Pripadnici beogradske policije, uhapsili su pet osoba zbog sumnje da su malverzacijama oštetili više osoba za oko tri miliona dinara.
Uhapšeni su sudski izvršitelji iz Valjeva G. B. (49), D. J. (60), S. V. (49) i S. P. (49) zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivična dela zloupotreba službenog položaja i pranje novca, kao i Z. P. (48) koji se tereti da je izvršio krivična dela pranje novca i pomaganje u zloupotrebi službenog položaja.
Osumnjičeni se terete da su, od januara 2018. do novembra 2019. godine, fingirali sprovodjenje izvršnog postupka.
Кako se sumnja, oni su fiktivnom dokumentacijom izdavali naloge računovodstvu suda za isplatu sredstava na račun osumnjičenog bravara Z.P, na ime usluga obijanja i zamene brava na vratima koje on nije izvršio.
Na ovaj način oni su, kako se sumnja, oštetili izvršne poverioce za 2.963.300 dinara, saopštio je MUP Srbije.
Kako je navedeno u saopštenju, postoji i sumnja da je G.B. od decembra 2015. do decembra 2016. godine, novac koji su izvršni dužnici uplatili na ime troškova postupka- zadržavao za sebe, bez uplaćivanja na račun suda. Na taj način on je, kako se sumnja, oštetio izvršne poverioce za 119.250 dinara.
Osumnjičeni su, uz krivičnu prijavu, privedeni nadležnom tužilaštvu.
Izvor: MUP, 5. 8. 2020.
Od svih vesti na koje smo svakodnevno navikli tokom pandemije korona virusa, prošle nedelje manje zapaženo je prošla vest o hapšenju četvoro sudskih izvršitelja u Valjevu.
To je dobar povod da se podsetimo šta predstavlja sistem kontrole javnih izvršitelja koji poslednjih godina u Srbiji dobijaju sve više ovlašćenja.
Jovan Ristić iz Organizacije potrošača "Efektiva", kaže za Novu ekonomiju da treba imati u vidu da postoji velika razlika između javnih i sudskih izvršitelja.
"Razlika je golema. Javni izvršitelji su preduzetnici-profesionalci sa prenetim javnim ovlašćenjima iz oblasti državne uprave, koje imenuje, kontroliše i razrešava Ministarstvo pravde. Njihov primarni izvor prihoda je naknada za uspešno sprovođenje izvršenja", naglašava Ristić, inače diplomirani pravnik.
On podseća da su sudski izvršitelji tehnička lica suda koja rade za platu, nemaju autonomiju, nisu esnaf, ni profesija.
"Smatram da i javni i sudski izvršitelji treba da odgovaraju za svoje postupke ako se njihova odgovornost utvrdi, tim pre što obavljaju izuzetno važan posao od javnog značaja za građane i privredu. A dešavanja u Valjevu pokazuju da i jedni i drugi mogu skrenuti na mračnu stranu", poručuje predstavnik "Efektive".
On podseća da su javni izvršitelji od 2012. do 2016. imali paralelnu nadležnost sa sudovima i jednu isključivu nadležnost: za prinudnu naplatu potraživanja nastalih iz pružanja komunalnih i srodnih usluga.
Od 2016. imaju isključivu nadležnost za gotovo sve vrste izvršenja, što je još prošireno 2020. godine.
KAKO SE SPROVODI KONTROLA JAVNIH IZVRŠITELJA
Ristić naglašava da su javni izvršitelji pravosudna profesija sa esnafskim udruženjem pod nazivom "Komora javnih izvršitelja", koja sa Ministarstvom pravde, ima ovlašćenje da kontroliše njihov rad.
"Ukoliko ovi kontrolni organi utvrde da je javni izvršitelj učinio neku od disciplinskih povreda iz člana 527 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pokreće se disciplinski postupak pred Disciplinskom komisijom Ministarstva pravde koju čine tri sudije i dva izvršitelja", kaže sagovornik Nove ekonomije.
Rezultat disciplinskog postupka može da bude opomena, novčana kazna ili razrešenje javnog izvršitelja.
Ristić napominje da tokom postupka izvršenja sud može da naloži otklanjanje nepravilnosti u njihovom radu, a takvo rešenje predstavlja osnov da se oštećenima nadoknadi šteta.
Spisak discilinski kažnjavanih izvršitelja inače je javan i može da se pronađe na internet stranici Ministarstva pravde.
KAŽNJAVANJE SUDSKIH IZVRŠITELJA
"Oni nisu nikakva samostalna profesija poput advokata, javnih izvršitelja, javnih beležnika ili stečajnih upravnika, pa da postoji nekakav disciplinski postupak pred esnafskim organima ili resornim ministarstvom. Sudski izvršitelj bi mogao da odgovara kao svaki zaposleni, na osnovu Zakona o radu", kaže sagovornik iz "Efektive".
Podseća da su pred uvođenje javnih izvršitelja 2011. godine, sudski izvršitelji bili malobrojni, demoralisani, slabo plaćeni i borili su se sa planinom neizvršenih predmeta.
"Bitno je znati da i sudski i javni izvršitelj mogu odgovarati krivičnopravno za svoje postupke, nezavisno od toga da li se protiv njih vodi neki postupak", zaključuje sagovornik Nove ekonomije.
Prvog dana nove 2020. godine stupila je na snagu izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pa bi valjalo da na jednom mestu kažemo šta nam on donosi. U nastavku je detaljna analiza izmenjenih odredbi, sa ocenama dobrog i lošeg.
Promene su toliko ekstenzivne da se gotovo radi o novom zakonu.
Nisu sve promene popularne, i takve u medijima nisu ni reklamirane. Cilj nam je da o njima detaljnije upoznamo javnost. Neke od tih nepopularnih promena relativizuju promene koje su popularne.
Sledi pregled ne samo ključnih izmena, već i lista onog što, uprkos opravdanim kritikama javnosti, nije izmenjeno. Bez podataka o onom što nije izmenjeno ne može se steći prava slika o novom zakonskom tekstu.
Napominjemo da smo se koncentrisali na rešenja koja su prevashodno od značaja za potrošače, dakle za korisnike bankarskih usluga i klasične potrošače, uključujući potrošače usluga od opšteg ekonomskog interesa, pa se npr ovde nećemo baviti odredbama koje se tiču roditeljskog prava, oduzimanja dece i sl.
Zakonska rešenja dajemo u dva segmenta. Prvi se odnosi na najširi krug poverilaca i dužnika, uključujući korisnike bankarskih usluga. Drugi se odnosi samo na potrošače usluga od opšteg ekonomskog interesa (komunalne i srodne usluge).
Iz priloženog možete videti da smo, kao udruženje za zaštitu potrošača, poprilično nezadovoljni regulativom posebnog postupka za namirenje potraživanja za komunalne i srodne usluge.
