Predrag Gojković Cune - Životopis: Ko peva zlo ne misli (AUDIO)

Predrag Gojković Cune
Legenda naše narodne muzike ~ životopis
Ko peva zlo ne misli
Stranicu osmislio, fotografije i razgovor snimio Dragoslav Simić urednik sajta

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića

Cunetove fotografije kao i tonski zapis njegovog životopisa načinio sam baš kako je zapisao radio kritičar dr Raško Jovanović, avgusta 1995. godine.

“Ko nije u četvrtak, 24. 8. 1995. slušao radio propustio je priliku da čuje autobiografsko kazivanje uz pesmu nikog drugog do popularnog Predraga Gojkovića Cuneta! On je na zanimljiv način, jednostavno i neposredno govorio o svom životnom putu i to od ranog detinjstva do prvih većih pevačkih uspeha. Sećao se kako je još od malih nogu počeo da peva i kako mu je pesma pomogla u teškim danima okupacije. Prisećajući se pesama koje je još tada uspešno pevao, Cune nije interpretirao, prateći se na gitari, kadkad pevušeći a kadkad i punim glasom. Tako se pred slušaocima stvarao dokument prvog reda: zaslugom neumornog Dragoslava Simića, koji je mikrofon prepustio poznatom interpretatoru narodiih i zabavnih melodija. Čuli smo mnogo zanimljivih pojedinosti ne samo o umetniku nego i o vremenu u kojem je on stasao na estradnom podijumu...”

Dr Raško V. Jovanović
"Politika Ekspres"
ponedeljak 28. 8. 1995.

PRESLUŠAJ: 1. DEO; 2. DEO

Predrag Gojković, sa nadimkom Cune, životopis, je autentična ispovest jednog od naših najboljih pevača narodne muzike. Urednik sajta Dragoslav Simić razgovarao je sa Cunetom 1995. godine. Snimak je načinjen u Desetki nekad čuvenom studiju Radio Beograda u kome su se snimale radio drame u ulici Makedonskoj 21. Taj studio i cela zgrada su prodati ili u restituciji vraćeni ? ali je zato ostao nezamenljiv snimak Cunetovog glasa. Posle Drugog svetskog rata Predrag Gojković Cune bio je prvi pevač sa Balkana koji je snimio zlatnu long plej ploču u tiražu od 1.500.000 primeraka. Priredio je bezbroj koncerata širom Jugoslavije, a nastupao je na svim kontinentima.

Cunetove fotografije snimljene su u bašti kuće u kojoj je Cune živeo. Drag i prijatan čovek odavao je skromnosti bez osećaja veličine. Slava ga nije zavela.

PRESLUŠAJ: 3. DEO; 4. DEO

OSTATAK SNIMAKA

Akordi Đerdapa - gramofonska ploča, vlasništvo Muzeja nauke i tehnike, Beograd

PRVI PRVI NA SKALI Akordi Djerdapa Predrag Gojkovic Cune

Izgled ploče i omota koji je Muzej nauke i tehnike u Beogradu, povodom izložbe 120 godina elektrifikacije Srbije, pored velikog broja ključnih eksponata za ovu temu, predstavio u jednoj vitrini na izložbi u svojoj zgradi u Skenderbegovoj ulici.

Ploča je snimljena namenski i objavljena je sedamdesetih godina prošlog veka u vreme kada je puštena u rad hidro elektrona Đerdap. Sadrži 4 pesme, dve u džez varijanti koje izvodi Tihomir Petrović i dve u narodnoj varijanti koje izvodi Predrag Cune Gojković. Tokom protoka vremena ploča je delimično oštećena.

Dodatnu informaciju o ovim pesmama pronašao sam u knjizi „Obećana zemlja“, Ranka Jakovljevića, hroničara Đerdapa, carinika, odličnog pisca iz kladova, dopisnog člana SANU. Stranice 113 i 114.

