Na Vidovdan 1918. na Beloj kući se zavijorila zastava Srbije. Obeležavanje ovog jubileja podržano je od američke ambasade u Beogradu koja je kampanjom podsetila na Mihajla Pupina. Jer, ovaj jubilej se ne može posmtrati bez osvrta na lik i delo jednog od najvećih srpskih naučnika koji je u tim ratnim godinama bio most između male balkanske kraljevine i SAD, pre svega kroz lično prijateljstvo sa američkim predsednikom Vilsonom.
Nažalost, ovo je otvorilo stara pitanja i dileme: da li se to zaista dogodilo, da li je Pupin dao zastavu Srbije Vudru Vilsonu, da nema dokaza da su bili prijatelji i otišlo korak dalje ponovnim podsećanjem na “sukob” Pupina i Tesle.
Aleksandra Ninković Tašić, predsednica obrazovno-istraživačkog društva „Mihajlo Pupin“, i jedan od najboljih poznavalaca lika i dela čuvenog naučnika, rešila da odagna zablude u vezi sa Pupinom i pomenutim jubilejom, odnosu Pupina i Tesle i otkriva koliko je bolan "Dosije Pupin".
Odakle potiče Pupinov veliki uticaj kojim je obezbeđivao pomoć za Srbiju?
– Pupin je Ameriku naukom uveo u Prvi svetski rat. U Njujork tajmsu i još nekim štampanim medijima on je rekao: „Nauka će dobiti ovaj rat. Pronašli smo način da detektujemo i uništimo nemačke podmornice“. On je otkrio sonar, na tome je radio, i otkrio je način komunikacije između aviona koji su u letu. Ta dva Pupinova pronalaska niko drugi ne patentira do američka vojska. Tako nastaje NASA. On ima oružje koje daruje Americi i govori o tome da vidi kraj rata, koji je bliže od njegovog početka.
Bio je potpuno u pravu.
Odatle i od toga mesta kreće ogroman uticaj Mihajla Pupina. Obezbeđivao je ne samo srcem već praktičnim, delatnim životom – svojim neverovatnim izumima pomoć za srpski narod. Svojom mudrošću i pameću. Bio je hrabar, bio je neustrašiv i borio se za srpski narod. Umeo je da ovlada svim interesima koji su u to vreme vladali u američkom društvu. On je bio prijatelj sa Vudro Vilsonom. Naša akademska javnost kaže: pa nema dokaza, nismo pronašli prepisku. Ja sam pronašla dokaz za to da su bili prijatelji. I taj dokument je dostupan. Ako tragate gde treba pročitaćete reči prve žene Vudro Vilsona koja kaže: „kao što bi nam naš prijatelj Mihajlo Pupin rekao…“ i tu prestaje dalje sva priča.
Gde se nalaze ostaci arhive ne zna se – da li je drži američka vojska, koja je u znak poštovanja prema Pupinovim delima, u Drugom svetskom ratu jedan brod iz flote Abraham Linkoln nazvala Mihajlo Pupin? Nisu ga se setili zbog toga što je on bio idvorski pastir, iako je on uvek bio i ostao idvorski pastir, nego zbog toga što je darovao američkoj vojsci. Umeo da spase šta treba, da učini šta mora da bi pomogao svom srpskom narodu. Mi danas treba da smo jako ponosni. Nažalost, sto godina kasnije mi nismo dovoljno ponosni.
Nas podseća Amerika, koja se s ponosom, koji mi treba da osećamo seća trenutka od pre sto godina. Oni ponovo u slikama, u priči, svedočanstvima dižu srpsku zastavu na Belu kuću bez srama i stida. S druge strane dešava se da ima onih koji bacaju neku senku na ovaj trenutak i kažu: pa nije sigurno da se to desilo. Pa kako se nije desilo? Desilo se pompezno.
Danas ima istoričara nauke koji kažu da je Pupinov pronalazački i naučni rad bio u drugom planu u odnosu na karijeru profesora Kolumbija Univerziteta? Osporavaju se njegovi pronalasci, sa obrazloženjem da je bio više vešt biznismen nego naučnik.