Uključili smo, pak, neka rešenja koja se tiču pravnih lica jer nam se i pravna lica javljaju za pomoć, iako po zakonu nisu potrošači (potrošač je samo fizičko lice koje robu i usluge pribavlja za svoje lične potrebe i potrebe svoga domaćinstva).
LEGENDA:
Ispred, po našem mišljenju, pozitivnih izmena stavljamo znak plus (+).
Ispred, po našem mišljenju, negativnih izmena stavljamo znak minus (-).
Ispred izmena u pogledu kojih nemamo ni pozitivno ni negativno mišljenje stavljamo znakove plus i minus (+/-).
Tamo gde je regulativa ostala ista, uprkos zahtevima javnosti da se ona promeni, stavljamo tarabicu (#).
Rešenja obeležena tarabicom (#) svakako nisu pozitivna – to je kao da smo stavili minus.
REŠENJA KOJA SU BITNA ZA NAJŠIRI KRUG POVERILACA I DUŽNIKA
(+) Bitno je unapređeno načelo srazmere – dobilo je sadržinu i ograničenja primene. Prvo, javni izvršitelj više ne može da bira da li hoće da ga primeni ili neće, jer je sada jasno propisano da on, prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja, po službenoj dužnosti vodi računa o tome da se izvršenje sprovodi onim sredstvom i na onom predmetu koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni. Dalje, ako je u rešenju o izvršenju određeno više sredstava i predmeta izvršenja, javni izvršitelj će zaključkom, po službenoj dužnosti ili na predmet stranke, ograničiti izvršenje na samo neka sredstva i predmete koji su dovoljni da se izvršni poverilac namiri. Javni izvršitelj će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke zaključkom da promeni već određeno sredstvo i predmet izvršenja ako postoji očigledna nesrazmera između određenog sredstva i predmeta izvršenja i visine potraživanje izvršnog poverioca. Kod izvršenja na nepokretnosti, propisano je da će nakon upisa zabeležbe rešenja o izvršenju javni izvršitelj po službenoj dužnosti ili na predlog stranke odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti ili drugim sredstvom ili predmetom izvršenja ako postoji očigledna nesrazmera između visine potraživanja izvršnog poverioca i vrednosti nepokretnosti koju je izvršni dužnik predložio u predlogu za izvršenje, a druga nepokretnost, odnosno drugo sredstvo i predmet izvršenja su dovoljni za namirenje potraživanja izvršnog poverioca. Propisana su i sasvim razumna ograničenja primene načela srazmere: ako se izvršni dužnik saglasio da se izvršenje sprovede određenim sredstvom i na određenom predmetu, ili ako je nesumnjivo utvrđeno da postoji samo jedno sredstvo i jedan predmet izvršenja iz kojeg se može namiriti potraživanje izvršnog poverioca. Isto tako, ako su nakon upisa zabeležbe rešenja o izvršenju na nepokretnosti određeni drugo sredstvo i predmet izvršenja koji su dovoljni za namirenje izvršnog poverioca, zabeležba rešenja ostaje upisana u katastru nepokretnosti sve dok potraživanje izvršnog poverioca ne bude namireno.
(+) Od izvršenja su izuzeta sva primanja na osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška podrška porodici sa decom, a ne samo, kao što je do sada bio slučaj, primanja na osnovu dodatka za decu.
(+) Smanjene su kvote zahvatanja, na ime izvršenja, u zarade, plate, naknade zarada, naknade plate, penzije, primanja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida, a uvedene su tri klase-kategorije visine primanja: iznadprosečne plate/zarade/penzije, prosećne plate/zarade/penzije i minimalne plate/zarade/penzije u odnosu na koje se određuje kvota zahvatanja radi namirenja potraživanja. (1) Kada je plata odnosno zarada iznad proseka, izvršenje se može sprovesti do jedne polovine iznosa, a u slučaju penzije, izvršenje se može sprovesti do trećine iznosa. (2) Kada plata odnosno zarada ne prelazi iznos proseka, izvršenje se može sprovesti do jenbe trećine iznosa, a u slučaju penzije do jedne četvrtine. (3) Kada zarada ne prelazi najniži iznos zarade, izvršenje se može sprovesti do njene četvrtine, a kada penzija ne prelazi najniži iznos penzije – do jedne desetine.
(-) Uveden je prekluzivni rok u kojem izvršni dužnik mora da obavesti javnog izvršitelja o tome da je prenosom sredstava sa dužnikovog tekućeg računa na namenski račun izvršitelja došlo do povrede zabrane sprovođenja izvršenja na zaštićenim primanjima odnosno do povrede pravila ograničenja izvršenja na primanjima izvršnog dužnika. Pošto se ovde jasno radi o prekluzvinom roku, njegovim protekom dužnik gubi sva ona socijalna prava koja mu je zakonodavac velikodušno uvećao i koja toliko reklamira u medijima. Taj prekluzivni rok toliko je nepošten da se može postaviti pitanje zlonamernosti onog koji ga je ubacio u nacrt zakona i forsirao njegov ostanak u usvojenom zakonskom tekstu uprkos primedbama u javnoj raspravi. U nacrtu je, naime, taj rok iznosio samo tri dana, pa je produžen na osam dana nakon primedbi Efektive na javnoj raspravi u Apelacionom sudu krajem maja 2019. godine. Bez obzira na ovo produženje, problem uopšte nije rešen, jer sporni rok počinje da teče od trenutka prenosa sredstava sa tekućeg računa na namenski račun izvršitelja. a izvršni dužnik nikako ne može da zna kada se to desilo. Može da se desi da to ne sazna do isteka roka – dovoljno je da za tih osam dana ne ode do bankomata ili ne ode do banke da podigne novac ili da ne ode u prodavnicu. Može da bude na putu. Može da bude na odmoru. Može da bude bolestan. A možda jednostavno nema naviku da svakodnevno diže novac sa kartice. Možda i nema običaj da svakodnevno plaća karticom. A recimo i da slučajno trećeg dana od trenutka prenosa sredstava primeti da nešto ne valja – on će imati samo pet dana da otrči u banku, da sazna ko ga je blokirao i da pripremi dokumentaciju kojom potkrepljuje svoje tvrdnje da mu na račun ležu sredstva koja su zakonom izuzeta od izvršenja (zakonsko izdržavanje i sl), ili da je došlo do plenidbe celokupnog iznosa plate odnosno penzije, čime su povređena zakonska pravila ograničenja izvršenja na primanjima izvršnog dužnika. Dodatno pitanje je ono koje se odnosi na suvislost postojanja dotičnog prekluzivnog roka. Ovakve situacije su se rešavale ulaganjem zahteva za otklanjanje nepravilnosti ili jednostavnim obraćanjem izvršitelju, uz dokaze da su sredstva na računu zaista zakonom zaštićena. Ako već postoji zahtev za otklanjanje nepravilnosti kao sredstvo za otklanjanje nepravilnosti – čemu onda ovaj prekluzivni rok? Ispada da ako dužnik propusti taj rok, onda će mu, kad uloži zahtev za otklanjanje nepravilnosti, zahtev biti odbijen jer je propustio prekluzivni rok za obraćanje izvršitelju. Ukoliko uloži prigovor sudu, sud će da potvrdi odluku izvršitelja prema kojoj je dužnikov zahtev neosnovan jer je propustio prekluzivni rok za obraćanje izvršitelju. Potrebno je da se zakonodavac hitno izjasni o ovom zakonskom rešenju, a i da organizacije za zaštitu ljudskih prava i mediji reaguju, kako bi se sprečila šteta od njegove primene.
