Predstava "Kir Janja" biće izvedena na sceni Knjaževsko-srpskog teatra u utorak 12. decembra od 20 časova.
Predstavu je režirala Dragana Varagić, po tekstu Jovana Sterije Popovića.
REČ REDITELJA
Drag mi je taj Kir Janja koji ne pripada ovom svetu, a da to i ne zna. Možda hoda po svojim mislima sa pogrešnom mapom u glavi. On hoće onoliko novaca koliko mu je potrebno da mirno spava u nemirnom svetu. Drag mi je taj mali čovek koji je već jednom sve izgubio i boji se da mu se sutra to ponovo ne desi. Sve bežeci od toga uleće u zamku da mu se baš to desi. Nisu nesrećni slučajevi zapečatili Janjinu sudbinu. Janjine večite "spekulacije" u kojima misli da je spretan doći će mu glave, i ne samo njemu. On stalno sumnja da neko hoće da ga pokrade i ja mu za to dajem pravo.
Zanima me to vitalno samopouzdanje da bude igrač u igri za koju naslućuje da se promenila. Janja dobro vidi, ali ne vidi sve. Pobunio se po prvi put na kraju, ali kasno. Mislio je da igra još traje, a ona je već bila završena.
Zanima me taj iznenadni trenutak Janjine hrabrosti i pobune na kraju komada koji ničemu ne vodi jer je sve već rešeno. Zanima me šta nam to Sterija nije ispričao, a krije se iza priče koju nam je dao da se zabavimo. Koji su se to konci upleli da ono sto smo mislili da je nevažno postane važno? Zaplet koji gledamo se ne rešava, već prelazimo na drugi koji nam se iznenada otkriva da je paralelno tekao. I mi smo se kao i Kir Janja iznenada, skoro preko noći, obreli u svetu gde više ne prepoznajemo ko su nam prijatelji, gde svako ima svoje interese koji su mu najvažniji, gde se sve prodaje za "badava", gde nema više pravila, a kamoli sistema vrednosti, gde je sila jedini zakon, a moral davno zaboravljena kategorija. "E siroti Kir Janja... hoće svet da propadne". I ja mu verujem.
Kir Janja je komični lik koji ima "nevaljalo žena", hoće stalno "da ga u’vati šlogu", najviše voli da kuka. Pokušava da podmiti vlast sa "jedno lepo jabuka", dok velike svote novca prelaze iz ruke u ruku. Ipak posle Egonovog i Ejdusovog "Kir Janje" u Narodnom pozorištu, ovaj tekst se ne može više čitati bez tragične note. To pripada i našem Kir Janji, ali u jednom drugačijem ključu.
Dragana Varagić, u Kragujevcu decembra 2016. godine
Scenograf - Lana Škundrić Kostimograf - Jelena Janjatović Koreograf - Bojana Robinson Kompozitor - Dragoslav Tanasković Lektor - Radovan Knežević
DRAGANA VARAGIĆ - biografija
Dragana Varagić je diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, specijalizirala Šekspira na Šekspirovom institutu u Stratfordu u Engleskoj, i magistrirala dramu na Univerzitetu Toronto u Kanadi.
Odigrala je brojne uloge u pozorištu, na filmu i televiziji. Kao prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu odigrala je, između ostalog Natašu Rostovu, Juliju, Ledi Anu, Helenu Čarls, Elizabetu Proktor, Katarinu Lugomirski. U Kanadi je nastavila svoju karijeru kao glumica, reditelj i univerzitetski profesor. Igrala je u komadima od Šekspira i Strindberga do Hauarda Barkera i Edvarda Bonda. Režirala je, između ostalog, Kanal sreće, To nije moja priča, Dantes Divinus, Poslednji dani Jude Iskariotskog, Princeza T... Dragana je predavala glumu na univerzitetima Dalhauzi i Vindzor, a glumu i režiju na Univerzitetu Otava.
Nosilac je više nagrada za glumačka ostvarenja na našim prostorima (dve godišnje nagrade Narodnog pozorišta u Beogradu za glumu, Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za najbolje glumačko ostvarenje, Nagrada za epizodnu ulogu na Sterijinom pozorju...) i nominacije za nagradu Dora za najbolju glumicu u Torontu.
Dragana je režirala i koproducirala kanadsko-crnogorsku koprodukciju Penelopijada koja je na repertoaru tivatskog pozorišnog festivala Purgatorije. Vanredni je profesor na Katedri za glumu Akademije umetnosti u Beogradu i gostujući profesor na poljskoj Nacionalnoj filmskoj i pozorišnoj akademiji u Lođu.
Komentara: 0