-E pa to nije tačno! Pupin je otac telekomunikacija. Ne zbog kalemova, kalemovi su trajali stotinu godina. Zbog frekvencijskog i vremenskog multipleksa, zbog oscilatora, zbog tri osnovne komponente od kojih su dve njegovi patenti a nalaze se u svim telekomunikacionim uređajima, zbog tjunera.
Kada odete na sajtove velikih telekomunikacijskih kuća vi nalazite slovo poštovanja iskazanog prema Mihajlu Pupinu, jer ga doživljavaju kao svog oca bez koga oni ne bi postojali danas. To je samo baza. On je bio genijalni pronalazač i pravi naučnik. Da li znamo da je na doktorskim studijama uradio prvi rad vezan za fizičku hemiju kod Srba, na temu „Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji“ i da taj njegov rad pomera granice fizičke hemije. Da ništa drugo nije uradio u životu, samo da je doktorirao sa tom temom bio bi prepoznat kao velikan u nauci. A njemu je to bila samo jedna stepenica sa koje krenuo dalje. Nije mu više bilo zanimljivo. Nije ostao na tom mestu.
Napravio je u Americi eksperimentalnu nauku, napravio prvu laboratoriju za eksperimentalna istraživanja. Da bi stigli do njega kao profesora dug nas put čeka njegovih neverovatnih izuma. Bio je predsednik, često i osnivač, često i obnovitelj najvećih naučnih udruženja Amerike. Jeste bio profesor. Odnegovao je nekoliko Nobelovaca. Zapisao je da mu je cilj da pravi ljude bolje nego što je on sam. Robert Miliken je prvi Amerikanac koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Pupin ne samo da mu je mentor, ne samo da ga je učio, nego mu je finansirao postdiplomske studije jer Miliken je bio siromašan. Kaže mu Miliken u pismu: „Vratiću Vam profesore“, a njemu Pupin odgovra: „Ajde, vratiš, ne vratiš sve je jedno. Ti treba to da radiš, za tebe je fizika“. Odricao se često od svojih patenata.
A važnije od svega su njegove reči: „Najvažnija za mene biće borba za pravo, pravdu i slobodu srpskog naroda“.
On je sibol te borbe. Jedan neverovatan čovek izborio se da srpska zastava stane uspravno uz američku, ne samo na Beloj kući, već na svim državnim institucijama i znate šta je najpotresnije? Vudro Vilson traži da se proglas čita u svim crkvama, na svim bogosluženjima „bez obzira na veroispovest“ i kaže „moramo svi da se molimo za srpski narod koji je toliko stradao za čovečanstvo“.
Kažete da je Dosije Pupin strašan. Zašto?
– Realizovaću veoma brzo jednu knjigu koja će nositi taj naziv. Tri izvora su ključna:
Prvo FBI dosije Pupin gde se otkriva kako ga Amerika štiti, kako ga napadaju Austrougarska, Bugarska i Nemačka.
Drugi dosije mnogo bolniji za nas je onaj koji počinje da otkriva još u njegovom životu: on daruje Srpski narod, on pomaže, on se ne žali, on ne kuka. On samo radi, ali ga napadaju i Srbi i Hrvati. I to je ono mesto potresno i teško kada vi čitate jedan izveštaj sa Krfa 1918. u kome se kaže da je okružen Srbima i Srbijancima i da mu nije stalo do jugoslovenske ideje. Ali, idemo korak dalje. Sledeći novinski članak u jednim prohvatskim novinama u to vreme u Americi piše: „Evo, evo, imamo našeg Batu iz Banata koji nam šalje opanke sa rupama“.
Pupin je, izračunali su profesori BU u današnjem novcu za vreme Velikog rata ubrizgao 2 milijarde dolara, dve trećine u Kraljevinu Srbiju, jednu trećinu je slao srpstvu Crne Gore. Zbog toga dobija orden kralja Nikole. Plačem kada čitam. Pomislim: kako li se osećao častan čovek i posramim se. On je smatrao kako kaže prijatelju pred kraj života: „Muke su ti dragi moj prijatelju kao meka trava po kojoj hodaš. Ako meka trava može da naudi tvojim stopalima, tako rđav čovek može da naudi časnom čoveku“.