(+/-) U slučaju da javni izvršitelj utvrdi da je prenosom sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika na njegov račun došlo do povrede zabrane sprovođenja izvršenja na zaštićenim primanjima odnosno do povrede pravila ograničenja izvršenja na primanjima izvršnog dužnika, on će bez odlaganja izvršiti povraćaj više prenetih sredstava na tekući račun izvršnog dužnika odnosno na račun koji izvršni dužnik opredeli uz napomenu da se radi o sredstvima koja ne mogu biti predmet izvršenja. Dobro je što je ovom, inače konfuznom, regulativom rešena stalna i bolna dilema iz prakse u smislu toga ko je odgovoran da dužniku omogući raspolaganje nezakonito blokiranim sredstvima – banka ili izvršitelj (naravno da je izvršitelj, jer on izdaje obavezujuće naloge kojima banka ne može da se suprotstavlja već samo da tehnički sprovede nalog, pa jedino izvršitelj i može da ih povuče), ali je nejasno kako će izvršitelj da vrati više prenetih sredstava na tekući račun odnosno kakav će to biti račun koji će izvršni dužnik da opredeli, s obzirom da su izvršnom dužniku svi računi blokirani odnosno moraju mu biti blokirani. I ko će kome stavljati napomenu da se „radi o sredstvima koja ne mogu biti predmet izvršenja“? Izvršitelj dužniku? Izvršitelj banci? Dužnik banci? A čak i da se omogući dužniku jedan račun na koji će mu se uplaćivati sredstva koja neće podlezati blokadi, kako će ta sredstva biti zaštićena od neke buduće blokade na osnovu nekog budućeg izvršenja, s obzirom da banke nemaju nikakve posebne namenske račune za npr alimentacije već imaju otvorene račune koji svi odreda podležu blokadi. Tumačenje ove konfuzne odredbe, koja obećava probleme u praksi i izvršiteljima i dužnicima i bankama, moraće da pruži Ministarstvo pravde.
(+) Proširen je krug razloga za izjavljivanje prigovora na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave – sada se mogu pobijati aktivna i pasivna legitimacija, a mogu se izjavljivati i razlozi koji su propisani “posebnim zakonom”. To nas vraća blizu koncepcije koja je važila pre donošenja Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine: da se prigovor može izjaviti iz svih razloga koji su podobni za odlaganje izvršenja.
(+) Konačno je zakonom precizirano da o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje može da odlučuje isključivo sud, što je i logično a sprovodi se i u praksi. Postojao je, međutim, pokušaj da se, na osnovu nepravilnog postupanja dela sudske prakse, ustanovi pravilo prema kojem bi o povraćaju u pređašnje stanje odlučivao javni izvršitelj – preduzetnik sa javnim ovlašćenjima koji nema finansijski interes da povraćaj u pređašnje stanje izvršnog dužnika usvoji i time sebe liši naknade koja mu sleduje usled dužnikovog propuštanja da izjavi žalbu ili prigovor. Takvo jedno rešenje, koje je stavljeno u nacrt izmena i dopuna Zakona, napadnuto je u javnoj raspravi sa više strana, pa je odstranjeno.
(+) Produženi su rokovi zastarelosti u vezi sa pokretanjem i vođenjem disciplinskog postupka protiv javnih izvršitelja. Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od 12 meseci od saznanje za disciplinsku povredu a najduže za dve godine od kada je disciplinska povreda učinjena, dok vođenje ovog postupka zastareva u roku od dve godine od pokretanja disciplinskog postupka. Zastarelost vođenja disciplinskog postupka ne teče za vreme trajanja upravnog spora odnosno sudskog postupka u vezi sa sprovedenim disciplinskim postupkom i izrečenom disciplinskom merom. Ove odredbe su istovremeno jedini korak koji je zakonodavac napravio u pravcu jačanja odgovornosti rada izvršitelja. A bez jačanja njihove odgovornosti i lakše kažnjivosti nema garancije da će se zakon na terenu poštovati.
(#) I dalje je nejasno ko u sudu obaveštava Ministarstvo pravde i Komoru izvršitelja o tome da je javni izvršitelj učinio nepravilnost u sprovođenju izvršenja, tj da je takva nepravilnost utvrđena sudski. Nije dovoljno samo da se kaže “sud”. Treba precizirati “sudsko veće” ili “predsednik suda”. Postupak iniciranja disciplinskog postupka preko suda deluje netransparentno i arbitrarno.
(+) Troškovi postupka utvrđuju se rešenjem po službenoj dužnosti, na predlog stranke ili učesnika u postupku. Dakle, ovakav akt kojim se specifikuju troškovi moći će da se dobije bilo kada tokom izvršnog postupka a ne samo na njegovom kraju, kao što je do sada bio slučaj. Naime, tumačenje dosadašnjih zakonskih odredbi bilo je takvo da se redovno dešavalo da izvršni dužnik bude uskraćen za iznos troškova koji u nekom trenutku postupka padaju na njihov teret.
(+) Kod tzv “cepanja postupka”, tj podnošenja više predloga za izvršenja protiv istog izvršnog dužnika koji za rezultat imaju napumpavanje troškova izvršenja, uvedeno je pravilo prema kojem poverilac može da namiri samo one troškove koje bi imao da je podneo samo jedan predlog za izvršenje. Ovakva mera, koju je Ministarstvo pravde uvelo sasvim razložno, posledica je krupnih zloupotreba u izvršnom postupku. U praksi Efektive imali smo slučaj da je krov nad glavom izvršnog dužnika prodat u jednom postupku (pri čemu je marifetlucima u proceni dramatično smanjena vrednost te nekretnine), a da su u odvojenom izvršnom postupku namireni enormni troškovi ovog prvog postupka – na penziji izvršnog dužnika. Izvršni poverilac i izvršitelj su sve vreme svoje troškove mogli da namire od prodaje nekretnine, ali oni su pokrenuli odvojeni postupak koji je za posledicu imao dodatno teške a sasvim nepotrebne posledice po egzistenciju izvršnog dužnika.
