Izložba grafika "Iza pojavnog" biće otvorena u Gradskoj galeriji Mostovi Balkana u petak 13. oktobra u 20 časova.

Izbor grafika iz umetničke zbirke Spomen-parka biće predstavljen kragujevačkoj publici do 29. oktobra.

Zbirka se permanentno uvećava akvizicijama, tako da istovremeno pruža uvid u različite sekvence savremenog razvoja brojnih likovnih disciplina, njihovih idejnih, tehničkih i funkcionalnih aspekata, koji su međusobno u čvrstoj sprezi. Između ostalog, u zbirci se baštini dela 28 grafičara iz Meksika, Poljske, Makedonije, Hrvatske, Crne Gore i Srbije.

Ovoga puta predmet našeg interesovanja je 45 grafika izrađenih u tradicionalanim grafičkim tehnikama: ravnoj štampi (litografija, monotipija), dubokoj štampi (bakrorez, bakropis, akvatinta, mecotinta, suva igla), visokoj štampi (drvorez, linorez, kartonski otisak), propusnoj štampi (sitotisak).

Autori izložbe su kustosi Galerije Mostovi Balkana Katarina Babić, viši-kustos-istoričar umetnosti, i Nenad Ristović, kustos-magistar slikarstva.

Iza pojavnog

Kompleksni fenomen savremene umetničke grafike zahvaljujući inovativnim metodama i autonomnosti u pristupu, indikator je i predmet konstantnog redefinisanja, a istovremeno i jačanja potentnosti samog medija, kao i njegove popularnosti. Pojavni svet, kao i duh vremena, reflektuje se na grafike, bilo da su one izrađene u tradicionalnim, ili pak digitalnim grafičkim tehnikama. Savremeni umetnici ne stavljaju u fokus svog interesovanja vizuelni aspekt, već jednaku pažnju posvećuju intelektualnom i socijalnom momentu.

Umetnička pod-zbirka Mostovi Balkana jedan je segment sveobuhvatnije umetničke zbirke Spomen-parka Kragujevački oktobar, i broji 262 umetnička dela: slika, radova na papiru (crteža, plakata, fotografija, grafika, digitalnih grafika), skulptura, instalacija i tapiserija. Zbirka se permanentno uvećava akvizicijama, tako da istovremeno pruža uvid u različite sekvence savremenog razvoja brojnih likovnih disciplina, njihovih idejnih, tehničkih i funkcionalnih aspekata, koji su međusobno u čvrstoj sprezi.

Ovog puta predmet našeg interesovanja je 45 grafika od 28 umetnika iz zemlje i inostranstva, izrađenih tradiocionalanim grafičkim tehnikama: ravnoj štampi (litografija, monotipija), dubokoj štampi (bakrorez, bakropis, akvatinta, mecotinta, suva igla), visokoj štampi (drvorez, linorez, kartonski otisak), propusnoj štampi (sitotisak), dok će digitalna štampa biti predmet neke od budućih analiza.

Naizmenična igra umetnika sa kombinovanjem najrazličitijih grafičkih tehnika, osujetila bi svaki pokušaj njihove klasifikacije sa tog aspekta. Sledeća opcija bila bi njihova klasifikacija prema monohromatskim ili „piktoralnim“ elementima. Dinamične odnose crno-belih, svetlih i tamnih površina i njihovih ritmova, istražuju Ivan Bautista, Marta Božik, Zdravko Velovan, Zoran Jakimovski, Ana Vivoda, Ivan Miladinović, Aleksandra Pavićević, Tatjana Radonjić, Jovan Soldatović, Nevenka Stojsavljević, Luka Tadić, Tomislav Trifić, Veljo Stanišić, Ana Sadovska; dok u drugoj grupi grafičara, harmonije bojenih ravni stvaraju Alan Altamirano, Milica Antonijević, Risto Antunović, Tomislav Trifić, Marija Sibinović, Biljana Miljković, Ranka Lučić Janković, Jelena Jovančov, Marija Kapisoda, Nikola Caran, Edit Čavez, Bojan Otašević, Trajče Blaževski, Ilija Kostov.

Ova zbirka grafika obeležena je dihotomijom stilova i dijametralno suprotnim likovnim izrazima koji se kreću od figurativnih (Alana Altamirana, Ivana Bautiste, Jovana Soldatovića...), preko asocijativnih (Jelene Jovančov, Milice Antonijević, Riste Antunovića, Ilije Kostova, Tatjane Radonjić, Trajčeta Blaževskog, Marte Božik, Ane Sadovske...), do čiste apstrakcije (Nevenke Stojisavljević, Ranke Lučić Janković, Marije Kapisode, Mirka Toljića, Ane Vivide, Zorana Jakimovskog...).

U najrazličitijim individualnim konceptima i estetikama ovih stvaraoca egzistiraju potpuno nezavisne metafizičke stvarnosti, lična kontemplativnost udružena sa viđenim i doživljenim pojavama realnog sveta prenosi se putem najrazličitijih poetika – od intimističke i lirske atmosfere, preko primenjene grafike eks librisa, do čvrstih geometrijskih struktura. U najvećem broju dela pronalazimo ostatke pojavnog sveta u apstrahovanim predmetima, redukovanim na fragmente i znakove, kao nosioce njegove suštine i odnosa višeg reda.

Preko „unutrašnje nužnosti“ ovih grafika utkane su lične emocije umetnika, bez kojih umetničko delo ne bi ni postojalo kao takvo. Dajući sopstvenu interpretaciju putem vlastitog kreativnog nerva, ikonografskih i plastičnih rešenja postojećih modela i složenih odnosa pojavnog i imaginarnog sveta, učinili su da „suštinska“ istina određuje „životnu istinu“ posredstvom „unutrašnje istine.