Ona je koraÄala putem kojim se reÄ‘e ide. Hitro, poletno, posvećeno, borbeno. Stazom do zvezda, gde stanuju legende. Ostavila neizbrisiv trag, kojim će da hodaju neki novi klinci, ulicom sa njenim imenom... Gordana Bogojević KovaÄević (1974- 2009), legendarna košarkašica Crvene zvezde, reprezentacije Jugoslavije i brojnih, najboljih evropskih klubova.
Tragom vesti da je opština Herceg Novi dobila saglasnost od Vlade Crne Gore za davanje naziva ulici, po imenu istaknute liÄnosti – košarkašice Gordane Bogojević KovaÄević, pre isteka zakonskog roka (pre navršavanja 20 godina od smrti) može se doći do jednog zakljuÄka… Bila je toliko talentovana, sposobna i hrabra da je u mnogim važnim životnim stvarima stizala do cilja pre roka. Ali, nažalost, prerano je završila i životni put…
Pre vremena i preko reda je postala vanserijska igraÄica, sasvim zasluženo i logiÄno. Prvi put je stala meÄ‘u obruÄe sa svega sedam godina, a već sa 16 je bila prvotimka Crvene zvezde, da bi sa 25 zapoÄela inostranu karijeru. Igrala je u elitnim evropskim timovima do 33. godine, ali i stigla da stekne diplomu na Višoj trenerskoj školi. Uvek željna novih uspeha, izazova, nije Äasila Äasa, u letu i naletu je osvajala trofeje, nizala pobede, sportske i životne…
Igrom sluÄaja, jedan drugi znameniti žitelj Herceg Novog, Zuko Džumhur, književnik, slikar i putopisac, u decembru prošle godine dobio je spomen ploÄu u ovom lepom primorskom gradu. Poznata je njegova filozofska i sarkastiÄna misao: ‘Bog je Äoveku izbrojao taÄno odreÄ‘en broj koraka, a on trÄi da ih što pre potroši.’
A Goca je hitala kroz život puna planova, elana, ljubavi i optimizma, nije znala da joj je surova sudbina namenila tako malo koraka i vremena… Njeno veliko sportsko srce je iznenada prestalo da kuca, kada je imala svega 35 godina i kada se posle blistave sportske karijere radovala porodiÄnom životu, sinu Vuku i suprugu Zoranu i budućem trenerskom poslu.
Zato ženska košarka, srpska, regionalna i evropska, nesmanjenom jaÄinom tuguje i posle 11 godina i pet meseci od Gocinog iznenadnog odlaska. I kako vreme odmiÄe, tako svi postaju sve više svesni njene veliÄine i znaÄaja njenih dostignuća, teško dostižnih.
Njen lik i delo ostaju za primer i za sećanje, a na tom planu se posebno trudi Ana Joković, potpredsednica KSS, zadužena za žensku košarku, koja je organizovala brojne akcije da se saÄuva uspomena na Gocu.
„Rasla sam i stasavala uz Zvezdine igraÄke i ljudske veliÄine poput Goce Bogojević KovaÄević, Lare Mandić, Mensure Hadžić, Daliborke Vilipić i ostalih, bile se moji uzori u svemu. To je za mene bila neprocenjiva škola, mnogo sam nauÄila od njih. Goca je bila posebna po mnogo Äemu, sjajna igraÄica, veliki borac, divna osoba i drugarica, uvek pouzdana i spremna u svemu da pomogne. Divila sam se njenom ponašanju i odnosu prema treninzima i utakmicama, bila je vrhunski profesionalac, maksimalno posvećena košarci“, istiÄe Ana Joković za Sport Klub.
Sećanje:#NDD pre 8 godina, u svojoj 36-oj godini, preminula Gordana Bogojević, udata KovaÄević. 😢 Košarkašica posebnog talenta i lucidnosti, odigrala 105 utakmica u dresu reprezentacije... pic.twitter.com/pYCE67SpXj
Potpredsednica KSS je imala znaÄajan doprinos i u donošenju odluke crnogorskih vlasti da ulica u Herceg Novom ponese ima Gordane Bogojević KovaÄević.