(+) Uvedeno je pravilo prema kojem i učesnik u postupku (dakle, i treće lice) ima pravo na troškove za radnje koje je preduzelo u cilju zaštite svojih prava. Ovo je jedan mali korak u pravcu bolje zaštite prava trećih lica koja su, nažalost, i dalje veoma ugrožena.
(+) Odlaganje izvršenja može da zatraži i treće lice. Još jedna mala pobeda u korist trećih lica, koja su najčešće ni kriva ni dužna uvučena u izvršni postupak. Problem je samo što je regulativa odlaganja izvršenja veoma stroga i što je pravo na odlaganje vrlo teško ostvarivo, što je u jednoj ovogodišnjoj presudi konstatovao i Evropski sud pravde, nakon što je proučio slovenačka pravila odlaganja izvršenja koja su gotovo identična srpskim.
(+) Javni izvršitelj mora da vodi računa i o pravima trećih lica, s obzirom da je propisano da on treba samo da vodi računa o tome da se izvršni poverilac što brže i povoljnije namiri, i o pravima izvršnog dužnika, već i o pravima svih učesnika u postupku – što do sada nije bio slučaj. Dobro je što je zakonodavac u javnoj raspravi poslušao zajedničku sugestiju Združene akcije Krov nad glavom i Efektive da naglasi ovakvu obavezu javnog izvršitelja i prema trećim licima, ali će to biti svedeno na tek nešto više od deklamacije dok se prava trećih lica u izvršnom postupku suštinski ne poprave.
(+) Uvedena je mogućnost da se predlog za izvršenje podnese i u elektronskom obliku, a pravilnik o tome treba da izradi ministar pravde. Ovo rešenje je dobro za poverioca, a dobro je i za dužnika sa stanovišta troškova postupka.
(+) Zahtev za otklanjanje nepravilnosti je preciziran tako da se tačno zna za šta se on može koristiti (za pobijanje nepravilnih radnji odnosno da se izdejstvuju radnji koje su morale biti poduzete u fazi sprovođenja izvršenja) a za šta se ne može koristiti (protiv rešenja o izvršenju s obzirom da se protiv njega koristi prigovor), i njime se sada mogu pobijati sledeća dva zaključka (1) zaključak o sprovođenju izvršenja, (2) zaključak o prodaji nepokretnosti kupcu.
(+) Javni izvršitelj mora da donese rešenje po podnetom zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, tj više neće moći da se ne izjasni na zahtev za otklanjanje nepravilnosti kako je do sada po zakonu mogao. Na delu je, npr, bio pravni apsurd da izvršni dužnik ili treće lice moraju sudu da podnosu prigovor na rešenje (po podnetom zahtevu) koje izvršitelj nikada nije doneo.
(+/-) Skraćen je rok za podnošenje zahteva za otklanjanje nepravilnosti sa 15 na osam dana, mada je logika ovog skraćenja razumljiva zbog ujednačavanja rokova u zakonu i činjenice da se sada i određeni zaključci izvršitelja mogu napasti ovim pravnim sredstvom – što od 2015. do 2019. godine nije bilo moguće.
(#) Rok za podnošenje zahteva za otklanjanje nepravilnosti i dalje je postavljen objektivno (trenutak nastanka nepravilnosti), dok subjektivni rok ne postoji (saznanje za nepravilnost).
(#) O prigovoru trećeg lica i dalje odlučuje izvršitelj kao da je sudija. Ovakvo rešenje je par excellence neustavno jer je javni izvršitelj preduzetnik čija zarada zavisi od stepena naplate potraživanja, poslovno je i finansijski vezan za jednu od strana u postupku (izvršnog poveriloca), i nema ustavnu garanciju nezavisnosti od strana u postupku kao sudija koji je deo nezavisne sudske vlasti.
(#) I dalje ne postoji delotvoran pravni lek koji treće lice može da uloži ukoliko izvršitelj odbije ili odbaci njegov prigovor (prigovor trećeg lica). Sa druge strane, izvršni dužnik i izvršni poverilac mogu da izjave žalbu na rešenje kojim se prigovor trećeg lica usvaja, i o toj žalbi će odlučivati sud. Treće lice jedino na raspolaganju ima tzv izlučnu tužbu koja ga vodi u sporovoznu parnicu u kojoj on mora tužbom da obuhvati dužnika radi izdvajanja svoje imovine od njegove. U praksi se dešava da roditelj-treće lice mora da tuži dete-izvršnog dužnika samo zato što je dete prijavljeno na istoj adresi kao roditelj. Ova parnica ne odlaže izvršenje, što znači da će treće lice, čak i da dobije u parnici, izvesno izgubiti predmetnu stvar zbog koje je ušlo u spor. Stvar će izvesno biti izneta na javnu prodaju, a pošto zakon štiti savesna lica koja kupe tu stvar, treće lice-vlasnik će jedino moći da pokrene spor za naknadu štete koja ne mora obavezno da donese satisfakciju trećem licu koje je bez svoje krivice ostalo bez svoje stvari.
(+) U slučaju osnovanosti žalbe na rešenje o izvršenju, prvostepeni sud može da usvoji žalbu, da ukine rešenje, obustavi izvršenje u celini ili delimično i da ukine sprovedene radnje. Ovim se izvršni postupak vraća na jednu od retkih pozitivnijih koncepcija Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, i pomaže se izvršnom dužniku da brže dođe do pravde kada se izvršenje sprovodi na osnovu izvršne isprave (pravnosnažna sudska presuda, sudsko poravnanje, ugovor o hipotekarnom kreditu koji je zaključan kao neposredno izvršiva javnobeležnička isprava…)
(+) Za izvršnu ispravu proglašena je odluka Ustavnog suda kojim se usvaja zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete. Veoma korisno!
(+) Izvršenje se može sprovesti samo radnim danima – kako je bilo sve do nesrećnog Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine koji je uveo duboko necivilizovano rešenje prema kojem se izvršenje sprovodilo svakog dana. Na taj način je izvršni dužnik praktično bio tretiran kao kriminalac koji nikada ne sme imati mira.