Kada bismo čitali spisak Pupinovih darova, dao je 20.000 školskih stipendija. To je život pun darivanja. Zbog tih darova Sveti vladika Nikolaj kaže posle Pupinove smrti: „Upoznao sam mnoge velike ljude, jednu gromadu, jednu stenu zvala se Mihajlo Pupin“.
Treći dosije je za mene lično najbolniji: da prihvatimo da su Pupin i Tesla bili suparnici, a ne prijatelji. Postoji u svetu ključni dokaz te brige i srodništva. Postoji pet pisama. Tri su u svetu u privatnim kolekcijama (jednu drži Srbin ali do njega ne može lako da se dođe), dva su pisma u Beogradu, ali ne možete da ih kupite normalnim novcem. Morate da budete ozbiljan bogataš ili ludak ili zanesenjak. Svih pet pisama piše Nikola Tesla, sve sa istim ciljem da se Pupin izleči, da mu ne bude teško, da ne pati. U jednom od ta dva pisma piše: „Nisam hteo ili mogao da pomognem Edisonu. Ovo je ista bolest, a Pupinu ću pomoći. Moram da mu pomognem. Pupin mora da ozdravi, ali mora da me sluša“.
U Kongresu stoji dokument na 600 strana, taj dokument na 600 strana govori kako je srčana bila Pupinova odbrana patenta Nikole Tesle.
Najveći argumenti u priliog njihovog supartništva su da Pupin nije hteo da podrži Teslinu kandidaturu za Nobelovu nagradu, da je na suđenju sa Markonijem svedočio protiv Tesle. Vi trdite supotno?
– Tesla je bio predložen za Nobelovu nagradu 1937. godine. Pupin je umro 1935. godine. Dakle, dve godine posle Pupinove smrti. Pupin s tim nije mogao da ima nikakve veze zato što je bio mrtav. Nije je ni Pupin dobio a bio je predložen. Za Punina znamo i zašto. Srčanost borbe za Srbiju ostavila je određeni trag u tim konstrukcijama. Amerika nije imala problema s tim, ali neke konstrukcije u Evropi jesu.
Branio ga je u Kongresu, branio u Američkoj akademiji nauka, branio na Kolumbiji, branio na suđenju sa Markonijem. Činjenica je da mladi Mihajlo Pupin, u vreme kada je Tesla bio u sukobu sa Edisonom, podržao svog zemljaka. Imaćemo trag sa suđenja, imaćemo novinski izveštaj. Znala sam da tu nešto nije u redu. Pronađem ja dokument, a u dokumentu piše: „Svedok ekspert Kolumbija Univerziteta profesor Majkl Pupin kaže: Nikola Tesla je pravi izumitelj bežičnog sistema i on je ovaj svoj izum ostavio besplatno na korišćenje čitavom čovečanstvu“. Otvaram arhivu koju mi šalje Kolumbija. Čitam prvu rečenicu jednog Pupinovog predavanja: „Naučnik ne može ni u šta biti sto posto sigruran. Vidite nisam ni ja, osim u jednu stvar. Ja sam sto posto siguran da je Nikola Tesla u pravu“. Onda dobijete arhivu Američke akademije nauka i vidite kako u svom govoru brani polifazni sistem Nikole Tesle u jednom trenutku stoji napomena: „profesor Pupin širi ruke i sve prisutne pita: „Pa zar je moguće da ne vidite sve divne doprinose Nikole Tesle“.
Napisao mu je i dva čeka. Tesla, međutim, nikako nije prihvatao novčanu pomoć koju mu je Pupin mogao pružiti preko svojih mnogobrojnih uticajnih veza u poslovnom svetu Amerike.
Dokumenta postoje. Do njih se dolazi teško, ali su dostupna. Međutim, ne žele da vide.
Njihovi karakteri su različiti. Šta im je zajedničko?
