U Kragujevcu 15. oktobra počinje i praktično da se sprovodi u delo jedan novi košarkaški projekat u Srbiji - Kragujevački košarkaški klub Radnički. Prvotimci će svoj premijerni nastup u Drugoj regionalnoj ligi-Zapad 2 imati na parketu hale Jezero, a u goste dolazi ekipa Bane iz Raška (četvrtak 15. oktobar, 19:30). Dva dana ranije, kragujevačkoj ali i celokupnoj sportskoj javnosti biće predstavljen klub koji kao predsednik predvodi Nikola Lončar.
Nekadašnji proslavljeni srpski košarkaš rođen u Kragujevcu, potom trener, a onda i sportski komentator, čime se i danas bavi u Madridu, stalnom prebivalištu, u pauzi između službenih obaveza u dvema državama, posredstvom portala PPNS nekim novim sportskim naraštajima govori o svojim počecima, karijeri koja je pretežno građena u inostranstvu, angažmanu u košarci - van terena, motivima koji ga vode kroz život, ekskluzivno predstavlja sportsku priču u nastajanju u rodnom gradu, a čiji je idejni tvorac...
LONČAR - IGRAČ
Sa 17 godina si se otisnuo iz rodnog grada, da bi narednih 17 godina branio boje deset klubova. Dočaraj nam taj trenutak kada ti je postalo jasno da ćeš biti košarkaš?
Lončar: Ne sećam se tačno trenutka kada sam shvatio da ću biti košarkaš jer sam trenirao više sportova u isto vreme. Sećam se da sam odlučio da samo treniram košarku kada je došao jedan trener Radničkog (Trile) u moju osnovnu školu na čas fizičkog.
Pre odlaska u Partizan te ’89, gde si se sve izgrađivao kao igrač i uz koje autoritete?
Lončar: Pre odlaska sam se formirao kao igrač u Radničkom uz Trileta, Rajka Levajca, Bocija i najviše uz Mikicu Tomovića.
Posle domaćeg dresa, deset godina si proveo u inostranstvu. Kada sumiraš taj deo života - od crno-belog dresa, preko Reala i saradnje sa Željkom Obradovićem ’95. do Estudijantesa 2005. - koji su ti najupečatljiviji utisci iz tog perioda: šta si sve stekao kao sportista, a šta lično?
Lončar: Generalno, stekao sam dosta prijatelja u svim zemljama gde sam igrao. Sportski sam napredovao kao igrač, to mi je koristilo dosta u pronalaženju novih angažmana, kao i na reprezentativnom nivou. Lično sam sazreo kao osoba. Veliko iskustvo je bilo otići sa 23 godine u inostranstvo i živeti u različitim zemljama, upoznavati ljude, njihove navike, kulturu, shvatanja...
KOŠARKAŠKO MEĐUVREME
Napuštanjem Đorđevićevog Armanija samo si se povukao sa terena, ali si se pronašao na poziciji trenera u madridskom predgrađu. Koje si ambicije imao kao trener, šta si uspeo da postigneš, a šta ne - u tom razdoblju?
Lončar: Trenirao sam Majadahonda tri godine. Bilo je dosta dobrih stvari (rad sa mladim igračima), a i nekih loših. Posle tog odrađenog perioda, napustio sam klub, ali nisam našao odgovarajući klub za nastavak trenerske karijere. Takođe, prezauzetost na televiziji je dosta onemogućila bavljenje trenerskim poslom.
Da, nastavio si da se baviš košarkom, ali sa druge strane TV-kamera, na Kanalu plus. Kako je došlo do tog angažmana?
Lončar: Došlo je slučajno! Na utakmici između Barselone i Filadelfije 2006. godine sam slučajno sreo mog prijatelja Antonija Daimiela, tadašnjeg šefa na Kanalu plus za košarku, koji je i dan danas najbolji španski komentator za NBA. Popričali smo o mogućnosti mog ulaska na televiziju. Posle tri-četiri dana me je pozvao i sve smo se dogovorili.
Za kakav status si se izborio u tom poslu?
Lončar: Izborio sam se da budem priznat kao jedan od boljih sportskih komentator u Španiji. Kao grupa zadužena na Kanalu plus za košarku, osvojili smo dosta nagrada, što dovoljno govori o našem radu. Taj posao me ispunjava zato što sam ostao u svetu košarke i što mogu iz jedne veoma lepe pozicije de budem deo nje. Ali, ipak mislim da mogu više da pružim kao trener, sportski direktor, predsednik...
LONČAR - PREDSEDNIK KLUBA
Kako si rešio da iniciraš ovu kragujevačku košarkašku priču?
Lončar: Pomagao sam ranije košarci u našem gradu, ali sada mislim da je pravi momenat da krenem ozbiljno da sprovodim tu ideju, a imam je vrlo detaljno osmišljenu. Naravno, ovo nije individualni poduhvat, nisam jedini ko se posvetio ovom projektu. Uz mene kao inicijatora, tu su ljudi koji su na svojim radni mestima u više sektora gde se bave razvojem kluba.
Sa kojom vizijom nameravaš da vodiš projekat KKK Radnički?
Lončar: Imali smo odličnu košarku selidbom ekipe iz Vršca u naš grad. Na žalost, ta priča nije imala više kontinuitet i ostali smo bez nje. Vreme je da se krene sa nekom novom pričom. Ambicije KKK Radnički su postupni povratak na najviši nivo srpske košarke, istovremeno podrška tom cilju biće kvalitetan rad sa mladima.