(-) Ostalo je, pa je i pogoršano vrlo kontroverzno zakonsko rešenje, prema kojem se izvršenje može sprovoditi od 7 do 22 sata a izuzetno i izvan tog vremena (dakle i noću), ako izvršni dužnik izbegava ispunjenje obaveze ili to nalažu „naročito opravdani razlozi“. Iz prakse znamo da je za sprovođenje izvršenja, pa i za ono koje se sprovodi noću, dovoljno da izvršitelj donese zaključak. Pitanje je, međutim, koliko je ta praksa, u situaciji kada se ulazi na dužnikov posed, spojiva sa Ustavom koji u odredbi kojom se garantuje nepovredivost stana zahteva prethodnu sudsku dozvolu za ulazak u stan, i od tog pravila ustanovljava samo dva izuzetka koji nikakve veze nemaju sa sprovođenjem izvršenja već sa elementarnim nepogodama i učiniocima krivičnih dela. Ovakvo rešenje je najmanje jednom bilo predmet osporavanja pred Ustavnim sudom – nažalost, bez uspeha. Naime, javni izvršitelj ima javna ovlašćenja iz oblasti državne uprave (izvršna vlast) a ne iz oblasti sudske vlasti, pa se za njega ne može i ne sme pretpostavljati da ima dozvolu da krši ustavnu zabranu nepovredivosti stana izvršnog stana, naročito onda kad izvršenje sprovodi noću. Dalje, zakonska novina su „naročito opravdani razlozi“ kao uslov za sprovođenje izvršenja noću. Taj izraz je otvoren za široka tumačenja, što nikada nije dobro jer vodi – zloupotrebama.
(-) Novčana kazna izriče se svakom licu koje ometa ili sprečava sprovođenje izvršenja. Ovo rešenje je očito motivisano rađanjem snažne građanske solidarnosti sa građanima koji u izvršnim postupcima ostaju bez krova nad glavom i u disproporciji je sa upornim izbegavanjem zakonodavca da pooštri kaznenu politiku prema izvršiteljima.
(+/-) Uvodi se elektronska oglasna tabla (zbog prenatrpanosti fizičkih oglasnih tabli). Ideja je načelno dobra, ali je njena svrsishodnost poprilično upitna zbog činjenice da je dobar deo Srbije kompjuterski i informatički nepismen. Kako će građani saznavati da je neko izvršiteljsko ili sudsko pismeno istaknuto na elektronsku oglasnu tablu suda? Uvođenjem elektronske oglasne table ne rešava se ključni problem – za čije rešavanje očigledno ne postoji politička volja – a to su pravno nesigurna pravila dostave. Njih treba izmeniti tako da isticanje pismena na bilo kakvu (pa i elektronsku) oglasnu tablu ne bude česta već izuzetna pojava u praksi.
(+) Uvodi se elektronsko javno nadmetanje, a kad se na ovaj način prodaje nepokretnost, obavezno se zaključak o prodaji objavljuje na portalu elektronske prodaje.
(+) Uvedena je antikoruptivna mera koja se odnosi na administratora portala elektronskog javnog nadmetanja i na javnog izvršitelja. Prema njoj kupac nepokretnosti ne može da bude ni lice zaposleno u ministarstvu pravde kao administrator portala elektronskog javnog nadmetanja, niti lice koje je njegov krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, vanbračni partner, tazbinski srodnik do drugog stepena, staratelje, štićenik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj ili hranjenik, a kupac nepokretnosti ne može da bude ni javni izvršitelj, zamenik javnog izvršitelja, pomoćnik javnog izvršitelja, drugo kod njega zaposleno lice nezavisno od toga da li izvršitelj postupa u konkretnom postupku, a kupac ne može da bude ni njihov krvni srodnik u pravoj liniji a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, niti njihov supružnik, vanbračni partner, tazbinski srodnik do drugog stepena, staratelj, štićenik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj ili hranjenik.
(+) Uvodi se obaveza učesnika javnog nadmetanja da uplati jemstvo u roku od dva dana pre održavanja javnog nadmetanja. Ako ne uplati, uskratiće mu se učestvovanje na javnom nadmetanju.
(+) Iznos jemstva za učešće na javnom nadmetanju podignut je na 15 odsto od procenjene vrednosti nepokretnosti.
(+) Uvode se poštenija pravila javnog nadmetanja, sa licitacionim korakom koji je određen u procentu od početne cene ne višem od 10 odsto. Javno nadmetanje počinje saopštavanjem početne cene. Ako najmanje jedan učesnik prihvati početnu cenu, javni izvršitelj objavljuje sledeću cenu koja je viša i to najviše za 10 odsto od početne cene, a ovaj postupak se ponavlja sve dok poslednja objavljena cena ostane neprihvaćena, nakon čega se javno nadmetanje zaključuje. Najpovoljniji ponudilac je onaj koji je ponudio najvišu objavljenu cenu, a ako je dva ili više učesnika ponudilo najvišu objavljenu cenu, najpovoljniji ponudilac je onaj koji je tu cenu prvi ponudio. Javno nadmetanje nije uspelo ako nema ponudilaca ili ako nijedan ponudilac ne prihvati prodajnu cenu koja je jednaka početnoj ceni.
(#) Ostaju postojeća pravila procene prema kojim nije predviđena obaveza posedovanja licence za “odgovarajuće organizacije, institucije ili pravna i fizička lica odgovarajuće struke” koja učestvuju u postupku procene nekretnine, a po zahtevu javnog izvršitelja ili na predlog izvršnog poverioca.
(#) Izvršni dužnik i dalje ne može da predloži sopstvenog procenitelja.
(#) I dalje je moguće da usled obaranja vrednosti jedine nekretnine u vlasništvu fizičkog lica, ona na kraju bude prodata po ceni koja je niža od vrednosti potraživanja koje se namiruje. To znači da će to lice, koje je ostalo bez krova nad glavom, i dalje dugovati. Štaviše, on postaje društveno toksičan. Praksa pokazuje da niko neće hteti da ga prijavi na svojoj adresi, jer će tog nekog zadesiti izvršenje ni krivog ni dužnog pošto se po zakonu pretpostavlja da sve stvari na adresi na kojoj je izvršni dužnik prijavljen pripadaju izvršnom dužniku.
(+/-) Kada se stranke sporazumeju o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom, više ne postoji ograničenje minimalne prodajne cene (koja sada iznosi 70 odsto od procenjene vrednosti nepokretnosti).
(+/-) Kada se se pokretna stvar prodaje neposrednom pogodbom, više ne postoji ograničenje minimalne prodajne cene (koja sada iznosi 50 odsto od procenjene vrednosti stvari).
(+/-) Ako se ugovor o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom ne zaključi u roku određenom zaključkom o prodaji po sporazumu stranaka, stranke mogu u naredna tri dana da izmene sporazum i produže rok za zaključenje ugovora, ali ne tako da smanje prodajnu cenu na 50 odsto procenjene nepokretnosti. Za izmenu sporazuma neophodan je pristanak založnog poverioca.