– Pupin i Tesla su bili potpuno različite ličnosti. Nisu uvek bili u sinhronizaciji, jer Tesla u nekim periodima ni skim nije razgovarao. Od njega se mnogo šta može očekivati, ali ne sujeta. Od Pupina ne može se mnogo šta očekivati, a sigurno ne može da se očekuje sujeta.
Ta mesta koja ih spajaju su toliko intenzivna. Dolazila su dva naučnika na Pupinov poziv na Kolumbiju: Tesla i Ajnštajn. Tesla nikada nije imao svoje učenike, imao je samo tehničare koji su mu pomagali, ali je imao želju da pomogne i inspiriše na Pupinov poziv Pupinove studente. Sačuvani su celi modeli Teslinih inspirativnih predavanja.
Odakle potiče ta priča o njihovom sukobu?
– Znate šta najviše boli?
Što je taj sukob zassđen u Beogradu 1927. godine dok su oni bili živi. Naime, 27. aprila 1927. u listu „Politika“ groznim lažima prikazan je loš odnos Pupina i Tesle. Neki sumnjiv čovek, otkrivam mu poreklo, otkrivam zašto, ko ga je platio, kaže kako je otišao u Ameriku i pitao Teslu da se vide i pitao Pupina da se vide.
Tesla se nije viđao ni sa velikanima, odbio je da se vidi sa Simom Lozanićem, a viđa se sa nekim čovekom koji je nama danas potpuno nepoznat. Ajde da uzmemo da su se videli. Baš pita Teslu šta misli o Pupinu, a Pupina pita šta misli o Nikoli Tesli. A odgovori jezivi. Oni se pljuju onako avlijanerski, kafanski, bedno. Naravno da je laž. Ali najpoznatiji Teslin biograf u Americi Margaret Čejni, koja je prodala najviše Teslinih biografija prevodi kao izvor ovaj članak iz „Politike“ u kome Pupin staje na stranu Edisona i Markonija a protiv Tesle sve se muti.
Pisano je da je Tesla govorio za Pupina da je debeo, ružan i bogat. Da su se čak i tukli. I da međusobno ne govore. Svega toga nije bilo, ali su te glasine u međuvremenu postale deo njihovih javnih biografija, pisanja u jugoslovenskoj štampi i publicistici, čime su poprimile razmere skandala.
Komunistički režim je tu priču zacementirao. Sva Pupinova dobročinstva i doprinosi su nestali. Nije bolje prošao ni Tesla.
– Oni su pali s istog drveta saznanja. Obojica gledaju u zvezde, obojica kao bogove vole svoje majke. Nikola Tesla piše u Autobiografiji da je njegova majka imala tako elastične prste da je i u šestoj deceniji mogla da uzme trepavicu i da na njoj zaveže tri čvora. To je nemoguće. A Pupin koji kao star čovek sa bolnim i bolesnim nogama ustaje govoreći da on o majci sedeći ne može da priča. Pred kraj života prijatelju Pupin kaže: „kada bih rekao da njoj ne dugujem sve što sam uradio u životu Bog bi me odmah kaznio“. Tu su isti.
Isti su i u voljenju i razumevanju srpskih tradicija. Tesla se divio delu Laze Kostića i prevodio je pesme Jovana Jovanovića Zmaja, a Pupin je slušao savete slikara Uroša Predića o tome koja dela treba da odabere i ostavi kao poklon svojoj zemlji.
Njihov poslednji susret je ostao enigma?
Kada su se Tesla i Pupin poslednji put videli, u bolnici kod Pupinove samrtne postelje, oči su im zasuzile. Tesla ulazi u Pupinovu sobu, prilazi mu, pruža ruku i kaže: „Kako si mi, moj stari prijatelju?“ Sve je izbacio iz sobe. Ostala su Pupin i Tesla u poslednjem razgovoru više od sat. Šta su jedan drugom rekli, ostaće zauvek tajna. Znamo da su pojeli teglu slatkog od pomoradže. Posle Tesle Pupina je videla samo kći Varvara. Pupin je ubrzo posle tog susreta preminuo, 12. marta 1935. godine. I to je prava istina o dvojici srpskih velikana.
Komentara: 0