Svečanim otvaranjem stalne postavke "Živeti umetnost", zvanično je počeo sa radom Legat Nikole Koke Jankovića u zdanju koje će čuvati 1.744 rada akademika rođenog u Kragujevcu.
Ovim povodom osmišljen je trodnevni program "Večeri u Legatu":
sreda 11. decembar (18 časova) - stručno vođenje autora stalne postavke Katarine Babić;
četvrtak 12. decembar (19 časova) - koncert Muzičke škole "Dr Miloje Milojević";
petak 13. decembar (19 časova) - premijera dokumentarnog filma, autora Ksenije Martinović, u režiji Sonje Veroneli.
Na svečanom otvaranju prikazan je kratak dokumentarni film o akademiku Nikoli Koki Jankoviću, a prisutnima su se obratili mr Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu, akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU, prof. dr Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu, Vladan Vukosavljević, ministar kulture, akademik Milan Lojanica iz SANU, Bojana Burić, istoričarka umetnosti i Mirjana Janković-Martinović, bratanica akademika Jankovića.
Organizatori programa su Grad Kragujevac i Narodni muzej pod čijem je okriljem Legat.
VAJAO SVETLOST I SENKE ŽIVOTA: OTVARANJE ZGRADE LEGATA NIKOLE KOKE JANKOVIĆA U KRAGUJEVCU
Jedna od glavnih osobina akademika i vajara Nikole Koke Jankovića (1926-2017) bila je skromnost, ističe Miloš Jurišić, v. d. direktora Narodnog muzeja u Kragujevcu, nadležnog za legat ovog umetnika, čija će namenski sazidana zgrada, sa stalnom postavkom, biti otvorena u sredu u podne.
Svedenost i jednostavnost, tako su i karakteristike novog doma za dela koja je čuveni profesor Fakulteta likovnih umetnosti, još 2012. zaveštao svom rodnom gradu i njegovom Univerzitetu. Zdanje je arhitekta Zoran Gagić (deo profesionalnog života proveo u Francuskoj) projektovao konsultujući se sa Jankovićem, a počelo je da se gradi još za njegovog života.
Prožeta svetlom koje dopire gotovo sa svih strana, zgrada Legata Nikole Koke Jankovića prostire se na više od sto kvadrata izložbenog prostora, a u njoj su i spomen-soba sa originalnim stvarima iz umetnikovog beogradskog ateljea, među kojima je Kokin prevod Rodenovog testamenta, pribor za rad, skice za svete ratnike nastale na ekskurziji po kosovskim manastirima, nameštaj, biblioteka. Ali i najsavremenije opremljen depo od 50 kvadrata, kancelarije... Tu će se od zaborava čuvati 1.744 umetničkih dela, podeljena u zbirke skulptura i crteža, kao i pomoćnu, ili studijsku zbirku.
Izgradnju su finansirali grad Kragujevac i ministarstvo privrede, a deo sredstava dobijen je iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Namera je da se vremenom, oko legata, formira i park skulptura.
- Prilikom izrade stalne postavke nismo se držali hronološkog, već tematskog pristupa, kako bi posetioci sa više nivoa mogli da sagledaju Kokin opus - kaže istoričar umetnosti Katarina Babić, rukovodilac legata, kojoj su u osmišljavanju ove izložbe stručni konsultanti bili Zdravko Joksimović, profesor FLU, i Zoran Šefkušić, kustos SANU.
Organizujući u prostoru, koji podseća istovremeno na vajarski atelje i umetnički hram, postavku od 75 skulptura, manjeg i većeg formata (od portreta Dimitrija Jovanovića, druga iz srednje škole, nastalog pre Jankovićevog odlaska na Akademiju, pa do figurina izrađenih tokom poslednjih godina života), ali i plaketa, reljefa i sitne plastike, pokušali su, kaže sagovornica, da potenciraju umetnikove zamisli. To se može videti i u delu gde su zastupljene skulpture majki i ratnika.
- On je, prema svedočenju brata Janka, za malo izbegao streljanje u Kragujevcu oktobra 1941. jer se u poslednjem momentu sklonio pred racijom, ali je nastradao njegov brat od tetke. Majka koju je prikazivao u više radova tokom decenija, inspirisana je njegovom tetkom. Imao je nameru i da izradi veliku spomeničku skulpturu - objašnjava Babićeva.
Kokin student, profesor Joksimović, smatra da je on bio jedan od najboljih evropskih portretista 20. veka:
"Njegovi portreti ne postavljaju oholo pitanje smisla života, života koji je nemoguće izneveriti, jer njegov posao nije u našoj nadležnosti", zapisao je Joksimović, povodom otvaranja legata. "Ali, da li je to taj život koji nas je dočekao i koji će nas ispratiti. Jer život nije samo pojam, ideja koja ga prati, kategorija koja je izvan i iznad nas kao večnost. Postoji i život predodređen za nas smrtne koji ga trošimo od danas do sutra. Kokini portreti pripadaju podjednako verno i jednom i drugom, i pojmovnom i pojavnom. Paradoksalno, oni upravo svojom smrtnošću dobijaju na životnosti..."
