Šumadija i Pomoravlje - duša Srbije: Srpska revolucija (ili Vaskrs Srbije), šesti deo

PREDRAG MIHAJLOVIĆ CILE / ZORAN PETROVIĆ

ŠUMADIJA I POMORAVLJE - DUŠA SRBIJE
Kragujevac, 2018.

Tekst fotomonografije: Miodrag Stojilović

(jedanaesti nastavak)

...Narodna skupština izabrala je za novog kralja (2. juna 1903) Petra Karađorđevića, unuka Voždova i sina Kneza Aleksandra, a pre njegovog dolaska povratila je, s malim izmenama, ustav iz 1888. g. Kralj Petar je u Srbiju stigao sa bogatim iskustvom. Živeći u Ženevi, pratio je događaje u savremenoj Evropi i iz njih izvukao potrebne pouke. Najznačajnije je njegovo uverenje da se samo u slobodi može ceniti i voleti sloboda. Kao vladar Srbije, pustio je da se razvije ustavni život do svoje pune snage i da narodna volja dođe jasno do svog izraza. Za njegova vremena Srbija je postala slobodnija, demokratskija, naprednija...

Nakon albanskog ustanka 1910. godine, koji je nastavljen i u 1911, glavni ratni plamen ubacila je Italija objavivši rat Turskoj. Kada je na odbijanje široke autonomije za Albance i hrišćansko stanovništvo zatražilo isti tretman, mladoturski režim se oglušio o taj zahtev, te je čak i pojačao zulum nad hrišćanima.

Prva posledica ovakve situacije bilo je ubrzavanje rada na sklapanju saveza balkanskih država. Početkom 1912, 29. februara, sklopljen je srpsko-bugarski savez, u maju bugarsko-grčki; 19. juna je potpisana srpsko-bugarska vojna konvencija, a savez između Srbije i Crne Gore potpisan je 14. septembra. Crnogorski kralj Nikola je prvi objavio rat Turskoj, 24. septembra. Srbija se ratu pridružila 4. oktobra 1912. g.

Prvi balkanski rat bio je jedan od nejvećih ratova u srpskoj istoriji. Njime su ispunjavani epski snovi zasnovani na kosovskom mitu. Najveći deo mesta nemanjićke prošlosti – Ras, Prizren, Peć, Skoplje, Prilep i samo Kosovo polje, kao i spomenici istorijsko-kulturne baštine poput Gračanice, Sopoćana, Dečana, Nagoričano, Kratovo – oslobođen je od turskog ropstva. Iz ovog rata biće u istoriji zapisana Kumanovska bitka, kao prelomna za potonje uspehe.

Međutim, politika velikih sila, posebno Austrougarske, neće dozvoliti da se uživa u pobedama i oslobađanju sunarodnika. Ne samo što će uskratiti neke od oslobođenih teritorija, već će i među prvi put okupljene saveznike baciti seme razdora – što će eskalirati u srpsko-bugarski sukob, Drugi balkanski rat.

Na nagovor i uz podršku Beča, Bugarska je pri razgraničenju oslobođenih teritorija od Turaka u Makedoniji ispostavila maksimalističke zahteve. Nesporazumi su počeli već u januaru 1913, tokom pregovora o granici. Uprkos tome, Srbija je prihvatila molbu za pomoć Bugarima za napad na Jedrene, upućujući svu svoju tešku artiljeriju. Ali Bugari su u junu raskinuli savezništvo (napavši iznenada, bez objave rata, Srbe i Grke), pokušavajući da silom postignu ono što nisu mogli pregovorima. Iako umorna, srpska vojska je na Bregalnici, u krvavoj bici, razbila bugarsku vojsku. Tako su sačuvane tekovine Prvog balkanskog rata.

Uspesi Srbije u balkanskim ratovima probudili su nacionalnu svest među Srbima, ali i drugim slovenskim narodima u Austrougarskoj. Shvatajući Srbiju kao Pijemont te svesti, žuto-crna monarhija bila je odlučna da Srbiju pregazi i stavi pod svoju kapu. Rezervisana zbog stava drugih velikih sila – Francuske, Rusije i Engleske – čekala je pogodan momenat za ostvarivanje svog dugoročnog cilja. Kao izgovor za svoju agresiju iskoristila je atentat na Franca Ferdinanda, koji je u Sarajevu, na Vidovdan 1914, izvršila grupa omladinaca, nacionalno zadojenih željom za slobodom a inspirisanih učestalim atentatima na konzervativne vođe. Oni su bili iz Bosne i Hercegovine, ali su kao đaci i radnici došli iz Beograda. Atentati su tih godina bili „u modi”.

U mađarskom parlamentu je 1912. narodni poslanik Julije Kovač izvršio atentat na grofa Tisu; rumunski nacionalisti su u Debrecinu izveli atentat 1913; nekoliko meseci kasnije u Zagrebu Stevan Dojčić je pokušao atentat na komesara Skerleca; Skerlec je preživeo naredne godine i atentat Jakova Šefera u zagrebačkom pozorištu...

Naslovna fotografija: Fabrika kože Fridriha Fiale u Kragujevcu je nagrađivana na međunarodnim izložbama, o čemu svedoče diplome sa Svetske izložbe u Parizu, 1889. i Međunarodne izložbe proizvoda od kože u Milanu, 1911 ( Zbirka Narodnog muzeja Kragujevac).

PRVI PRVI NA SKALI Šumadija i Pomoravlje - duša Srbije Srpska revolucija (ili Vaskrs Srbije) Prvi olimpijski klub

Prvi Olimpijski klub je osnovan u Kragujevcu iste godine, 1912, kada je Srpski olimpijski komitet primljen u MOK. Skup je zabeležio fotoamater Dragoslav Mikić.