(+) Uvodi se pravo javnog izvršitelja da odluči da se radnja sprovođenja izvršenja tonski ili optički snima, a tonski odnosno optički snimak je sastavni deo zapisnika o preduzetoj radnji. Ovakvo rešenje je dobro po pravnu sigurnost i za utvrđivanje spornih činjenica.
(-) Uvodi se pravilo prema kojem u situaciji kada zainteresovana lica žele da razgledaju dužnikovu nepokretnost, a izvršni dužnik nije prisutan ili onemogućava pristup toj nepokretnosti, javni izvršitelj ima pravo da prinudno pristupi nepokretnosti u prisustvu dva punoletna svedoka, a može i da zahteva asistenciju policije. Pravilo je, po našem mišljenju, u suprotnosti sa članom 50 Ustava Srbije koji štiti nepovredivost stana. Drugo, ako sprečeva razgledanje stana, sam dužnik rizikuje da njegova nekretnina bude unovčena po manjoj ceni od one koja bi njemu odgovarala, pa je ova nasilna zakonska mera sasvim nepotrebna.
(-) Uvodi se pravilo prema kojem nemaju pravno dejstvo akti pravnog ili faktičkog raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenje od dana donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenja o obezbeđenju. Ovo pravilo je izuzetno nepravično, i nespojivo je sa pravnom sigurnošću. Povlašćuju se poverilac i javni izvršitelj na štetu izvršnog dužnika, pa su zloupotrebe veoma moguće, i mogu imati posledice po savesna treća lica. Drugo, kad već na svojoj strani imaju po izvršnog dužnika vrlo nepovoljna pravila dostave rešenja o izvršenju, koja prečesto dovode do toga da izvršni dužnik sazna za izvršni postupak tek kad on počne da se sprovodi, poverilac i izvršitelj ne treba previše da se brinu za to da će dužnik pre prijema rešenja o izvršenju otuđiti neku svoju stvar i time pokušati da osujeti namirenje. Praksa pokazuje da se neuspela dostava veoma lako namesti.
(+) Organizacija za prinudnu naplatu (Narodna banka Srbije) dužna je da svakodnevno izveštava javnog izvršitelja o izvršenjima koja su sprovedena u celini, i da ga obavesti ako u roku od 15 dana od prijema rešenja odnosno zaključka nije sprovedeno izvršenje. Ukoliko nije sprovedeno u ovom roku, javni izvršitelj poziva izvršnog poverioca da se u roku od osam dana izjasni o tome da li ostaje pri namirenju na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika ili predlaže dodavanje novog sredstva i predmeta izvršenja ili promenu sredstva i predmeta izvršenja, inače se postupak obustavlja. Sa stanovišta dužnika je ovo rešenje povoljno, ali je pitanje da li je povoljno i za poverioca.
(+) U vezi sa zakupom, uvodi se pravilo prema kojem ako nepokretnost nije upisana u katastar nepokretnosti, zakup prestaje prodajom nepokretnosti, osim ako je ugovor o zakupu zaključen u pisanoj formi i na kojem su potpisi ugovarača overeni u skladu sa zakonom, pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju. Prodajom prestaje zakup pokretnih stvari, osim ako je ugovor o zakupu zaključen u pisanoj formi i na kojem su potpisi ugovarača overeni u skladu sa zakonom, pre najstarijeg založnog prava na pokretnim stvarima ili najstarijeg rešenja o izvršenju.
(+/-) U vezi sa hipotekom, uvodi se pravilo prema kojem hipotekarni poverilac može u svakom trenutku optirati za izvršni postupak umesto već započetog vansudskog postupka što će se smatrati odustankom od vansudskog postupka pa će javni izvršitelj prilikom upisa zabeležbe rešenja izvršenja u katastar nepokretnosti naložiti katastru nepokretnosti da obriše zabeležbu hipotekarne prodaje. Ako je predlog za izvršenje podnet posle donošenja rešenja o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje, smatra se da je izvršni poverilac odustao od namirenja primenom zakona kojim se uređuje hipoteka. U slučaju da je konačnost rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje nastupila pre donošenja rešenja o izvršenju preimućstvo se daje vansudskom postupku, a izvršni postupak se nastavlja ako nepokretnost nije prodata u postupku namirenja primenom zakona kojim se uređuje hipoteka, u roku od 18 meseci od konačnosti rešenja o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje.
(+/-) Na predlog izvršnog poverioca, omogućava se zaračunavanje zakonske zatezne kamate na troškove postupka u izvršnoj ispravi, od dana nastupanja izvršnosti izvršne isprave.
(+) Uvodi se skraćeni izvršni postupak u privrednim sporovima koji se može pokrenuti na osnovu četiri vrste verodostojne isprave: (1) menice, (2) bezuslovne bankarske garancije, (3) bezuslovnog akreditiva i (4) overene izjave izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da s njegovog računa prenese novčana sredstva na račun izvršnog poverioca.
(-) Država je ponovo odlučila da povlasti sebe kao izvršnog dužnika i da štiti budžet. Naime, kad izvršni dužnik podnosi predlog za izvršenje protiv indirektnog korisnika budžetskih sredstava, dužan je da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti ministarstvo finansija najkasnije u roku od 30 dana pre podnošenja takvog predloga.
(-) Još jedan oblik povlašćivanja države kao izvršnog dužnika prepoznaje se u pravilu prema kojem se ravnomerna raspodela predmeta preko Komore izvršitelja uvodi i za predmete u kojima je tužena strana indirektni korisnik budžetskih sredstava. Ne ovde vidimo logiku koja postoji kod potraživanja za usluge od opšteg ekonomskog interesa (komunalne i srodne usluge), gde je poverilac javno preduzeće u vlasništvu države ili lokalne samouprave, pa se ne dopušta bogaćenje malog broja izvršitelja na socijalno osetljivoj vrsti potraživanja u lukrativnom poslovnom odnosu sa pružaocima usluga u dominantnom položaju na tržištu. Međutim, ovde je situacija obrnuta -.na meti izvršenja je država, a poverioci mogu biti i fizička i pravna lica kojima država duguje a koji su lišeni prava da sami izaberu izvršitelja za kojeg smatraju da je sposoban da sprovede izvršenje protiv države.
(-) Na račun budžeta Republike Srbije uplaćuje se višak sredstava koji preostane iz jemstva ponudioca koji nije platio ponuđenu cenu a nakon što budu namireni troškovi javnog nadmetanja i razlika između cene koju je ponudilac ponudio i plaćene cene. A što na račun budžeta?