Portreti na postavci su poređani onako kako su nastajali. Prvi je izložio na 5. izložbi ULUS-a, dok je još bio na trećem semestru Akademije, a predstavlja Olju Ivanjicki, kao "veselog devojčurka, sa kikićima". Tu su i vajar Nandor Glid, Kokin kum, pisac Voja Čolanović, slikar Milan Popović... U nizu je vidljivo i kako je umetnik menjao svoj izraz, naglašava istoričarka umetnosti.
- Vide se njegove razvojne faze - analitička, sintetička, iskorak ka ekspresiji, očit na portretu razbarušenog poete Laze Kostića. Dok je, recimo, portret balerine sveden i uglačan.
U karijeri, koja je trajala sedam decenija, najviše je radio u bronzi i terakoti, ali su deo postavke i radovi u patiniranom gipsu.
- Namera nam je da se i oni izliju u bronzi - nastavlja sagovornica, dodajući da se na ovoj izložbi našao i model čuvenog Kokinog spomenika Tesli, koji je postavljen u Kruševcu, Užicu, Beogradu, ali i Njujorku, ispred mesta gde se nalazila laboratorija naučnog genija. I Kragujevac ima jednu umanjenu verziju ispred Fakulteta inženjerskih nauka. U kragujevačkim javnim prostorima, još su i bista profesora Miloja Pavlovića, koji je nastradao sa svojim đacima tokom streljanja 1941, spomenik Joakimu Vujiću, Atanasiju Nikoliću, Radomiru Putniku, kao i statua kneza Miloša, u svečanoj sali gimnazije, rađena prema skulpturi Simeona Roksandića, uništenoj kada su Nemci okupirali grad.
- U celom opusu težio je da sačuva unutrašnje jedinstvo forme, a imao je izuzetan talenat za modulaciju, prikazivanje volumena, unutrašnje konstrukcije - zaključuje Katarina Babić. - Smatrao je da skulptura treba da bude odraz unutrašnjeg života portretisanog. Na njegovim delima se ne mogu videti prenaglašeni pokreti, a sve odiše nekim unutrašnjim mirom. Igrao se konveksnim i konkavnim površinama, svetlosti i senkama.
Na postavci je i model spomenika Borisu Kidriču, koji se trenutno nalazi ispred MSU, gde je "sklonjen", iz ideoloških razloga, kako bi u Ulici kneza Miloša (pored Zavoda za statistiku) ustupio mesto Ubavkićevoj kompoziciji posvećenoj Takovskom ustanku.
- Ovo delo je primer skulpture, koja minimalnim sredstvima odslikava karatkter i značaj onoga koga predstavljaju - objašnjava Babićeva, dodajući da su od modela za spomenike tu i oni posvećeni Andriću, Dositeju, Nušiću, Nadeždi Petrović, ali i streljanim rodoljubima na Terazijama.
- Danas je veliki dan za srpsku kulturu, grad Kragujevac i našu državu. Veliki francuski pisac Stendal govoreći o helenskoj, starogrčkoj umetnosti, rekao je da je za Grke lepo samo visoki reljef korisnog. Slično se može reći i o delima Nikole Koke Jankovića. Njegova važna umetnička dela nose svoje lepote i poseduju taj dragocen element: visoki reljef korisnog za svoj narod, za svoju otadžbinu, svoju kulturu, kazao je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević na svečanom otvaranju.
- Legat čijem otvaranju danas prisustvujemo primer je kako se veličanstven dar umetnika našao zaodenut zgradom, prostorom u kome njegova dela stoje.
Prema ministrovim rečima, Nikola Koka Janković čitav svoj život posvetio je čistoj kulturi i čistoj umetnosti, a njegovi savremenici, kako kaže Vukosavljević, napominju da je za Jankovića važan princip života bio princip umerenosti i da se toga pridržavao. Ministar je istakao da Nikola Koka Janković stoji rame uz rame sa drugim izuzetnim srpskim umetnicima i vajarima kao što su Toma Rosandić, Petar Ubavkić, Dragomir Arambašić.
- Ovaj objekat koji predstavlja važno kulturno nasleđe, siguran sam, nastaviće da sija jakom svetlošću i u decenijama koje dolaze. A vreme će dati priliku da delo Nikole Koke Jankovića ubedljivo i jako blista u njemu", zaključio je ministar i naglasio da je entuzijazam i veliko pregnuće važnog srpskog grada Kragujevca za svaku pohvalu i uzor.
Ministar je čestitao svim poslenicima koji su učestvovali u radu na gradnji i formiranju Legata.
Nikola Koka Janković rođen je u Kragujevcu 1926. godine. U Beogradu je završio Akademiju likovnih umetnosti. Bio je redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti i redovni član SANU. Umro je 2017. godine, sahranjen je u Beogradu u Aleji zaslužnih građana. Učestvovao je u osnivanju Beogradske grupe i grupe Samostalni, bio je predsednik Društva srpskih umetnika Lada i član ULUS-a.
Zgradu Legata projektovao je, prema želji samog umetnika, arhitekta Zoran Gagić. Objekat je inspirisan grčkim hramovima, a odobrenje za izgled Legata dao je Koka Janković. U fondu Legata nalazi se 1744 eksponata, a na izložbi ih je 75.
U okviru objekta, jedna prostorija predstavlja rekonstruisan umetnikov atelje.
VIDEO: IZ OPUSA
Foto: Ivan Stojanović/Prviprvinaskali.com Izvori: Novosti, RTV, PPNS, 11. 12. 2019.
Komentara: 0