Izložba grafika "Dodir" Poljakinje Marte Božik biće otvorena u Gradskoj galeriji "Mostovi Balkana" u sredu 27. aprila u 19 časova. Izložbu će otvoriti profesor Dimitrije Pecić, dekan Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, a trajaće do 17. maja.
Marta Božik je rođena 1973. godine u Krakovu (Poljska). Doktorirala je na Akademiji lepih umetnosti Jan Matejko 2013. godine, gde radi kao asistent na odseku za grafiku u Studiju za izradu drvoreza. Najčešće radi linogravuru. Prikazala je svoje dela na više od 100 kolektivnih i 15 samostalnih izložbi u Japanu, Poljskoj, SAD itd. Član je brojnih umetničkih udruženja, među kojima su i udruženje umetnica „Grupa 13“ i udruženje Međunarodnog grafičkog trijenala u Krakovu. Boravila je na tri programa artist in residens u Minou (Japan), Vrehamu i Crinanu (Velika Britanija). Radila je kao kustos i kordinator na brojnim izložbama grafika i projekatima međunarodne saradnje između umetnika Norveške, SAD-a, Japana i Poljske.
Nagrade i priznanja:
2000, Mislenjice (Poljska), 2.nagrada na takmičenju mladih umetnika iz Krakova
2000, Krakov (Poljska), Godišnja nagrada za umetnost grada Krakova
2002, Krakov (Poljska), Privatna nagrada velikog poljskog umetnika J. Kraupe Sviderska
2008, Tajčung (Tajvan), Nagrada za tehniku 13. Međunarodnog bijenala grafike
2009, Bitolj (Makedonija), Nagrada grafičkog trijenala
2011, Seul (Južna Korea), Otkupna nagrada 16. SPACE međunarodno bijenale grafike
2011, Poljska, Medalja ZPAP (Udruženje umetnika i dizajnera Poljske), za grafiku „Odmor“, linogravura 100x70cm
(Deo iz korigovanog teksta doktorske disertacije "Dodir")
(...) Jednom sam se zapitala, šta je zapravo to što mi u crtežu i linogravuri donosi toliko radosti? Isto tako, kako mogu na najiskreniji način da prenesem drugima moju fascinaciju ženama? Prva u novoj seriji grafika bila je Pina Bauš. Savijene, zatvorene, usamljene figure koje se spremaju za skok i odvajanje od zemlje opisane su svetlim, dinamičnim linijama - simbolima slobode i radosti. Figura inkorporira slobodu i oslobađanje, nezavisnost, ali i tugu zbog izolacije. Pojedine jače, agresivnije i čvršće linije zapletene su u delikatne, tanke, razigrane linije. Oduvek su mi se dopadale linije. Toliko toga se može izreći kroz njih. U ovoj seriji grafika odlučila sam da se usredsredim na liniju. Liniju života, liniju srca na našim šakama, ili liniju prstiju preko kojih naše telo prima mnoge spoljne stimulativne podsticaje. Unutrašnjost naših tela je takođe satkana od linija, kanala tj. krvnih sudova i mreže nerava koji signale prenose do prijemnika kao što su srce i mozak.
Meni je potreban dodir da bi osetila svet. Interesuje me da li ove žene koje sam odabrala, imaju slične osećaje? Kako one osećaju svoje telo i dodire? Da li one žele da „dodirnu svet“ kao što ja želim? Postale su mi veoma bliske zbog njihove senzualnosti, emocija, spiritualnosti. Posmatrajući njihove privatne živote i stvari koje su postigle, ja ih upoznajem i saznajem na koji način su one razmišljale, osećale, otkrivale šta je to između nas. Vidim njihovim očima, osećam njihovim telima, i na grafikama koje su njima inspirisane otkrivam kakva je to veza između nas. Grafike su fizička slika njihovog uticaja na mene. Ovo je njihova „aura“, „fenomen“, njihova „energija“. Verujem da je pravo umetničko delo sastavljeno od čestica autora, određenih živih mikro čestica stavljenih svetu na raspolaganje. Energija kojom delo zrači prema posmatraču. Stvaranju nije kraj kada je delo završeno, njegov život tada tek počinje. To je ono što me zaista interesuje – nevidljive čestice koje su ove žene iskreno ponudile svetu. Ova praksa, ova energija je skrivena u tekstovima Volfove, Platove, Dikensonove, kao i u plesu Pine i u Fridinim slikama. Njihova umetnost emituje njihovu energiju. Kada čitam njihove tekstove ja percipiram više nego što je napisano, ja proživljavam njihove živote, njihovu bol. Zato mi je dragoceno bilo čitanje njihovih biografija, pisama, dnevnika. Oni govore više o njihovom osećanju sveta i načinu na koji je svet uticao na njih. Takođe, zanima me svaka od njih kao jedinstveni „fenomen“.
Moji radovi nisu ni porteti, ni opisi, oni su čista predstava fenomena onakvih kakvi oni jesu. Zato ja njihovu umetnost percipiram kao čulnu i osećam da odiše iskrenošću, ne u smislu konteksta, već njihove unutrašnje energije. Njihova energija je u njih svesno implemenirana samim tim što one svetu daju deo sebe. Na taj način služe svetu, rade za svet, za druge, za istinu. Mislim, da ih to najviše i povezuje: njihova odlučnost da pronađu najadekvatniji način da daju sebe svetu, svoju energiju, svoja razmišljanja i proizvode svojih osećanja, senzualnosti, temperamenta, vizija neverovatne vitalnosti, ljubavi prema životu i svetu na koji smo poslati ne znajući zašto. (...)
Komentara: 0