PREDRAG MIHAJLOVIĆ CILE / ZORAN PETROVIĆ

ŠUMADIJA I POMORAVLJE - DUŠA SRBIJE
Kragujevac, 2018.

Tekst fotomonografije: Miodrag Stojilović

...Ustavobranitelji na vlast dovode Karađorđevog sina Aleksandra, takođe nedovoljno jakog i energičnog da se odupre ustavobraniteljima, koji po svom nahođenju uspostavljaju snažnu birokratsku državu i uvode kapitalistički sistem u privredi. Pod knezom Aleksandrom Karađorđevićem uređen je sudski sistem, uvedena stajaća vojska, uspostavljena stalna prezimena, osnovana u Kragujevcu topolivnica i artiljerijska škola, aktiviran Senjski rudnik (bez koga ne bi mogla da radi Topolivnica), osnovana barutana u Stragarima.

Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja izlivanja topova u Beogradu, knez Aleksandar je odlučio „da Topolivnicu zavede u Kragujevcu” (1851). Pod nadzorom francuskog vojnog industrijalca Šarla Lubrija, u Kragujevcu su 1853. izliveni prvi srpski topovi. Trideset godina kasnije započet je njen intenzivan razvoj, izgradnjom nove zgrade livnice koja i danas svedoči o tom dobu.

Prosveta, kultura i školstvo dobijaju značajno mesto: osnovano je ministarstvo prosvete, čitav niz osnovnih škola, nekoliko gimnazija i srednjih stručnih škola. Licej je prerastao u fakultet sa pravnim i filozofskim odeljenjima. Osnovani su Narodna biblioteka i Narodni muzej, a još 1841. osnovano je Društvo srpske slovesnosti.

U spoljnoj politici ustavobranitelji propagiraju oslobađanje svih Južnih Slovena i balkanskih naroda i formiranje nacionalnih država. Očekivali su da Srbija bude centar oslobodilačke borbe, a posebno nadahnuće za to nastalo je u revolucionarnoj 1848. u Habzburškoj monarhiji. Značajne promene za Srbiju nastaju Pariskim mirom posle Krimskog rata, kada autonomiju Srbije garantuju sve sile ugovornice: Austrija, Engleska, Francuska, Rusija, Pruska i Sardinija. Ovim ugovorom Srbiji je dozvoljena slobodna plovidba Dunavom, što je imalo veliki značaj za razvitak trgovine.

Teške privredne prilike, veliko političko nezadovoljstvo i sukobi oko spoljne politike dovode do zbacivanja kneza Aleksandra Karađorđevića na Svetoandrejskoj skupštini u Kragujevcu 1858. godine.

Vreme izgnanstva Miloš provodi smišljajući kako da nadmudri ustavobranitelje i kneza Aleksandra Karađorđevića skine sa vlasti a sebe vrati na srpski tron. I u tome je uspeo 1858. godine – da bi ubrzo shvatio da to nije bila ona Srbija iz koje je otišao. Bez značajnijih poteza, na vlasti je ostao do smrti (1860).

Posle Miloševe smrti na presto se iz emigracije vraća Mihailo i u svojoj drugoj vladavini postavlja dva osnovna cilja: učvršćenje svoje vlasti i distanciranje Srbije od Porte i promocija nacionalnih ciljeva u južnoslovenskim zemljama. Već 1861. godine, na Preobraženjskoj skupštini, donosi četiri važna zakona: o Državnom savetu, Narodnoj skupštini,porezu i uređenju narodne vojske. Aristokrata po shvatanjima, evropski obrazovan, knez Mihailo preduzima niz mera u sređivanju prilika u Srbiji. Uspeva posle sukoba na Čukur česmi, uz podršku velikih sila, da 1867. godine iseli Turke iz gradova. Visoki rezultati i polet koji je donela druga vladavina kneza Mihaila bivaju presečeni njegovim ubistvom 29. maja 1868. Organizatori su bili domaći protivnici njegove vladavine...

Topolivnica je u Kragujevac preneta 1851, a prvi top uspešno je izliven 1853. g. Sve je to ukazivalo na jačanje vojne industrije. Već 1854. g. pri Topolivnici je osnovana Vojnozanatlijska škola, da bi školovala kadrove potrebne vojnoj industriji. To je bila prva stručna škola u Srbiji.

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM