KG VODIČ PPNS: KALENDAR DOGAĐAJA U KRAGUJEVCU
PREDRAG MIHAJLOVIĆ CILE / ZORAN PETROVIĆ
ŠUMADIJA I POMORAVLJE - DUŠA SRBIJE
Kragujevac, 2018.
Tekst fotomonografije: Miodrag Stojilović
(petnaesti nastavak)
Povratak sebi
Dva veka nakon početka obnove srpske državnosti u Kragujevcu, njenoj prvoj prestonici u savremenom dobu i sto godina nakon što se odrekla svog identiteta utopivši ga u sanjani projekat velike južnoslovenske države – Srbija se vratila sebi, u nastojanju da obnovi one trajne vrednosti na kojima je vekovima počivala i sagradi savremenu, modernu, demokratsku i naprednu državu, uvažavanu u svetu.
Pri tome Srbija obnavlja sećanja na brojne duhovne, istorijske i običajne narodne vrednosti, legende, mitove. O snazi predačkih korena svedoči podatak da su uz srpsku pravoslavnu veru do danas očuvani običaji koji datiraju iz slovenske paganske kulture. Badnjak, koleda, pokladni običaji..., najbolje svedoče o tome.
Na tragu očuvanja tradicije manastir Manasija pored Despotovca je i danas mesto okupljanja onih koji su odani kulturi sećanja, tako da se u njemu krajem avgusta (počev od 2015) održava Međunarodni viteški turnir „Despot Stefan Lazarević”, na kome brojni učesnici, u viteškim odorama, demonstriraju viteško umeće. Pored toga, ovde se degustiraju srednjovekovna hrana i piće, prikazuju srednjovekovni zanati i izvodi muzika na tradicionalnim instrumentima. Kraj srednjovekovnog krunidbenog manastira Kalenić kraj Rekovca svake godine početkom avgusta se tradicionalno održava veliki sabor Prođoh Levač, prođoh Šumadiju. U okviru ove manifestacije određuju se programi kojima se neguje čuvanje narodne nematerijalne baštine, od promocije izvornih običaja i kuhinje, narodne nošnje i muzike, do izbora lepotice koju karakteriše odanost tradiciji. Topola je poznata po festivalu posvećenom grožđu i vinu, slaveći berićet i mladost, kao, uz istorijske toponime, osnovna obeležja nekadašnje Karađorđeve prestonice.
Uspon nemanjićke srednjovekovne države bio je zasnovan, pored ostalog, i na rudarstvu i zanatstvu. Sve ovo je ostavilo traga i u potonjim vremenima, pa se i pod teškim kasnijim istorijskim okolnostima očuvalo izvorno zanatstvo, sve do naših dana. I danas se u šumadijskim i pomoravskim selima mogu naći starinske kovačnice, u kojima je nekada otkivan alat za poljoprivredne i druge potrebe, potkivani konji i krave. U podrudničkim selima je očuvano pečenje kreča na nekadašnji način, a u predelima bogatim šumom pravi se ćumur, kako za pečenje osobenog roštilja, tako i za pečenje cigle i kreča. Danas se u nekim od preostalih kovačkih radnji još uvek prave poljoprivredne alatke, a u većini kuju metalne ukrasne ograde. Ali se čuvaju i neki mitski obredi.
U nastojanju da se stabilizuje ekonomija Šumadije i Pomoravlja nakon propasti industrijskih giganata koje su pojele godine ratova, sankcija, bombardovanja i raspada nekadašnje države, godine nerazumne i često pljačkaške privatizacije i tranzicije – sa ništa manjim elanom među preduzimljivim ljudima nego što su ga imali preci – obnavljaju se ili grade proizvodni pogoni oslonjeni na tradicionalna iskustva, podižu savremeni zasadi voća i vinograda, osnivaju nove savremene vinarije; u svet se ulazi preko znanja, informacionih tehnologija; savremeni industrijski pogoni povezuju se sa prestižnim kompanijama u svetu. Samo tako se može zaustaviti odliv pameti i kreativnosti mlade generacije koja, dokazano, u belom svetu sebi pronalazi posao i obezbeđuje perspektivu. Naše okolnosti su teže, ali se realno oslanjaju na duhovnu podlogu predaka i neizostavne zahteve najnovijeg doba.
Obnavljanje sećanja na bogatu prošlost, kroz korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća i učenje na savremen način, najbolje demonstrira naučno-obrazovna institucija – Prirodnjački centar Srbije u Svilajncu. Kroz geološki vremeplov, paleontološku postavku, zbirku minerala i stena i zbirku bogatstva flore i faune Srbije na atraktivan način nam pokazuje prirodne vrednosti zemlje.
Veliki privredni i turistički potencijal Šumadije i Pomoravlja su njene prirodne lepote, njena prirodna bogatstva i njeni vredni ljudi, koji po ko zna koji put otvaraju novu stranicu istorije, hrabro i predano.
„Šumadija (podrazumevajući pod njom i Pomoravlje – primedba M.S.) je oslobodila Srbiju, izvojevala nezavisnu kneževinu i stvorila srpsku kraljevinu... Ona je bila srce Srbije i duša cele naše nacije.”
Čini se da je potrebno danas, kada se Srbija vratila sebi, podsetiti na ovu belešku čuvenog srpskog etnologa Todora Toše Radivojevića, zabeleženu pre čitavog veka.
Naslovna ilustracija: Oplenačka berba i Sabor narodnog stvaralaštva u Topoli, trodnevna je manifestacija, koju početkom oktobra poseti veliki broj gostiju iz zemlje i inostranstva. Saborsku povorku predvode devojke u narodnoj nošnji na konjima. Od vrha Oplenca, ulicama Topole učesnici Sabora uz pesmu i igru dolaze do Karađorđevog grada, gde se program nastavlja. Na ovom saboru nastupaju najbolje folklorne i pevačke grupe koje u izvornom obliku prikazuju narodno stvaralaštvo svog kraja. Saborovanje u Topoli je mesto gde se predstavljaju i prodaju razni proizvodi domaće radinosti i starih zanata.
Duboki koreni poklada nalaze se u raznim paganskim običajima, međutim baštine ga i mnogi slovenski narodi u sklopu svoje hrišćanske prakse. Bele poklade u Lozoviku su deo hrišćanske tradicije pripreme duha i tela za pravoslavni uskršnji post. Cela ta nedelja se naziva bela nedelja. Povorke su činili mladi muškarci maskirani u svadbene povorke. Maske su oslikane da bi se poplašili zli duhovi, dečaci su ogrnuti štavljenom ovčjom ili kozjom kožom, na nogama imaju vunene čarape i opanke, a u rukama naročito ukrašene čobanske štapove. Pokladari su svraćali u svako dvorište, gde su ih darivali, najčešće jajima. Veruje se da se tako obezbeđuje plodnost ne samo ljudi, već i stoke i njiva, i zaštita od nepovoljnih uticaja onostranih sila i atmosferskih nepogoda. Naročita opasnost pretila je od veštica, te su se mladići mazali belim lukom i pravili buku, a najefikasniji metod zaštite bile su vatre – opalije, koje su paljene u centru sela. Njih bi mladići preskakali, jer se verovalo da imaju lustrativnu moć i da čiste vazduh od nečistih sila.
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM
Komentara: 0