delima, nego i u njegovoj ulozi genijalnog društvenog lakrdijaša koji neprestano provocira javnost. Iako je Žan de Lafonten negovao društveno ponašanje koje je bilo sušta suprotnost dalijevskom besomučnom ludiranju, ne čudi što je i on, sa savršenim majstorstvom, gradio o sebi karikaturalnu sliku pomalo nedruštvenog dobričine i sanjara. Bio je poznat po svojoj rasejanosti i zaboravnosti i izazivao podsmeh okoline svojom nemarnom pojavom, pojavljujući se u javnosti s naopako nameštenom perikom ili rasparenim čarapama. Ta prividna duhovna bezazlenost i odsutnost bez sumnje su mu proširile polje delovanja i omogućile mu da britkim i zajedljivim jezikom opisuje navike i običaje svojih sunarodnika, navlačeći životinjsku kožu na tipične ljudske slabosti.
Postoji još jedna zajednička crta slikara i pesnika basnopisca: premda nije bio okrenut prošlosti, Salvador Dali je kao i Žan Lafonten osećao veliko poštovanje prema istorijskom nasleđu i umetnosti prethodnih vremena. Dalijev bestijarijum je, doduše, za razliku od Lafontenovog, luckast, neurotičan, nastanjen pohotnim kreaturama koje se krevelje u svojim snoviđenjima. Na jedanaest gravira Lafontenovih basni, ipak, vidne su konstante dalijevskog sveta: pustinjski pejzaži, antropomorfna vegetacija, dvostruke slike, žena-konj, kvrgave ruke dugih noktiju, gavranov sir pretvoren u žitki sat, sveopšta žitkost oblika, neka vrsta dalijevske nelagode.
SALVADOR DALI
Španski slikar, fotograf, vajar, književnik, dizajner i autor filmova Salvador Dali (1904-1989) u istoriji je zapamćen po svojim snažnim i bizarnim slikama, ali i kao jedan od najpoznatijih predstavnika nadrealizma u slikarstvu. Uprkos njegovom jedinstvenom načinu slikanja, mnogi stručnjaci smatraju da je bio pod uticajem renesansnih majstora. Sarađivao je s Voltom Diznijem, Alfredom Hičkokom i Luisom Bunjuelom, u čijim je filmovima čak i glumio.
ŽAN DE LAFONTEN
Francuski pisac i basnopisac Žan de Lafonten (1621-1695) rođen je u Šato-Tijeriju u Šampanji, u imućnoj i uglednoj porodici. Prvo znanje stekao je u školi u Remsu, a potom je završio pravo. Iako je po profesiji bio advokat, nikada se nije time bavio, već se posvetio poeziji. Član Francuske akademije postao je 1683. godine. Lafontenove basne prevodili su mnogi autori u Srbiji, od Dositeja Obradovića do Slavka Ježića, Staniše Stanišića, Dragoslava Ilića i drugih
Komentara: 0