Sport klub: Gocin put kojim se ređe ide

Sport klub: Gocin put kojim se ređe ide

Ona je koračala putem kojim se reÄ‘e ide. Hitro, poletno, posvećeno, borbeno. Stazom do zvezda, gde stanuju legende. Ostavila neizbrisiv trag, kojim će da hodaju neki novi klinci, ulicom sa njenim imenom... Gordana Bogojević Kovačević (1974- 2009), legendarna košarkašica Crvene zvezde, reprezentacije Jugoslavije i brojnih, najboljih evropskih klubova.

Tragom vesti da je opština Herceg Novi dobila saglasnost od Vlade Crne Gore za davanje naziva ulici, po imenu istaknute ličnosti – košarkašice Gordane Bogojević Kovačević, pre isteka zakonskog roka (pre navršavanja 20 godina od smrti) može se doći do jednog zaključka… Bila je toliko talentovana, sposobna i hrabra da je u mnogim važnim životnim stvarima stizala do cilja pre roka. Ali, nažalost, prerano je završila i životni put…

Pre vremena i preko reda je postala vanserijska igračica, sasvim zasluženo i logično. Prvi put je stala meÄ‘u obruče sa svega sedam godina, a već sa 16 je bila prvotimka Crvene zvezde, da bi sa 25 započela inostranu karijeru. Igrala je u elitnim evropskim timovima do 33. godine, ali i stigla da stekne diplomu na Višoj trenerskoj školi. Uvek željna novih uspeha, izazova, nije časila časa, u letu i naletu je osvajala trofeje, nizala pobede, sportske i životne…

Igrom slučaja, jedan drugi znameniti žitelj Herceg Novog, Zuko Džumhur, književnik, slikar i putopisac, u decembru prošle godine dobio je spomen ploču u ovom lepom primorskom gradu. Poznata je njegova filozofska i sarkastična misao: ‘Bog je čoveku izbrojao tačno odreÄ‘en broj koraka, a on trči da ih što pre potroši.’

A Goca je hitala kroz život puna planova, elana, ljubavi i optimizma, nije znala da joj je surova sudbina namenila tako malo koraka i vremena… Njeno veliko sportsko srce je iznenada prestalo da kuca, kada je imala svega 35 godina i kada se posle blistave sportske karijere radovala porodičnom životu, sinu Vuku i suprugu Zoranu i budućem trenerskom poslu.

Zato ženska košarka, srpska, regionalna i evropska, nesmanjenom jačinom tuguje i posle 11 godina i pet meseci od Gocinog iznenadnog odlaska. I kako vreme odmiče, tako svi postaju sve više svesni njene veličine i značaja njenih dostignuća, teško dostižnih.

Njen lik i delo ostaju za primer i za sećanje, a na tom planu se posebno trudi Ana Joković, potpredsednica KSS, zadužena za žensku košarku, koja je organizovala brojne akcije da se sačuva uspomena na Gocu.

„Rasla sam i stasavala uz Zvezdine igračke i ljudske veličine poput Goce Bogojević Kovačević, Lare Mandić, Mensure Hadžić, Daliborke Vilipić i ostalih, bile se moji uzori u svemu. To je za mene bila neprocenjiva škola, mnogo sam naučila od njih. Goca je bila posebna po mnogo čemu, sjajna igračica, veliki borac, divna osoba i drugarica, uvek pouzdana i spremna u svemu da pomogne. Divila sam se njenom ponašanju i odnosu prema treninzima i utakmicama, bila je vrhunski profesionalac, maksimalno posvećena košarci“, ističe Ana Joković za Sport Klub.

Potpredsednica KSS je imala značajan doprinos i u donošenju odluke crnogorskih vlasti da ulica u Herceg Novom ponese ima Gordane Bogojević Kovačević.

„Poslali smo dopis KSS, sa obrazloženjem kakve zasluge ima Goca i zašto zaslužuje da ulica u Herceg Novom nosi njeno ime, ali cela inicijativa je pokrenuta u Crnoj Gori od strane nadležnih i naravno, porodice, pre svega, od supruga Zorana. A KSS je to, naravno, svesrdno i zvanično podržao. I u Srbiji, gde je roÄ‘ena, minulih godina je dobila posthumne počasti, a uskoro pokrećemo u Kragujevcu jedan lep projekat u znak sećanja na Gocu, o kojem ćemo javnost blagovremeno obavestiti. Na našu veliku žalost, Goce nema, ali priča o njoj mora da živi“, dodala je Jokovićeva.