„Poslali smo dopis KSS, sa obrazloženjem kakve zasluge ima Goca i zašto zaslužuje da ulica u Herceg Novom nosi njeno ime, ali cela inicijativa je pokrenuta u Crnoj Gori od strane nadležnih i naravno, porodice, pre svega, od supruga Zorana. A KSS je to, naravno, svesrdno i zvaniÄno podržao. I u Srbiji, gde je roÄ‘ena, minulih godina je dobila posthumne poÄasti, a uskoro pokrećemo u Kragujevcu jedan lep projekat u znak sećanja na Gocu, o kojem ćemo javnost blagovremeno obavestiti. Na našu veliku žalost, Goce nema, ali priÄa o njoj mora da živi“, dodala je Jokovićeva.
Gordana Bogojević KovaÄević je roÄ‘ena 20. maja 1974. godine u Kragujevcu. Sa sedam godina je napravila prve košarkaške korake u klubu MedvešÄak Zagreb, a po povratku u rodni grad trenirala je u RadniÄkom. Njen vanserijski talenat nije mogao da ostane neprimećen i sa 16 godina je na poziv trenera Zorana KovaÄića ÄŒivije prešla u Crvenu zvezdu.
Istovremeno je zaigrala i za kadetsku reprezentaciju Jugoslavije, sa kojom je 1990. godine osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Portugaliji.
U klubu sa Malog Kalemegdana je provela šest sezona i osvojila srca mnogih ljubitelja ženske košarke, a posebno poklonika crveno-belih. Svi su prepoznali njen predan rad, upornost, požrtvovanost, nesebiÄnost i veštinu na terenu. I vitešku borbenost, koja je bila u potpunoj suprotnosti sa njenim deÄjim, blagim i ljupkim likom. Sa Zvezdom je osvojila Äetiri šampionske titule i tri nacionalna kupa. Kao kapiten je 1994. godine proglašena za najbolju sportistkinju SD Crvena zvezda.
Foto: KSS/Nebojša Paraušić
Tih zvezdanih dana u Zvezdi sa setom i ljubavlju se seća i Daliborka Vilipić, centar tadašnje ekipe Crvene zvezde i Gordanina saigraÄica i u reprezentaciji.
„Provele smo zajedno dve divne sezone u Crvenoj zvezdi, prve godine smo osvojile domaći kup, a druge, državnu titulu u Äuvenom finalu sa Hemofarmom. I generacijski smo se poklopile, Goca, Lara Mandić i ja smo bile nerazdvojne i na terenu i van njega. Igrale smo u Zvezdi, u reprezentaciji, na SP u Kini 2002. godine, pa na EP 2003. godine. Mnogo toga smo prošle zajedno i uverila sam se u njene kvalitete. Bila je sjajna, profesionalac od glave do pete i predivna kao Äovek. Njen karakter se video na terenu. Posle zajedniÄkog igranja sretale smo se po Evropi na utakmicama Evrolige i radovale se svakom susretu„, priÄa za Sport Klub, Daliborka Dada Vilipić, koja sada sa velikim uspehom radi kao trener u Košarkaškoj Akademiji u PeÄuju.
Veoma emotivan momenat je Dadin i Gocin poslednji susret, svega nekoliko meseci pre Gocine smrti.
„Krajem leta 2009. godine spremala sam se da nastavim karijeru na Kipru i došla sam u Igalo na oporavak i pripreme kod poznatog fizioterapeuta Minje Buluta i naravno, javila sam se Goci da se vidimo. Došla je odmah, divno raspoložena, dovela je preslatkog sinÄića Vuka, koji je tad imao dve godine. Iz nje je zraÄila sreća, dugo smo priÄale, evocirale uspomene. Delovala je zadovoljno i ispunjeno, ko bi pomislio da će za dva meseca da nas napusti. Zaista, tužno i pretužno… Eto, kad bolje razmislim, možda sam ja i poslednja iz te naše generacije, koja se videla sa njom“, sa uzdahom dodaje Daliborka Vilipić.
