U Malom likovnom salonu Narodnog muzeja za utorak 10. februar u 13 časova zakazano je otvaranje izložbe "Fotografije Antonija Petkovića".
Radove je izabrao umetnik fotografije ULUPUDS Predrag Cile Mihajlović koji vodi foto-laboratoriju Muzeja.
* * *
Iza fotoamatera Antonija Petkovića je ostalo manje od dvadeset fotografija, formata 9x12 i 9x13 cm, koje su sve stale u mali beli koverat „ameriken“ formata. Taj koverat i fotografije sam video još 1983. godine, kada sam sa Milomirom Minićem išao u kuću Petkovićevih, da pregledamo albume i tabloe sa fotografijama Antonijevog oca Ljube Petkovića, koji se u prvoj deceniji dvadesetog veka intenzivno bavio fotografijom. Preko dvesta sačuvanih fotografija Ljube Petkovića je ušlo u izbor za knjigu „Spomenar 1904-14“ i izložbe fotografija kragujevačkih fotoamatera sa početka dvadesetog veka.
Albumi i tabloi, kao i kompletna amaterska laboratorija Ljube Petkovića su otkupljeni i danas ih čuva Narodni muzej u Kragujevcu, ali se belom kovertu sa Antonijevim fotografijama izgubio trag. Srećom, radeći na izložbi o fotoamaterima, pre više od dvadeset pet godina sam reprodukovao i Antonijeve fotografije srednjeformatnom kamerom na crno-belom negativ filmu. Tako je bilo moguće da se sa ovih reprodukcija rekonstruiše neveliki opus Antonija Petkovića. Crno-beli negativi su skenirani i prevedeni u digitalni format a obrađeni su i printani u sepia tonu koji odgovara sećanju na originale.
Antonije Petković je rođen u Kragujevcu 1910. godine, maturirao je gimnaziju, a umro 1932, sa navršene tek 22 godine života. Očevom kamerom koja je snimala staklenim pločama 9x12 cm nastavio je posle prvog svetskog rata očev hobi, fotografisanja gradskog života, izrađujući kopije uz pomoć posebnog pribora, za koji verujemo da je pripadao njegovom ocu, koji danas čuva Istorijsko odeljenje Narodnog muzeja Kragujevac u svojoj zbirci.
Iza Antonija Petkovića je ostao, dakle, brojem veoma mali fotografski opus. Ipak, on zaslužuje prezentaciju posebnom izložbom iz više razloga. Pre svega, radi se o izboru motiva, kojim nastavlja tradiciju kragujevačkih fotoamatera u negovanju dokumentarne fotografije, bez obzira jesu li ispred objektiva ljudi ili objekti. Drugo, kompozicija fotografije sa izuzetnim osećajem za mesto odakle se snima i korišćenje raspoloživog dnevnog svetla ne odaje početnika, već obrazovanog mladog čoveka koji je godinama, od deteta, pratio fotografski rad svog oca.
Iz međuratnog Kragujevca je ostala veoma lepa grupa fotografija tek izrađenih važnih objekata, kao što su upravna zgrada Artiljerisko-tehničkog zavoda, internat Vojno-zanatlijske škole, ustava na Lepenici kod zavoda i izgradnja nove energane sa velikim dimnjakom, kao i zavodske radničke kolonije sa prostorom za novi hipodrom.
Druga grupa snimaka okrenuta je životu i na njima su kupači i pecaroši na Lepenici, lepo obučene mlade žene kako prolaze centrom grada, gosti i konobar pred pivnicom „Beograd“, društvo na bilijaru, auto-tramvaj kragujevačke palilulske zadruge okružen svetom svakojakog uzrasta, radnja sa kolonijalnom robom Milana Debljovića u Palilulama, Antonije kao učenik u „Fordu-T“...
Ovako snimljeni pomenuti objekti nisu prikazani na razglednicama iz tog vremena, kao što spontanost zabeleženog događaja na amaterskoj slici predstavlja kontrast krutoj profesionalnoj fotografiji. Stoga mi je priređivanje ove obimom nevelike a dokumentarno značajne izložbe predstavljalo veliko zadovoljstvo.
Predrag Cile Mihajlović
Izložba će biti otvorena do 4. marta. Podsećamo, radno vreme Salona je radnim danima od 12 do 20 časova, a subotom od 9 do 13 časova.
Do 4. februara, u Malom likovnom salonu aktuelna je postavka Branke Zorbić "Između zemlje i neba-život na neolitskim naseljima centralne Šumadije".
Foto:
- Auto tramvaj kragujevačke palilulske zadruge krajem dvadesetih godina XX veka
- Kupači na železničkom mostu na Lepenici krajem dvadesetih godina XX veka
NARODNI MUZEJ: SAJT, FB STRANA
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0