(-) Kod ispražnjenja i predaje nepokretnosti, kad dođe do prodaje pokretnih stvari u situaciji kada izvršni dužnik u određenom roku ne naknadi troškove čuvanja stvari ili ne zatraži da mu se one predaju, uvodi se pravilo prema kojem propast druge javne prodaje rađa obavezu javnog izvršitelja da te stvari preda ustanovi socijalne zaštite po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu. U redu su ustanove socijalne zaštite, ali nije u redu što se ovde radi o dužnikovim stvarima koje izvršitelj čuva i naplaćuje troškove za njihovo čuvanje. Ispada da ih dužnik automatski gubi samo zato što nije platio te troškove u određenom roku.
(+) Uvodi se pravilo prema kojem ako se potraživanje izvršnog dužnika prema njegovom dužniku zasniva na izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, izvršni poverilac može na osnovu zaključka javnog izvršitelja o prenosu potraživanja i izvršne ili verodostojne isprave da podnese predlog za izvršenje protiv dužnika izvršnog dužnika. Ako se ovakvo potraživanje ne zasniva ni na izvršnoj ni na verodostojnoj ispravi, izvršni poverilac može, na osnovu zaključka javnog izvršitelja o prenosu potraživanja, da ostvari svoja prava u parničnom postupku. Rešenje je dobro za poverioca!
(+) Uvodi se redovni dnevni izveštaj o poslovanju javnog izvršitelja, tj uvodi se njegova obaveza da na dnevnom nivou podnosi Ministarstvu pravde izvšetaj o poslovanju iz evidencije o postupcima izvršenja i obezbeđenja.
(+) Evidencija javnog izvršitelja o postupcima izvršenja i obezbeđenja i finansijskom poslovanju dobija deo sa podacima koji nisu javni i to: adresu prebivališta ili boravišta ili adresu sedišta poverioca odnosno dužnika, JMBG ili matični broj izvršnog dužnika i poverioca, broj računa, iznos uplaćenog jemstva, iznos potraživanja, brojeve računa kod poslovne banke sa kojih ili na koje se vrši uplata ili prenos sredstava dužnika i poverioca, iznose naknade za rad i naknade troškova javnog izvršitelja, skenirane isprave koje je doneo sud i dostavio javnom izvršitelju i isprave koje je doneo javni izvršitelj, dnevne izvode sa namenskog i posebnog računa javnog izvršitelja kod poslovne banke.
(+) Uvodi se pravilo da podaci u elektronskoj evidenciji javnog izvršitelja moraju da budu istovetni sa podacima iz isprava za svaki predmet. Rok za upis podataka iz spisa predmeta za koje se vodi elektronska evidencija iznosi 15 dana.
REŠENJA KOJA SU BITNA ZA POTROŠAČE USLUGA OD OPŠTEG EKONOMSKOG INTERESA (KOMUNALNE I SRODNE USLUGE)
(-) Stari predmeti, formirani pre juna 2012. godine, a koji se odnose na komunalne i srodne delatnosti, kao i stari predmeti u kojima je izvršni poverilac država (Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, javno preduzeće, druge pravno lice čiji su osnivač ili vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave), a za čije izvršenje je bio nadležan sud, od 1.1.2020. godine se prebacuju na javne izvršitelje. Potraživanja se, naravno, prebacuju zajedno sa kamatama koje su se nagomilale usled višegodišnjeg, pa i višedecenijskog nepostupanja sudova po ovim predmetima. Usled toga je i poveriocima i dužnicima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, što je za državu nepopularna istina ali je – istina.
(+) Neće biti preneti na javne izvršitelje, tj biće obustavljeni oni stari predmeti za čije je izvršenje bio nadležan sud, ako u njima do 1.1.2020. godine nije poduzeta nijedna izvršna radnja, odnosno ako je od poslednje izvršne radnje prošlo više od 6 meseci, a glavnica koja se namiruje ili obezbeđuje ne prelazi iznos od 2.000 dinara. Ovakvo rešenje, koje se odnosi na bagatelne dugove, moglo bi da pomogne makar onima sa neplaćenim a utuženim potraživanjima na osnovu tzv doplatnih karti za parkiranje.
(+) U sklopu načela srazmere, u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju se prvi put eksplicitno priznaje pravo na dom, premda ograničeno samo na potrošače komunalnih i srodnih usluga: zakon štiti jedinu nekretninu u vlasništvu potrošača komunalnih i sličnih usluga, ako glavnica duga zbog kojeg se sprovodi izvršenje ne prelazi iznos od 5.000 evra. Istini za volju, ovakvo u medijima naširoko reklamirano rešenje nije ništa više od ozakonjenja postojeće sudske prakse, ali je dobro što je načelo srazmere (barem za dugove potrošača komunalnih i srodnih usluga dobilo) dobilo objektivizirajući kriterijum – nešto što je pravna teorija predlagala odranije – kako ne bi bilo mesta tumačenjima i odokativnim procenama.
(+/-) Ustanovljen je neobavezni predizvršni postupak za dobrovoljno namirenje novčanog potraživanja, koji može da inicira izvršni poverilac a sprovodi ga javni izvršitelj, sa maskimalnim trajanjem do 60 dana. Javni izvršitelj poučava dužnika na prednosti dobrovoljnog plaćanja. Iako u regulativi ovog postupka postoje nedorečenosti koje nas čine veoma opreznim i ambivalentnim, on je načelno dobra ideja kad su potraživanja bagatelna, što je čest slučaj sa potraživanjima iz komunalnih i srodnih delatnosti. Javnom izvršitelju za njegov posrednički angažman sleduje naknada, koju plaća dužnik, a koja će, kako je najavljeno, biti značajno niža od redovne, a ta naknada svakako ne bi bila praćena gomilanjem drugih troškova jer je postupak – vansudski i predizvršni. Ono što za sada ne možemo da kažemo je iznos izvršiteljske naknade za posredovanje jer nova Javnoizvršiteljska tarifa još nije objavljena.
(+) Izvršni poverilac-pružalac komunalnih i srodnih usluga dobio je pravo da na osnovu verodostojne isprave pribavi podatke o JMBG broju od državnih organa, “drugih pravnih lica i preduzetnika”. S obzirom da imaoci verodostojnih isprava nisu imali ovo pravo, javna komunalna preduzeća su veoma teško dolazila do podataka o vlasnicima stanova onda kad se ispostavi da je lice iz verodostojne isprave umrlo a na adresi živi lice koje ne plaća isporučene komunalne usluge, bilo da se radi o kupcu nekretnine ili nasledniku umrlog lica na koje se vode računi. U potrazi za ovakvim podacima, dešavalo se da JKP pribegavaju kriminalu – doslovno izmišljajući JMBG brojeve samo da bi mogli da pokrenu postupak, što im je polazilo za rukom s obzirom na neodgovarajuća pravila posebnog postupka za namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti. U nekim situacijama, JMBG brojevi su bili smešno i očigledno nemogući (čuveni slučaj sa JMBG koji sadrži 13 devetki) ali su ih neki izvršitelji protivzakonito prihvatali, oslanjajući se na bizarna mišljenja Ministarstva pravde kojima su derogirane imperativne zakonske norme o obaveznim elementima identiteta izvršnog dužnika.
