Tek sa Hatišerifom iz 1830. godine Srbi su, posle viševekovnog turskog ropstva stekli pravo da otvaraju škole, štamparije, štampaju knjige, novine na srpskom jeziku. Time se okončala vekovna borba.
Još u prvoj polovini XVIII veka Srbi u Habzburškoj monarhiji postavljali su zahtev za dobijanje štamparije sa ćiriličnim slovima. Mitropolit Isaije Đaković podneo je zahtev za štampariju još 1708. godine u kojoj bi se štampale srpske knjige. Taj isti zahtev ponovio je 1789. godine. Međutim zahtevi su odbijeni, a prve srpske knjige i listovi štampaju se van zemlje u Trstu, Beču, Budimu, Veneciji, Temišvaru, deleći na taj način sudbinu srpskog naroda u rasejanju.
Prva knjiga na srpskom jeziku, Plač Serbiji ejaže sini v različnija gosudarstva razsejalisja štampana je u Veneciji 1761. godine. Iako se pisac sakrio iza šifre S.S.S, pretpostavljalo se da je autor neki pop iz turske oblasti. Inače, to je bila jedna neobična knjiga, prva sa antiaustrijskom tendencijom i okrenuta protiv svih država koje su želele da Srbija ostane porobljena. Godinu dana kasnije, 1762. godine, u istoj štampariji u Veneciji, štampana je pesma o kosovskoj tragediji – Pjesn Istoričeskaja. Prvi spev bio je daleko snažniji i uticajniji od drugog; međutim, drugi je značajan po tome što je to prvi pokušaj da se opeva kosovska tragedija umetničkim stihovima.
Nekoliko godina kasnije, 1768. u Veneciji, štampan je prvi časopis na srpskom jeziku, SLAVENO-SERBSKIJ MAGAZIN.
ISEČAK
Kragujevac: Narodna biblioteka "Vuk Karadžić", 2007
BIOGRAFIJA
Dr Tatjana Vulić je rođena 3. februara 1967. godine u Kragujevcu. U Prvoj kragujevačkoj gimnaziji na smeru novinar – saradnik maturirala je 1986. godine. Diplomirala je 1991. godine na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na kome je 1998. najpre stekla i zvanje magistra političkih nauka – na katedri za političku istoriju sa temom „Uvođenje predstavničkog sistema u Srbiji 1858-1859. godine“, a 13. januara 2004. godine odbranila doktorat „Sadržinsko-žanrovske odlike kragujevačke štampe u XIX veku“ na katedri za novinarstvo i komunikologiju i stekla zvanje doktora političkih nauka.
Radila je kao novinar u Radio-televiziji Srbije – Televiziji Beograd, dopisništvu u Kragujevcu.
Dobitnik je međunarodnih i domaćih priznanja za reportažu i izveštavanje. Na studijskoj grupi za žurnalistiku Filozofskog fakulteta u Nišu i Fakulteta političkih nauka Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, predavač je na predmetima iz uže naučne oblasti – žurnalistike.
Pripremile: Gordana Vučković i Jasmina Marković Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" - Zavičajno odeljenje Obrada: Portal PPNS
Komentara: 0