Predstava "Gospođa ministarka", autora Branislava Nušića, u režiji Jovana Grujića, biće izvedena na sceni "Joakim Vujić" Knjaževsko-srpskog teatra u četvrtak 9. novembra od 20 časova.
Ono što je niklo iz prvog moga osmeha prošlo je kroz život sa osmehom na usnama, gledajući oko sebe vedrim pogledom i vedre duše. Ono se smejalo slabostima kao i vrlinama, jer su ljudske vrline često veće slabosti od njihovih mana. Ono se smejalo uzvišenome kao i uniženome, jer uzvišeni je često manje duše od onoga koga on sa visine pogleda. Ono se smejalo ludosti kao i mudrosti, jer mudrost je ljudska često puta zbir ljudskih ludosti. Ono se smejalo nepravdi kao i pravdi, jer pravda je često puta teža ljudima od nepravde. Ono se smejalo istini kao i zabludi, jer istina je često puta nepostojanija od zablude. Ono se smejalo ljubavi kao i mržnji, jer ljubav je često puta sebičnija od mržnje. Ono se smejalo tuzi kao i radosti, jer tuga često puta ume biti lažna, dok je radost retko kad. Ono se smejalo sreći kao i nesreći, jer sreća je gotovo uvek varljiva, a nevolja ne. Ono se smejalo slobodi kao i tiraniji, jer sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina. Ono se smejalo znanju kao i neznanju, jer znanje ima granica, dok neznanje ih nema. Ono se smejalo svemu, smejalo se svačemu, smejalo se, smejalo se, smejalo...
Branislav Nušić (iz autobiografije)
Gospođa ministarka, reče Nušić, događa se u doba susreta prošloga i sadašnjeg veka. Kada bismo mogli da mu postavimo pitanje da li je očekivao da će njegovi komadi doživeti da se izvode i na susretu narednih vekova, a i na osnovu onoga što imamo prilike da spoznamo kroz ministarku baveći se ovim tekstom, gotovo sam siguran da bi se nasmejao i sa sigurnošću potvrdio da se ništa neće promeniti i da će njegov tekst biti aktuelan. Paralele su gotovo neverovatne, rečenice koje izgovaraju junaci ove tragikomične satire su zapanjujuće slične onima koje čujemo svakoga dana oko nas, ali i opominjuće, jer zaista malo šta se promenilo. Virus vlasti koji zahvata sve junake ove priče je tako omamljujući da se čini da još uvek vlada tu među nama i da ga je nemoguće iskoreniti. Taj svet proseka koji teži da se na svoj način uzdigne i obračuna sa svim onim što ga tišti i pritiska, bez imalo obraza, bez obzira, bez samokritičnosti jasno govori o tome da i posle gotovo celih sto godina gospođe ministarke i dalje žive među nama i kroje nam sudbinu na svoj način uzimajući stvari u svoje ruke. Vlastoljublje, samoljublje, nedostatak samokritičnosti, podvođenje, špijuniranje, spletkarenje, podmetačina, inat, iznuđivanja, korupcija, sitne i krupne krađe, zelenašenje, nemoral, podsmeh, povodljivost, nerazumevanje za bližnjeg svog, to je atmosfera u kojoj se događa ova komedija, a to je atmosfera u kojoj mi i junaci koje pratimo na sceni živimo, i bez koje izgleda i ne možemo da dišemo. Pa kad već nismo uspeli da se promenimo za sve ove godine od kad nas je Nušić opomenuo, hajde da se onda čudimo i podsmehnemo sebi samima. I tako u krug. Do nekog boljeg sutra, ako nas izdrži ova zemlja koju gazimo i nebo iznad nas...
Jovan Grujić, reditelj
O REDITELJU PREDSTAVE
Jovan Grujić je rođen 8. novembra 1972. godine u Kovinu. Pozorišnu režiju upisao 2000. godine i završio na Akademiji umetnosti Braća Karić u klasi prof. Nikite Milivojevića i prof. Anite Mančić. Tokom 2006. režirao je predstavu Ivona, kneginja burgundska Vitolda Gombroviča, Bitef teatar (diplomska predstava) i Otelo Viljema Šekspira - pozorište Boško Buha Beograd. 2008. godine režirao predstavu Rozenkranci i Gildenstern su mrtvi Toma Stoparda, koprodukcija Bitef teatar, Pozorišta mladih NS i Kulturni centar Inđija. U više navrata bio asistent reditelju Nikiti Milivojeviću tokom 2005. godine na predstavi Tesla Miloša Crnjanskog, a 2007. godine na predstavi Nenagrađeni ljubavni trud Viljema Šekspira, Kući Ljudmila Razumovska, Sluga dvaju gospodara Karlo Goldoni. Od 2005. godine razvija pozorišni život u rodnom Kovinu radeći sa decom srednjoškolskog uzrasta i glumcima tamošnjeg pozorišta. Nakon Kragujevca nastavlja rad na nekoliko različitih pozorišnih projekata...
Komentara: 0