Izložba slika "Motivi Srbije i Rusije" krgujevačkog slikara Jordana Erčevića biće otvorena u Gradskoj galeriji "Mostovi Balkana" u sredu 14. juna u 20 časova. Izložba traje do 4. jula.
* * *
Jordan Erčević je rođen 1944. godine u Donjoj Bresnici-Prokuplje. Završio je školu za primenjenu umetnost Đorđe Krstić u Nišu na slikarskom odseku 1965. godine. Akademiju za primenjenu umetnost u Beogradu završio je na vajarskom odseku 1971. godine.
Od 1974. organizuje i vodi školu crtanja u Centru za kulturu Zastava u Kragujevcu. Od 2004. organizuje i vodi dečiju radionicu akvarela za najmlađe. Za 40 godina umetničkog rada imao je 30 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, učestvovao na 80 kolektivnih manifestacija i smotri (Oktobarski salon, Godišnje izložbe ULUS-a...) i na 15 umetničkih kolonija u zemlji i inostranstvu (Sićevo, Ečka, Varšava, Bjalsko Bjale, Moskva...). Učestvovao je na 13 humanitarnih aukcija slika. Živi i radi u Kragujevcu.
Pejzaži na slikama Jordana Erčevića koliko su imenovanje jednog predela, mnogo više su i jedno slikarevo raspoloženje. Bilo da slika seoske kuće ili ustalasale padine Šumadije, Erčević nam priča o svojoj gotovo sudbinskoj povezanosti sa prirodom. Predeli u raznim godišnjim dobima samo su veličanstveni ciklusi umiranja i ponovnog rađanja koji predstavljaju ritam kosmičkog disanja.
Boje, orkestrirane temperamentno, koje srećemo na slikama kamenoloma Donje Sabante, oranicama Ratkovića, hladnim izvorima Ovsišta, zvezdanog šara Lipara podsećaju nas da smo još uvek nerazlučivi deo prirode, da naš mozak i naše kosti nisu ništa drugo do odsjaj nesamerljivog kosmosa. Na njegovim platnima razigravaju se ogromna olujna nebesa, bude praskozorja, a tople oranice se neprekidno plode i rađaju.
Slobodan Lazarević
Ponesen prirodom koliko i sećanjem na njenu uzvišenu lepotu i nedodirljivu vrlinu, Jordan Erčević je za ovu priliku naslikao dragocene likovne mape osobitog slikarskog atlasa nesvakidašnje posvećenosti svečanoj raskoši, idili i poetici šumadijskog područja. Zasnovane na savršenstvu crteža, te klice umetničkog stvaralaštva, njegova platna, te ikone domaćeg tla počivaju na ideji harmonije bitnih kategorija (ili su to fenomeni ) slikarstva. Forma je reljefne strukture. Solarna svetlost nalikuje emanaciji preporoda, a hromatika navire u metafizičkom poimanju vremena minulog preko istinskog Srbijanskog prostora u ravnodušnu večnost.
Ps.
U pojedinim slikama, kao udaljeni eho odzvanja Les hommages holandskim majstorima pejzaža sedamnaestog veka: nad niskim horizontom tla, smeštenog u dno platna, nadvija se koloristička euforija, ili je to večni enformel nebeskog prostranstva.
Komentara: 0