Državna služba za propagandu odredila je da se 1971.g. u plavoj sali hotela "Đerdap" održi muzički festival lakih nota "Akordi Đerdapa", kako bi tim povodom bio umnožen materijal u vidu gramofonskih ploča i snimljen istoimeni kratkometražni dokumentarni film. Produkcija gramofonskih ploča "PGP" osnovana je 1951.g. od strane agitpropa CK KPJ čiji je lider bio Milovan Đilas. Prvobitno ovi nosači zvuka služili su da "ovekoveče" govore sa sednica, kongresa i tzv. narodnih mitinga - štampana reč teško se probijala do još uvek nedovoljno opismenjenih narodnih masa. U vreme finalizacije radova na izgradnji velikog hidroenergetskog i plovidbenog sistema naručeno je šest "vokalnih kompozicija" u čast graditelja moćne elektrane, u izvođenju Tihomira Petrovića /"Pesma Đerdapa"/, Majde Sepe /"Brodovi neka prolaze"/, Lada Leskovara /"Sanja devojka sa Đerdapa"/, Predraga Gojkovića /"Đerdapske delije" - "Kad se radi onda nek se radi, kad se ljubi onda nek se ljubi, kad se pije onda nek se pije, jer drukče ne znaju, jer drukče ne znaju đerdapske delije..."/, Gvozdena Radičevića /"Od Đerdapa do Kladova"/ i Đorđa Maslovara /"Kad se čežnja zbriše"/. Naredne godine "đerdapski hit" Nikice Kalođere snimio je Dragan Mijalkovski - "U malom gradu kraj Dunava devojku sam jednu sreo", a Miki Jevremević izveo melodiju "Seti se" - od nje su "graditeljima-nomadima" na rastanku 1972.g. navirale suze na oči: "U Kladovu na Dunavu gde smo jedan bili dom... skupimo se malo društvo gde je ona pevala... Gde, gde si sada ti brate moj, šta sada gradiš gde tvoj je dom… kad čuješ pesmu ti javi se i sretnih dana ti seti se...". Kako je u to vreme bio čest slučaj, i ova pesma završavala se bezbrojnim ponavljanjem poslednjeg stiha sve tišim i tišim tonom i kao retko kad taj štos izazivao je more emocija kod adresata. Za Tita i Čaušeskua, u hotelu ’’Đerdap’’ prigodom proslave završetka radova na HEPS pevala je Dubravka Nešović, a gosti toliko zadovoljni da joj je na kraju fešte, uz blagonaklonu asistenciju povremenog pratioca Ljubiše Veselinovića - oslobodioca Beograda kome je godinama pripadala čast da preko državnog radija Beograđanima čestita ’’20. oktobar’’, doklegod početkom osamdesetih zbog izneverenih revolucionarnih ideja od strane saboraca nije izvršio samoubistvo ispred spomenika oslobodiocima - uručena zlatna plaketa sa ispisanom rečenicom: "Dok smo mi branu gradili betonom, Dubravka je glasom". "Đerdapske akorde" filmski je zabeležio u 16-minutnom trajanju Miodrag Jovanović, ali veliki izazaov za jugoslovenske filmadžije tek je predstojao.

AUDIO I FOTO ARHIV SIMIĆ SAJT, FB STRANA

Predrag Gojković Cune (Brzan, 6. novembar 1932 - Beograd, 21. jul 2017) bio je srpski pevač narodnih pesama, starogradskih, sevdalinki, zabavnih i meksikanskih pesama. Nadimak „Cune“ je dobio, kako je sâm objasnio u emisiji „Balkanskom ulicom“ Radio-televizije Srbije, po majčinom dozivanju „Odi da te majka cune“ (ljubi). Preminuo je u 85. godini 21. jula 2017. godine u Beogradu.

Biografija

Otac Predraga Gojkovića, Jovan Gojković, rođen je 1906. godine u Kuzminu, u Sremu. Sa sedamnaest godina se doselio u Kragujevac, gde je živeo i radio kao berberin. U Kragujevcu se 1931. godine upoznao sa budućom Predragovom majkom, Radmilom, koja je imala 17 godina, a 1932. godine su se venčali. Predrag je rođen 6. novembra 1932. godine, a trinaest meseci kasnije je dobio sestru Anku. Godine 1936. cela porodica se preselila u Beograd, u ulicu Grčića Milenka.

Predrag Gojković je krenuo u prvi razred osnovne škole 1939. godine, u osnovnoj školi „Vojislav Ilić“. Srednju školu je završio u Osmoj muškoj gimnaziji na Crvenom krstu u Beogradu, gde se družio i išao u školu sa kasnije proslavljenim glumcima Velimirom Batom Živojinovićem i Danilom Batom Stojkovićem. Nakon gimnazije, studira na Trgovačkoj akademiji, ali ga pevanje odvlači od studija, tako da nikad nije diplomirao.

Dana 6. novembra 1962. godine Predrag Gojković se oženio Leposavom, sa kojom je i danas u braku. Ima dve kćerke, Natašu (1964) i Katarinu (1967), poznatu beogradsku glumicu.

Karijera

U početku karijere bio je poznat po izvođenju meksikanskih pesama, pa zatim zabavnih i naročito narodnih pesama. Pored toga, igrao je uglavnom epizodne uloge u nekoliko televizijskih serija i filmova.

Gramofonska ploča sa pesmom „Kafu mi, draga, ispeci“ izdata je 1962. godine i dostigla zlatan tiraž od 50 hiljada primeraka.

Pored mnogo održanih koncerata i televizijskih emisija pevao je i u duetu sa Predragom Živkovićem Tozovcem, Miroslavom Ilićem, Živkom Đurić i Lepom Lukić, a nastupao je i u triju sa Miroslavom Ilićem i Predragom Živkovićem Tozovcem („tri tenora“).

U novembru 2015 je rekao za „Večernje novosti“ da neće više pevati i tako završio pevačku karijeru posle više od pola veka.

Nagrade

Srebrni lav, 1958.
Orden zasluga za narod (odlikovao ga tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito)
Nagrada za najboljeg naturščika, za ulogu u filmu „Jagode u grlu“, 1985.
Posebno priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Srbije

Poznate pesme