ARHIVA PPNS: ULICA GORDANE BOGOJEVIĆ KOVAÄŒEVIĆ USKORO U HERCEG NOVOM

Gordana Bogojević Kovačević je roÄ‘ena 20. maja 1974. godine u Kragujevcu. Sa sedam godina je napravila prve košarkaške korake u klubu MedvešÄak Zagreb, a po povratku u rodni grad trenirala je u Radničkom. Njen vanserijski talenat nije mogao da ostane neprimećen i sa 16 godina je na poziv trenera Zorana Kovačića ÄŒivije prešla u Crvenu zvezdu.

Istovremeno je zaigrala i za kadetsku reprezentaciju Jugoslavije, sa kojom je 1990. godine osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Portugaliji.

U klubu sa Malog Kalemegdana je provela šest sezona i osvojila srca mnogih ljubitelja ženske košarke, a posebno poklonika crveno-belih. Svi su prepoznali njen predan rad, upornost, požrtvovanost, nesebičnost i veštinu na terenu. I vitešku borbenost, koja je bila u potpunoj suprotnosti sa njenim dečjim, blagim i ljupkim likom. Sa Zvezdom je osvojila četiri šampionske titule i tri nacionalna kupa. Kao kapiten je 1994. godine proglašena za najbolju sportistkinju SD Crvena zvezda.

ŽKK Crvena zvezda 1991, Gordana Bogojević, Anđelija Arbutina
Foto: KSS/Nebojša Paraušić

Tih zvezdanih dana u Zvezdi sa setom i ljubavlju se seća i Daliborka Vilipić, centar tadašnje ekipe Crvene zvezde i Gordanina saigračica i u reprezentaciji.

„Provele smo zajedno dve divne sezone u Crvenoj zvezdi, prve godine smo osvojile domaći kup, a druge, državnu titulu u čuvenom finalu sa Hemofarmom. I generacijski smo se poklopile, Goca, Lara Mandić i ja smo bile nerazdvojne i na terenu i van njega. Igrale smo u Zvezdi, u reprezentaciji, na SP u Kini 2002. godine, pa na EP 2003. godine. Mnogo toga smo prošle zajedno i uverila sam se u njene kvalitete. Bila je sjajna, profesionalac od glave do pete i predivna kao čovek. Njen karakter se video na terenu. Posle zajedničkog igranja sretale smo se po Evropi na utakmicama Evrolige i radovale se svakom susretu„, priča za Sport Klub, Daliborka Dada Vilipić, koja sada sa velikim uspehom radi kao trener u Košarkaškoj Akademiji u Pečuju.

Veoma emotivan momenat je Dadin i Gocin poslednji susret, svega nekoliko meseci pre Gocine smrti.

„Krajem leta 2009. godine spremala sam se da nastavim karijeru na Kipru i došla sam u Igalo na oporavak i pripreme kod poznatog fizioterapeuta Minje Buluta i naravno, javila sam se Goci da se vidimo. Došla je odmah, divno raspoložena, dovela je preslatkog sinčića Vuka, koji je tad imao dve godine. Iz nje je zračila sreća, dugo smo pričale, evocirale uspomene. Delovala je zadovoljno i ispunjeno, ko bi pomislio da će za dva meseca da nas napusti. Zaista, tužno i pretužno… Eto, kad bolje razmislim, možda sam ja i poslednja iz te naše generacije, koja se videla sa njom“, sa uzdahom dodaje Daliborka Vilipić.

Posle igranja u Crvenoj zvezdi Gordana je sa okosnicom prvog tima crveno-belih prešla u pančevački klub Profi D i osvojila nacionalno prvenstvo i kup. A posle godinu dana provedenih u Pančevu, odlučuje se za prelazak u vršački Hemofarm, sa kojim je osvojila niz šampionskih titula i Kupova.