Naosvajao si se svetski i evropskih, klupskih i reprezentativnih odličja. Kako ti ljudski, a kako sportski, izgleda taj povratak u sportsku halu gde se kreće "od nule"?
Lončar: Ako si motivisan, imaš znanje i uslove za rad, nije nikakav problem da kreneš "od nule". Uspeh koji tada napraviš, cenićeš još više, a sigurno je da će i rad biti priznatiji u okruženju.
Kakve trendove voliš u ovoj igri, kakvu će košarku da gaji KKK Radnički?
Lončar: Volim brzu i atrktivnu košarku sa puno mladih igrača na terenu. Favorizujem košarku koja je lepa za oči gledalaca jer su oni sastavni deo ove igre. Nastojaćemo da iz meseca u mesec takva košarka zaživi ovde, da to bude povod ljubiteljima košarke u Kragujevcu da se okupljaju i da nas redovno prate, a ja se nadam da će biti i onog prepoznatljivog bodrenja od strane Kragujevčana. Odlučili smo se da tokom sezone pozivamo publiku sloganom "Gde god je Kragujevački Radnički - tu su Kragujevčani", uvereni da ćemo kako takmičenje bude odmicalo nailaziti na sve veći odaziv naših sugrađana željnih kvalitetne košarke.
Kratkoročno - cilj KKK Radnički u sezoni 2015/2016?
Lončar: Ulazak u Prvu srpsku ligu.
Dugoročno - ako sve ide svojim tokom, gde vidiš klub za narednih pet, a gde za deset godina?
Lončar: U tom vremenskom periodu KKK Radnički vidim kao standardnog člana Košarkaške lige Srbije i regionalnog takmičenja. Odatle bismo ciljali evropska takmičenja u narednom periodu. Za tako nešto, razvijaćemo se korak po korak.
SEZONA 2015/2016
Za koji stručni štab si se opredelio?
Lončar: Stručni štab KKK Radnički za koji sam se opredelio čine Nenad Milojević, kao glavni trener, i Darko Brajković - kondicioni trener. Kao službeni predstavnik kluba tu je Dejan Dimovski, a sekretar KK Radnički je Nikola Glišović. Smatram da su dobri ljudi i iskusni u poslu, a kao takvi - spremni da ostvare ciljeve kluba. Odmerićemo i moje opredeljenje i učinak struke na kraju sezone.
Kako je formiran sastav prvog tima Kragujevačkog Radničkog?
Lončar: Momci kojima poveravamo grb kluba su birani prema ljudskim i igračkim kvalitetima. Kada su uprava i struka dale završnu reč, ispostavilo se da su svi iz Kragujevca. Zato ovaj projekat smatramo autentičnim kragujevačkim. Uvereni smo da je u našim rukama budućnost kragujevačke košarke, a naš je zadatak da to bude blistava budućnost. Posebnu pažnju posvetićemo radu sa mlađim kategorijama. Za sada nećemo imati standardnu školu košarke, ali na svojstven način i to će funkcionisati u KKK Radnički jer imamo odličnu saradnju sa KK Foka i KK Šumadija. Takmičarski, naš A sastav pripada Drugoj regionalnoj ligi-Zapad 2 gde će za rivale imati 11 ekipa. Sem prvotimaca, nadmetaće se i naši juniori i katedi koji su ušli u srpsku elitu.
Slovio si za kreatora pozitivne atmosfere gde god si igrao. Uspevaš li u tome i danas kao predsednik kluba?
Lončar: Mi smo sportska nacija 100%. Takvi smo i na terenu, ali i na tribini. Kada se spoje takve energije, stvara se dobra atmosfera, a to je osnova za uspeh. Sem što sam angažovan na ovoj poziciji predsednik kluba, trudim se da u razvoj kluba usadim igračko iskustvo koje imam i to prenesem izabranicima. Zanimljivo je da su igrači već na pripremnim utakmicama, kao i na treninzima, uživali podršku kragujevačkih zaljubljenika u košarku. Upravo zbog takvih poštovalaca našeg sporta, kao i zbog celokupne sportske javnosti u našoj zemlji, pa i u inostranstvu, pokrenućemo i klupski sajt, pa ćemo i na taj način nastojati da budemo u fokusu. Iako smo košarkaška priča u nastajanju, prijem okruženja je fenomenalan. U krajnje pozitivnom ambijentu završili smo pripreme, uskoro ćemo imati predstavljanje kluba, i potom sve snage usmeravamo na teren - tamo ćemo nastojati da se nametnemo rezultatima.
KKK RADNIČKI - PRVI TIM
- 4) Aleksa Ristić
- 5) Janko Simić
- 6) Janko Mitrović
- 7) Nemanja Knežević
- 8) Aleksa Vasilić
- 9) Đorđe Milosavljević
- 10) Nikola Glišović, kapiten
- 11) Nemanja Nikolić
- 12) Lazar Radojević
- 13) Boris Ristanović
- 14) Stefan Arnaut
- 15) Marko Šamanović
- 16) Luka Tomašević
Foto: Vertele, Club Estudiantes, KSS, Novosti
Razgovarao: Dejan Milošević
Fotografije plakata: Aleksandar Buđevac
Dizajn: Zoran Đorđević/Limijerov snop
KKK RADNIČKI SAJT - USKORO...
APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0