Posle igranja u Crvenoj zvezdi Gordana je sa okosnicom prvog tima crveno-belih prešla u panÄevaÄki klub Profi D i osvojila nacionalno prvenstvo i kup. A posle godinu dana provedenih u PanÄevu, odluÄuje se za prelazak u vršaÄki Hemofarm, sa kojim je osvojila niz šampionskih titula i Kupova.
Internacionalnu klupsku karijeru je zapoÄela 1999. godine, kada je postala prvotimka ekipe Brno, šampiona ÄŒeške. Sa Brnom je 2000. godine prigrlila titulu prvaka države i izborila plasman na fajnal-for Evrolige. Naredne sezone se iz ÄŒeške preselila u Italiju, obukla dres renomiranog kluba, Koma, 2000. godine. Posle takmiÄarske godine na Apeninima odlazi u redove slovaÄkog Ružomberka, višestrukog evropskog i državnog prvaka. Sa ovim timom je uspela da se plasira na još jedan F4 Evrolige i 2002. godine osvoji državno prvenstvo i kup.
Zatim, prelazi u tim maÄ‘arskog šampiona Šoprona, Äije boje je branila tri sezone u Evroligi i maÄ‘arskom prvenstvu. Posle toga, 2005. godine igraÄku karijeru nastavlja u poljskom prvaku, Gdinji, sa kojom je takoÄ‘e igrala u Evroligi i u nacionalnom prvenstvu. Potom je bila Älanica šampiona Italije i Španije, ekipa Skia i Valensije.
U to vreme je bila jedina igraÄica u Evropi koja je u kontinuitetu odigrala 10 godina u Evroligi, najjaÄem evropskom takmiÄenju. I to kao Älanica sedam vrhunskih evropskih klubova iz šest razliÄitih država. To je najbolji pokazatelj da je bila jedna od najboljih i najuspešnijih evropskih igraÄica, jer retko ko je imao privilegiju da igra Äitavu deceniju u Evroligi u društvu najkvalitetnijih svetskih košarkašica.
I još jedan detalj u prilog neverovatnog Gocinog kvaliteta i talenta. Inostrani angažman su uvek lakše nalazile visoke igraÄice, a bekovi su tek poÄeli da se prodaju devedesetih godina i to samo oni vrhunski. I taj podatak dovoljno govori kakva je igraÄica bila Gordana Bogojević KovaÄević.
U isto vreme bila je standardna reprezentativka Jugoslavije, tokom 13 godina je prošla sve nacionalne selekcije. Ostala su upamćena njena uÄešÄ‡a na SP u Kini 2002. i na EP u GrÄkoj 2003. godine, ali i žal zbog propuštene šanse za osvajanjem odliÄja na tok kontinentalnoj smotri, održanoj u Pirgosu i u Patri. Nacionalni tim SR Jugoslavije po imenima fantastiÄnih igraÄica važio je za drim-tm (Gordana Bogojević, Biljana Stanković, Ana Joković, Gordana Grubin, Slobodanka Tuvić, Lara Mandić, Hajdana Radunović, Ljubica DrljaÄa, Daliborka Vilipić, Milka Bjelica, Ivana Matović, Katarina Manić), ali sreća mu nije bila naklonjena.
Kako god, medalje nisu uvek nužno odraz kvaliteta i pored (nezasluženog) posrtanja jugoslovenskog nacionalnog tima, Gordana Bogojević KovaÄević je iz sezone u sezonu dobijala sve bolje i jaÄe ponude najkvalitetnijih klubova Starog kontinenta, što svedoÄi koliko je bila cenjena na košarkaškoj planeti.
Svi su znali da će dovoÄ‘enjem Goce u tim dobiti pouzdanog i požrtvovanog borca, igraÄicu lake i precizne ruke, mudrog i nesebiÄnog kreatora igre i sjajnu liÄnost za harmoniju kolektiva.