Internacionalnu klupsku karijeru je započela 1999. godine, kada je postala prvotimka ekipe Brno, šampiona ÄŒeške. Sa Brnom je 2000. godine prigrlila titulu prvaka države i izborila plasman na fajnal-for Evrolige. Naredne sezone se iz ÄŒeške preselila u Italiju, obukla dres renomiranog kluba, Koma, 2000. godine. Posle takmičarske godine na Apeninima odlazi u redove slovačkog Ružomberka, višestrukog evropskog i državnog prvaka. Sa ovim timom je uspela da se plasira na još jedan F4 Evrolige i 2002. godine osvoji državno prvenstvo i kup.

Zatim, prelazi u tim maÄ‘arskog šampiona Šoprona, čije boje je branila tri sezone u Evroligi i maÄ‘arskom prvenstvu. Posle toga, 2005. godine igračku karijeru nastavlja u poljskom prvaku, Gdinji, sa kojom je takoÄ‘e igrala u Evroligi i u nacionalnom prvenstvu. Potom je bila članica šampiona Italije i Španije, ekipa Skia i Valensije.

U to vreme je bila jedina igračica u Evropi koja je u kontinuitetu odigrala 10 godina u Evroligi, najjačem evropskom takmičenju. I to kao članica sedam vrhunskih evropskih klubova iz šest različitih država. To je najbolji pokazatelj da je bila jedna od najboljih i najuspešnijih evropskih igračica, jer retko ko je imao privilegiju da igra čitavu deceniju u Evroligi u društvu najkvalitetnijih svetskih košarkašica.

Ilija Ivić, Gordana Bogojević
Foto: Ilija Ivić, Gordana Bogojević (KSS/Nebojša Paraušić)

I još jedan detalj u prilog neverovatnog Gocinog kvaliteta i talenta. Inostrani angažman su uvek lakše nalazile visoke igračice, a bekovi su tek počeli da se prodaju devedesetih godina i to samo oni vrhunski. I taj podatak dovoljno govori kakva je igračica bila Gordana Bogojević Kovačević.

U isto vreme bila je standardna reprezentativka Jugoslavije, tokom 13 godina je prošla sve nacionalne selekcije. Ostala su upamćena njena učešÄ‡a na SP u Kini 2002. i na EP u Grčkoj 2003. godine, ali i žal zbog propuštene šanse za osvajanjem odličja na tok kontinentalnoj smotri, održanoj u Pirgosu i u Patri. Nacionalni tim SR Jugoslavije po imenima fantastičnih igračica važio je za drim-tm (Gordana Bogojević, Biljana Stanković, Ana Joković, Gordana Grubin, Slobodanka Tuvić, Lara Mandić, Hajdana Radunović, Ljubica Drljača, Daliborka Vilipić, Milka Bjelica, Ivana Matović, Katarina Manić), ali sreća mu nije bila naklonjena.

Kako god, medalje nisu uvek nužno odraz kvaliteta i pored (nezasluženog) posrtanja jugoslovenskog nacionalnog tima, Gordana Bogojević Kovačević je iz sezone u sezonu dobijala sve bolje i jače ponude najkvalitetnijih klubova Starog kontinenta, što svedoči koliko je bila cenjena na košarkaškoj planeti.

Svi su znali da će dovođenjem Goce u tim dobiti pouzdanog i požrtvovanog borca, igračicu lake i precizne ruke, mudrog i nesebičnog kreatora igre i sjajnu ličnost za harmoniju kolektiva.

Zbog svega toga, Gocina ulica u Herceg Novom imaće jasan putokaz. Kako se postaje profesionalac, as i nadasve, čovek. Neka ta ulica bude jednosmerna, ili dvosmerna, svejedno, pokazivaće pravi pravac.

Biće to glavna ulica u srcima svih, koji su voleli i poštovali Gordanu Bogojević Kovačević.

Više od deceniju u A reprezentaciji

Kao vrhunska i prekaljena evroligaška igračica dostojno je reprezentovala svoju zemlju i nacionalnu košarkašku organizaciju na najvećim takmičenjima. Reprezentativna karijera Gordane Bogojević Kovačević počela je u kadetskoj selekciji Jugoslavije, sa kojom je 1990. godine osvojila srebrnu medalju na EP u Portugaliji, a potom se okitila i bronzom na juniorskoj Balkanijadi.

