Univerzitetska galerija: Koncert Jovane Radovanović i Filipa Tomića

Univerzitetska galerija: Koncert Jovane Radovanović i Filipa Tomića

Koncert Jovane Radovanović (klavir) i Filipa Tomića (violončelo) zakazan je u Univerzitetskoj galeriji za utorak 22. novembar od 19 časova. Na programu su dela Prokofjeva i Rahmanjinova.

PROGRAM

S. Prokofiev - Cello Sonata, Op.119 C-dur
Andante grave
Moderato
Allegro, ma non troppo

Sonata za violončelo i klavir Sergeja Prokofijeva je napisana tokom kompozitorovog najmračnijeg perioda, kada nije bio siguran da će se njegova muzika i dalje izvoditi, ali je pisao sa kreativnošću većom nego ikad ranije.

Još početkom hladnog rata, Josif Staljin je naredio da sva sovjetska umetnost mora da bude poletna, vedra i da oslikava slavu sovjetske nacije i naroda. Na kongresu komunističke partije 1948. godine, Andrej Ždanov optužuje Prokofjeva, Šostakoviča, Hačaturijana i Mjaskovskog za komponovanje muzike koja nije u skladu sa Staljinovim naredbama i time gotovo zabranjuje izvođenje njihove muzike. Posle samo godinu dana, Prokofijev je bio u prilici da čuje sonatu za violončelo i klavir Nikolaja Mjaskovskog u izvođenju Mstislava Rostropoviča. Oduševljen izvođenjem koje je čuo, odlučuje da iste godine napiše i on svoju jedinu sonatu za ovaj instrument, koju posvećuje svom bliskom prijatelju, kompozitoru L. T. Avtomianu.

S. Rahmanjinov - Cello Sonata, Op.19 g-moll
Lento. Allegro moderato
Allegro scherzando
Andante
Allegro mosso

Posle stvaralačke krize u kojoj je Sergej Rahmanjinov bio devedesetih godina 19. veka, početak 20. veka označava period njegovog ponovnog uzleta. Veliku pomoć u tome pružio mu je lekar-hipnotizer N. V. Dalj, koji mu je pomogao da povrati snagu duha, želju da stvara, radnu energiju i poverenje u svoje sposobnosti. Sonata za violončelo i klavir nastala je 1901, u isto vreme kada su nastali i Druga svita za dva klavira op. 17, Drugi klavirski koncert op. 18, Kantata "Proleće" op. 20, i faktički je prva ruska koncertna Sonata za takav sastav. Prvi put je izvedena u Moskvi 2. decembra 1901. godine. Izveli su je, u to vreme poznati čelista A. Brandukov i sam autor. Muzički kritičar "Moskovskih novina" posle tog koncerta napisao je: "Veliko interesovanje izazvalo je novo delo Rahmanjinova, Sonata za violončelo i klavir. Očekivanja slušalaca nisu izneverena, Sonata je izvanredna i u odličnom izvođenju autora i Brandukova doživela je veliki uspeh... Rahmanjinov u ovom delu pokazuje ne samo snažan talenat već i veliko majstorstvo. On je shvatio mogućnosti jednostavnosti i piše tako čisto i jasno kao potpuno zreo umetnik".

BIOGRAFIJE

Jovana Radovanović rođena je u Kragujevcu 1985. godine. U rodnom gradu je stekla osnovno i srednje muzičko obrazovanje u Muzičkoj školi "dr Miloje Milojević" u klasi profesorke Natalije Tomić.

Obrazovanje nastavlja na Nacionalnoj muzičkoj akademiji Ukrajine "P. I. Čajkovski" u Kijevu u klasi vanrednog profesora Jurija Kota koje završava 2007. godine sa najvišim ocenama. Iste godine upisuje master studije i završava ih 2008. godine. Od stručne komisije ukrajinske Akademije dobija preporuku za upisivanje najvišeg stepena studija za izvođačke umetnosti - klavir, koje je 2011. godine i završila. Svoje profesionalno sviračko usavršavanje nastavlja u oktobru 2014. godine kada upisuje doktorske studije u oblasti kamerne muzike na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Zorice Ćetković.

Dobitnica je značajnih nagrada na brojnim domaćim i internacionalnim takmičenjima u Srbiji i inostranstvu (Italija, Švajcarska) u solističkim kategorijama i kao član kamernih ansambala. Sarađivala je sa priznatim i eminentnim pijanistima i muzičkim pedagozima kao što su: Jurij Kot (Ukrajina), Valerij Sigaljevič (Francuska), Irina Aleksejčuk (Ukrajina), Ženja Aubakirova (Kazahstan), Ivan Kučer (Ukrajina). Umetničku karijeru aktivno gradi kako na prostoru Srbije tako i u inostranstvu. Nastupala je u Makedoniji, Ukrajini, Francuskoj, Belgiji, Luksemburgu, Nemačkoj, Kipru, Švajcarskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Nastupala je sa orkestrom "Ujedinjeni gudači Srbije" i solistom Matejom Marinkovićem - violina, kao i na festivalu Musica Sete 2013 u Francuskoj sa Orchestre de Chambre United Strings of Europe, Royal Academy of London i sa solistom Ljubišom Jovanovićem - flauta, pod dirigentskom palicom Franc Fontcouberte (Francuska).