(+) Uvodi se pravilo prema kojem predlog za izvršenje u postupku namirenja potraživanja iz komunalnih i srodnih usluga neće biti uredan, i biće odbačen, ako je punomoćnik izvršnog poverioca advokat pa umesto svog potpisa i pečata stavi faksimil na predlog za izvršenje. Suprotno je bilo predviđeno u nacrtu izmena i dopuna Zakona, a bilo je suprotno Zakonu o advokaturi. Sa druge strane, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom u funkciji punomoćnika izvršnog poverioca dobio je pravo da umesto potpisa i pečata stavi faksimil na predlog za izvršenje – čime je ozakonjena dosadašnja sudska praksa.
(+) Uvedeno je pravilo prema kojem se predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave radi namirenja potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti podnosi Komori javnih izvršitelja, pa ona određuje postupajućeg izvršitelja. Ovom antikorupitvnom merom se izbegavaju zloupotrebe na strani pružalaca usluga od opšteg ekonomskog interesa koji su bez pravnog interesa, ili samo zbog neposedovanja JMBG broja dužnika, pokretali tužbe za izdavanje platnog naloga, čime su postizali dve stvari: napumpavali su troškove svojih advokata (tužba košta skuplje nego predlog za izvršenje) i zaobilazili su ravnomernu raspodelu predmeta preko Komore javnih izvršitelja (antikoruptivna mera uvedena 2014. godine), tj na ovaj način su birali svog favorita među izvršiteljima.
(#) Kontroverzna pravila dostave sa dva pokušaja dostave i kačenjem na oglasnu tablu suda ostala ista, tj i dalje su pravno nesigurna. Ostaje kratak rok od osam dana između dva pokušaja dostave. Posle prve neuspele dostave javni izvršitelj nema obavezu da proveri adresu izvršnog dužnika kod MUP-a. Posle druge neuspele dostave a pre kačenja na oglasnu tablu suda, dostavljač ostavlja obaveštenje o tome u poštanskom sandučetu ili na drugom mestu na adresi izvršnog dužnika. A to „na drugom mestu“ može da bude bilo gde, pa čak i ispod otirača ako se dostavljaču tako svidi. Javnost treba da bude svesna činjenice da je javni izvršitelj nadležan za dostavu, i da je na njemu da izabere da li će dostavu tehnički da obavlja preko svog pomoćnika ili preko pošte. Na javnom izvršitelju je da poduzme sve razumne mere da pismeno stvarno bude uručeno izvršnom dužniku, a ne da se iz udobnosti svoje kancelarije oslanja na fiktivnu dostavu (dostava preko oglasne table), koja po pravilu vodi u pravnosnažnost i izvršnost rešenja o izvršenju i gubitak dužnikovog prava da izjavi prigovor na to rešenje.
(#) Opomena pred utuženje nije vraćena u Zakon. Preciznije, nije vraćena obaveza izvršnog poverioca koji pruža komunalne i srodne usluge da javnom izvršitelju uz predlog za izvršenje dostavi i pisani dokaz da je izvršnom dužniku poslao opomenu pred utuženje preporučenom poštom na adresu iz lične karte. Ova obaveza je postojala u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine.
(#) Izvod iz poslovnih knjiga pružalaca komunalnih i srodnih usluga kao verodostojna isprava i dalje je neregulisan, što omogućava poveriocu da kroz njega švercuje potraživanja koja ne potiču iz komunalnih i srodnih delatnosti, pa i da švercuje potraživanja koja su zakonom zabranjena.
(#) Sadržina računa kao verodostojne isprave u postupku za namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti nije vezana za obaveznu sadržinu koju račun za usluge od opšteg ekonomskog interesa mora da ima prema članu 91 Zakona o zaštiti potrošača. To znači da će se u posebnom postupku za namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti i dalje kao verodostojna isprava priznavati bilo koji račun, bilo koja faktura koju izda trgovac uslugama od opšteg ekonomskog interesa, pa čak i ona koja se jasno odnose na potraživanja koja su zakonom zabranjena – poput ugovorne kazne za novčana potraživanja, zabranjenu članom 270 stav 3 Zakona o obligacionim odnosima koju pojedini telekomunikacioni operatori i dalje ugovaraju i potom pokušavaju prinudno da naplate.
(#) Kada javni izvršitelj usvoji predlog za izvršenje i naplati predujam od poverioca uprkos tome što predlog ne ispunjava uslove da bude usvojen (on mora biti odbijen ili odbačen ako je neuredan, neosnovan ili nedozvoljen), on i dalje ne snosi nikakve zakonske posledice. A javni izvršitelj bi u najmanju ruku morao da snosi disciplinske posledice, jer ovakvim ponašanjem on čini dva krivična dela: zloupotrebe službenog položaja (član 359 Krivičnog zakonika) i protivzakonite naplate i isplate (član 362 Krivičnog zakonika).
(-) Vraćeno je pravilo iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine koje je s razlogom kritikovano a prema kojem izvršni dužnik može da priloži isključivo pismene dokaze uz prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Ovakva odredba je, naime, neprimenjiva kada se radi o negativnim činjenicama i zastarelosti potraživanja.
(-) Uvedeno je pravilo prema kojem ako izvršni poverilac prizna navode iz prigovora javni izvršitelj će rešenjem usvojiti prigovor, staviti van snage rešenje o izvršenju u celini ili delimično i odlučiti o troškovima postupka, a na ovo rešenje se može izjaviti prigovor sudu. Radi se o nepotrebnom usložnjavanju postupka, jer se izvršitelju prebacuje da odlučuje o troškovima i sopstvenoj nagradi. Ima li on, koji je preduzetnik, motiv da odluči kako mu nagrada ne pripada? Pravo prigovora sudu svakako postoji, ali sa njime se uvećavaju troškovi postupka, i na kraju se postiže upravo ono što se želelo izbeći – da sudovi budu zatrpani prigovorima, samo sa uvećanim troškovima. Neverovatno je da zakonodavac uvodi ovakvo jedno rešenje posle propalog eksperimenta iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine prema kojem je izvršitelj imao obavezu da donese nacrt rešenja po prigovoru koje bi sud doneo, a na koje sud stavlja svoj štambilj ako ga odobrava ili ga prepravlja ako ga ne odobrava. Još jednom valja podsetiti da je javni izvršitelj preduzetnik, i da bez obzira na preneta javna ovlašćenja on, za razliku od sudije, nije nosilac ustavne garancije nezavisnosti od strana u postupku i druge dve grane vlasti.
Komentara: 0