Posle toga je dobila poziv selektora seniorske reprezentacije, koja uprkos visokom kvalitetu, teških, kasnih devedesetih godina nije uspela da osvoji medalju na velikim takmičenjima.

Gordana je kao najmlaÄ‘i član seniorske reprezentacije bila na pripremama nacionalnog tima 1992. godine, kada je stigla vest da jugoslovenska selekcija zbog sankcija ne može da učestvuje na Olimpijskim Igrama u Barseloni. Ostao je žal što nije ostvarila san da učestvuje na najvećoj planetarnoj sportskoj smotri, ali pamte se njena učešÄ‡a na SP u Kini 2002. i na EP u Grčkoj 2003. godine. Od reprezentacije se oprostila 2003. godine, posle 13 godina reprezentativnog staža u svim selekcijama, od čega je, sa manjim pauzama, 11 provela u seniorskoj.

Odlazak posle blistave karijere

Gordana Bogojević Kovačević je roÄ‘ena u Kragujevcu 20. maja 1974. godine. Počela je kao sedmogodišnje dete sa bavljenjem košarkom u zagrebačkom MedvešÄaku, zatim je igrala u kragujevačkom Radničkom, Crvenoj zvezdi, pančevačkom Profi D, vršačkom Hemofarmu.

Bila je članica sedam najboljih evropskih ekipa, češkog Brna, italijanskog Koma, slovačkog Ružemberoka, maÄ‘arskog Šoprona, češke Gdinje, italijanskog Skia i španske Valensije. Blistavu igračku karijeru okončala je 2007. godine i završila studije na Višoj trenerskoj školi.

Preminula je 5. decembra 2009. godine od posledica srčanog udara, u 36. godini. Iza sebe je ostavila supruga Zorana, tada dvogodišnjeg sina Vuka, majku Leposavu, oca Zorana, sestru Vesnu i brojne roÄ‘ake i prijatelje.

Sahranjena je na gradskom groblju Savina u Herceg Novom.

Posthumna priznanja i sećanja

Godinu dana posle Gordanine smrti KSS je ustanovio „Memorijal Gordane Bogojević Kovačević“, koji je svake godine održavan u jednom od gradova u Srbiji, u čijem klubu je igrala. Tako je prvi Memorijal igran 21. decembra 2010. u Vršcu, a narednih godina u Beogradu i Kragujevcu…

Sportska dvorana u Kragujevcu, ranije poznata pod nazivom „Park“, dobila je 2012. godine ime „Gordana Goca Bogojević“, a na ulazu je otkrivena spomen ploča u njenu čast.

Nažalost, neki nesmotreni mediji ovu halu ponekad nazovu starim imenom, kao što je nedavno bio slučaj prilikom vakcinisanja stanovništva protiv koronavirusa u tom prostoru. Tada je javno protestovala proslavljena kragujevačka košarkašica, Vesna Despotović, vlasnica olimpijske bronze iz Moskve 1980. godine, koja je uz potpredsednicu KSS, Anu Joković, bila jedan od pokretača odavanja te počasti prerano preminuloj košarkašici.

„Srce me zaboli svaki put kada čujem hala „Park“. Verovala sam da ćemo sačuvati sećanje na našu Gocu ako jedan sportski objekat nosi ime po njoj, ali ljudi svakodnevno tu halu pogrešno zovu, što je uvredljivo za celu sportsku zajednicu, a prvenstveno za Gocinu porodicu“, izjavila je Despotović.

Od takmičarske sezone 2016/2017. priznanje najkorisnije igračice Prve ženske lige Srbije (MVP) nosi naziv „Gordana Bogojević Kovačević“.

Nedavno je stigla vest da će i ulica u Herceg Novom da dobije Gocino ime, a Ana Joković je najavila da će uskoro u Kragujevcu biti upriličen još jedan vid sećanja na legendarnu Gordanu Bogojević Kovačević.

Nina Spasojević Radojević
Izvor: Sport klub, 30. 4. 2021. 


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

STRANICA KOJA SE ÄŒUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARÄŒIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html