Pedagošku karijeru je započela 2008. godine u Muzičkoj školi "dr Miloje Milojević" u Kragujevcu gde je tokom šest godina sa učenicima ostvarila zavidne rezultate na republičkim i međunarodnim takmičenjima (oko 50 nagrada, uglavnom specijalnih i prvih). Pedagošku delatnost od 2010. godine širi i nastavlja na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu gde sada predaje u zvanju docenta za užu umetničku oblast Klavir.

Filip Tomić rođen je 1992. godine u Kragujevcu. Već sa četiri godine započinje svoje školovanje u Muzičkoj školi u rodnom gradu. Svoje osnovno i srednje muzičko obrazovanje stekao je u klasi profesora Bože Saramandića, kod koga završava nižu sa 11, odnosno srednju muzičku školu sa 15 godina (2007). Naredne dve godine provodi u Moskvi gde je pohađao Akademski muzički koledž pri Moskovskom konzervatorijumu. Od 2009. do 2012. godine studirao je na Konzervatoruijumu u Moskvi u klasi profesora Alekseja Seleznjova. Od oktobra 2012. nastavlja studije na Visokoj školi za muziku i igru u Kelnu, gde je završio svoje master studije. Istovremeno završava i master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi Marka Miletića. Trenutno je student doktorskih studija na Visokoj školi za muziku u Detmoldu, u klasi Ksenije Janković i master studija za kamernu muziku na Univerzitetu za umetnost u Esenu, u klasi Adreasa Rajnera.

U muzičkoj školi od prvih dana pokazuje natprosečnu nadarenost koja je, zahvaljujući stručnosti i požrtvovanju njegovih profesora, uspešno razvijana. O tome najbolje svedoče njegovi rezultati na takmičenjima za mlade čeliste. Pored brojnih nagrada na domaćim takmičenjima, zapažene rezultate ostvario je i na međunarodnim takmičenjima u Kijevu (Ukrajina, takmičenje Poljanskog), Licenu (Austrija), Poreču (Hrvatska, takmičenje Janigro), Virpaloti (Mađarska, takmičenje Popera), Beogradu (Srbija, takmičenje Jeunesses Musicales competition - Belgrade) Kastelfranku (Italija, takmičenje Kaneti) i u Trstu (Italija, takmičenje Ars nova) gde je kao pobednik nastupao sa orkestrom Alpe Adrija. U februaru 2011. godine nagrađen je prvom nagradom na takmičenju American Protégé (Njujork, SAD).

Pohađao je majstorske kurseve kod profeosra Ivana Kučera (Ukrajina), Davida Griigorjana (Rusija/Nemčka), Davida Tonhe (Rusija), Tilmana Vika (Nemačka), Uzi Vizela (Izrael), Aziera Polo (Španija), Suzan Ribicki-Varga (Švajcarska), Majnharda Holera (Austrija), Mihala Dmohovskog (Poljska/Španija) i Marije Kligel (Nemačka). Po pozivu je učestvovao u radu Omladinskog muzičkog kampa Nova imena u Suzdalju (Rusija, 2007), Kiparskog omladinskog simfonijskog orkestra (Kipar, 2008), Internacionalnog kampa kamerne muzike Koluvio u Minhenu (Nemačka, 2009). Kao stipendista španske vlade učestvovao je na Seminaru španske muzike u Santjagu de Komposteli (Španija, 2010).

Pored niza koncerata u Srbiji i Rusiji, nastupao je u svim većim evropskim gradovima kao što su: Pariz, Beč, Brisel, Luksemburg, Prag, Brno, Minhen, Ingolštat, Harkov, Plovdiv..., ali i u Seulu. Učestvovao je na festivalima Dani muzike u Herceg Novom, Barski ljetopis u Baru, Akordeon fest na Cetinju, OKTOH u Kragujevcu, Euro-Med Youth Music Expo festivalu u Limasolu (Kipar) i festivalu Arsa Longa u Beogradu. Sarađivao je sa orkestrom opere iz Ho Ši Minua (Vijetnam), gde je nastupao kao solista 2012. godine. Nastupao je na svetskim muzičkim scenama, kao što su Karnegihol (Njujork), Koncerthaus (Berlin), Herkules (Minhen), Ilija Milosavljević Kolarac (Beograd), Beethovenhalle (Bon), Glocke (Bremen) itd.

Kao kamerni muzičar sarađuje sa umetnicima iz Finske, Grčke, Češke, Nemačke, Ukrajine, Rusije, Koreje i redovno priređuje koncerte kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Sarađuje i sa mladim kompozitorima iz Srbije i Rusije, premijerno izvodeći njihova dela.


UNIVERZITETSKA GALERIJA SAJT
UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA SAJTFB STRANA 
UNIVERZITET U KRAGUJEVCU SAJTFB STRANA 
 

PRVI PRVI NA SKALI Ko nam truje decu

ppns - modli


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html