...Narodna skupština sastala se u Kragujevcu 14. februara 1835. Kunibert tvrdi da je skupštini prisustvovalo 4.000 poslanika, dok u današnje vreme Radoš Ljušić procenjuje brojku okupljenih na oko 2.400. Za vreme održavanja Sretenjske skupštine u Kragujevcu je vladalo svečarsko raspoloženje, s obzirom da je, pored poslanika, prisustvovalo i oko 10.000 građana. Zasedanje Skupštine trajalo je tri dana na kneževoj livadi18. Prvog dana održana je kneževa prestona beseda, doduše izgleda da se istoričari ne slažu da li je Miloš ili Davidović pročitao besedu. Najznačajnijim delom besede od tri tačke, izloženi su razlozi sazivanja Narodne skupštine: donošenje srpskog ustava koji bi zajemčio prava i utvrdio obaveze svakog Srbina, svih organa vlasti i samog kneza, koji bi bio "pod zakonom i u neprestanom dogovoru sa Sovjetom" uspostavljanje Državnog saveta i šest ministara, kao najviše vlasti uz knjaza i, kao treće, propisivanje i "pregledanje" knjige građanskih i krivičnih zakona. Pored toga knez je dao i iscrpno obrazloženje državnih rashoda i svoje viđenje visine poreza tj. danka, kako se tada govorilo, u iznosu od tri talira. Besedom je završen prvi dan zasedanja Skupštine. Inače, mnogi pisci19 upravo 2./14. februar uzimaju kao datum donošenja prvog srpskog ustava20, zasnivajući se na pogrešnom pisanju Novina serbskih. Naime, u broju koji je izašao 14. februara objavljeno je da je Skupština proglasila ustav. Kako ističu Ljušić i Popović, verovatno se radi o Davidovićevom nestrpljenju, imajući, između ostalog, u vidu i činjenicu da su Novine serbske izlazile sedmično. Uostalom, ova greška je ispravljena u narednom broju. Drugog dana Stefan Radičević je pročitao tekst ustava narodnim poslanicima i okupljenom narodu. Knez se zatim zakleo nad Ustavom pred mitropolitom, a za njim i svi narodni poslanici. Uzgred, Jaša Prodanović iznosi navod kako su Kunibet i Hadžić primetili kako je knez Miloš prilikom izgovaranja molitve reč ne rušimo (ustav) zamenio sa rušimo. O pravnoj prirodi našeg prvog ustava prema postupku donošenja, postoje različita mišljenja kojima ćemo se baviti kasnije. Na kraju skupštinska delegacija je knezu predala adresu u kojoj je izražena zahvalnost za brigu za dobro naroda i zemlje, te mu poklonila so, hleb, zlatnu sablju optočenu draguljima i zlatan pehar napunjen vinom, a knez je odgovorio na adresu ističući da je i on "lično, mogućno je, grešio dosad mnogo", ali da su njegove namere uvek bile usmerene "blagu i sreći otadžbine". Srpska štamparija u Kragujevcu štampala je Ustav koji je deljen okupljenom narodu.
Međutim, ustav je ubrzo izazvao pravu buru u diplomatskim krugovima Evrope, a pogotovo velikih sila koje su same bile apsolutističke monarhije u kojima je reč ustav izazivala najgore konotacije. U događajima koji su usledili, i pored odlučne borbe kneza Miloša da Sretenjski ustav održi, između ostalog, i kroz nekoliko nacrta totalne revizije Ustava Knjaževstva Serbije, voljom velikih morao je biti ukinut, ali ne i zaboravljen. Time je posečen rasad slobode u tamnoj šumi ropstva, da se nadovežemo na jednu ocenu našeg prvog ustava kao "francuskog rasada u turskoj šumi". Prema Ljušiću, prvi srpski ustav konačno je ukinut 11. aprila, što znači da je bio na snazi 55 dana.
Pa ipak, Sretenjski ustav neće biti zaboravljen. Borba srpskog naroda nastavljena je i već 1838. godine izvojevala prvu, možda u nekim aspektima Pirovu, ali ipak važnu pobedu. Novi srpski ustav, pogrdno prozvan turskim, biće znatno nižeg nomotehničkog i pravnog kvaliteta od Sretenjskog. "Turski" ustav je najtrajniji ustav u istoriji srpske ustavnosti, prvi srpski ustav koji je i primenjen u praksi i najkraći ustav savremene srpske države21, ali moderna Republika Srbija, i pored toga, kao svoj nacionalni praznik slavi donošenje Sretenjskog ustava...
18 Sve do čuvene Svetoandrejske skupštine održane 1858. godine zasedanja skupština su održavana na otvorenom, ponekad i po veoma hladnom vremenu, kao u slučaju Sretenjske skupštine. 19 Npr. akademik Aleksandar Fira 20 Iako se i u originalu Ustava, koji se danas čuva u Arhivu Srbije i u štampanom izdanju ustava navodi [ispravan] datum – 3./15. februar 1835. godine. 21 Sadrži svega 66 članova dok, poređenja radi, današnji Ustav Republike Srbije ima 206 članova.
Komentara: 0