Zbog svega toga, Gocina ulica u Herceg Novom imaće jasan putokaz. Kako se postaje profesionalac, as i nadasve, Äovek. Neka ta ulica bude jednosmerna, ili dvosmerna, svejedno, pokazivaće pravi pravac.
Biće to glavna ulica u srcima svih, koji su voleli i poštovali Gordanu Bogojević KovaÄević.
Više od deceniju u A reprezentaciji
Kao vrhunska i prekaljena evroligaška igraÄica dostojno je reprezentovala svoju zemlju i nacionalnu košarkašku organizaciju na najvećim takmiÄenjima. Reprezentativna karijera Gordane Bogojević KovaÄević poÄela je u kadetskoj selekciji Jugoslavije, sa kojom je 1990. godine osvojila srebrnu medalju na EP u Portugaliji, a potom se okitila i bronzom na juniorskoj Balkanijadi.
Posle toga je dobila poziv selektora seniorske reprezentacije, koja uprkos visokom kvalitetu, teških, kasnih devedesetih godina nije uspela da osvoji medalju na velikim takmiÄenjima.
Gordana je kao najmlaÄ‘i Älan seniorske reprezentacije bila na pripremama nacionalnog tima 1992. godine, kada je stigla vest da jugoslovenska selekcija zbog sankcija ne može da uÄestvuje na Olimpijskim Igrama u Barseloni. Ostao je žal što nije ostvarila san da uÄestvuje na najvećoj planetarnoj sportskoj smotri, ali pamte se njena uÄešÄ‡a na SP u Kini 2002. i na EP u GrÄkoj 2003. godine. Od reprezentacije se oprostila 2003. godine, posle 13 godina reprezentativnog staža u svim selekcijama, od Äega je, sa manjim pauzama, 11 provela u seniorskoj.
Odlazak posle blistave karijere
Gordana Bogojević KovaÄević je roÄ‘ena u Kragujevcu 20. maja 1974. godine. PoÄela je kao sedmogodišnje dete sa bavljenjem košarkom u zagrebaÄkom MedvešÄaku, zatim je igrala u kragujevaÄkom RadniÄkom, Crvenoj zvezdi, panÄevaÄkom Profi D, vršaÄkom Hemofarmu.
Bila je Älanica sedam najboljih evropskih ekipa, Äeškog Brna, italijanskog Koma, slovaÄkog Ružemberoka, maÄ‘arskog Šoprona, Äeške Gdinje, italijanskog Skia i španske Valensije. Blistavu igraÄku karijeru okonÄala je 2007. godine i završila studije na Višoj trenerskoj školi.
Preminula je 5. decembra 2009. godine od posledica srÄanog udara, u 36. godini. Iza sebe je ostavila supruga Zorana, tada dvogodišnjeg sina Vuka, majku Leposavu, oca Zorana, sestru Vesnu i brojne roÄ‘ake i prijatelje.
Sahranjena je na gradskom groblju Savina u Herceg Novom.
Posthumna priznanja i sećanja
Godinu dana posle Gordanine smrti KSS je ustanovio „Memorijal Gordane Bogojević KovaÄević“, koji je svake godine održavan u jednom od gradova u Srbiji, u Äijem klubu je igrala. Tako je prvi Memorijal igran 21. decembra 2010. u Vršcu, a narednih godina u Beogradu i Kragujevcu…
Sportska dvorana u Kragujevcu, ranije poznata pod nazivom „Park“, dobila je 2012. godine ime „Gordana Goca Bogojević“, a na ulazu je otkrivena spomen ploÄa u njenu Äast.
Od takmiÄarske sezone 2016/2017. priznanje najkorisnije igraÄice Prve ženske lige Srbije (MVP) nosi naziv „Gordana Bogojević KovaÄević“.
Nedavno je stigla vest da će i ulica u Herceg Novom da dobije Gocino ime, a Ana Joković je najavila da će uskoro u Kragujevcu biti upriliÄen još jedan vid sećanja na legendarnu Gordanu Bogojević KovaÄević.
Nina Spasojević Radojević Izvor: Sport klub, 30. 4. 2021.
Komentara: 0