Knjiga Aleksandre Ninković Tašić otkriva velike tajne o slavnom srpskom naučniku

Među koricama knjige “Ja, Nikola Tesla” je - istina. Tesla je čitaocima prikazivan kao čovek van svog, van svakog vremena. Ovde on govori, govori njegova porodica, njegovi prijatelji.

Kaže to za “Glas Srpske” predsjednica Obrazovno-istraživačkog društva “Mihajlo Pupin” Aleksandra Ninković Tašić, koja godinama sa velikim entuzijazmom prikuplja materijalnu građu o velikim srpskim naučnicima, a svojim knjigama širi priče o njima i čuva ih od zaborava.

Knjiga “Ja, Nikola Tesla”, čiji su autori ona i Milorad Durutović, iz štampe je izašla prije petnaestak dana, tačno na dan rođenja slavnog srpskog naučnika.

- U njoj su, između ostalog, pisma, telegrami, do sada neprevedeni Teslini eseji i članci koji pokazuju lik jednog drugačijeg čoveka. Posebnog, ali ne sterilnog. Mudrog, genijalnog, ali dostupnog - otkriva Ninković Tašić.

Objavljivanju knjige prethodili su obiman istraživački rad, traganja po domaćim i stranim riznicama i pronalazak stranica iz života Nikole Tesle koje su čitaocima do sada bile nepoznate.

U knjizi je, među ostalim dokumentima, i krštenica koju je Ninković Tašić, dok je knjiga tek nastajala, pokazala javnosti, a koja otkriva da je naučnik kršten pod imenom Nikolaj.

- Knjigu smo zajedno stvarali Milorad Durutović i ja. On je upleo sistematičnost, a ja zanos. I za svaku reč našli smo dokaz, izvor. To je bio najveći posao, napisati samo ono što jeste. Imali smo pomagače u Sjedinjenim Američkim Državama koji su uspevali da našim tragom idu i pronalaze blago. Najdragocenije što je ostalo iza Tesle do sada nije prevedeno na srpski - naglašava Ninković Tašić.

Istina se, kaže ona, pronalazi u Teslinim i riječima njemu bliskih osoba.

- To je slika koju smo se trudili da upotpunimo. Treba samo videti anegdote koje su zapisali njegovi školski drugovi pa da pogledate u bajku. Istinitu bajku - naglašava Ninković Tašić.

Kaže da su je najviše dirnula svjedočenja koja pokazuju kako je vidio svoju majku pred njenu smrt.

- Opisi njene sahrane, epskih suza Nikole Tesle, sve vas to vodi do čoveka koji zna jezik zvezda, ali zna i da pruži ruku, da se osmehne. Svaki red u knjizi je buđenje, vraćanje duga. Nažalost, zablude su upletene oko njega, a one su gore od zaborava - kaže Ninković Tašić.

Jedna od tih zabluda, u koje mnogi vjeruju, a koju ona pokušava da razbije jeste sukob dvojice velikih umova, Nikole Tesle i Mihajla Pupina.

- Priča o sukobu podmetnuta je u Beogradu već 1929. List “Politika” objavljuje neistinu i ona kreće da razara istinu o odnosu dva najveća Srbina u Americi. Američke arhive pokazuju potpuno drugačiji njihov odnos, drugačije ličnosti. Pupin je uvek svojim autoritetom branio nauku Nikole Tesle, a Tesla je probao da savetima čuva Pupinovo zdravlje. Pogledajte u arhivu štampanih medija ili u arhivu Kongresa, ili Američke akademije nauka ili Kolumbije, svi ti papiri svedoče istinu. I to kakvu istinu - nikada o sukobu, uvek o brizi - ističe Ninković Tašić.

I danas bi­, smatra ona, iz Pupinove i Tesline životne filozofije trebalo da naučimo da uvijek, u svakom svom koraku prvo ide dobrota.

- Oni uspeh nikada nisu stavljali na prvo mesto. Ko čita njihove reči, tu dobrotu dobija kao zlatni putokaz. Piše Pupin, a vi mu verujete, da su porazi samo kratka odmorišta za buduće pobede. To kakvi su bili ljudi ostavlja bez daha. Na grudima Teslinim, kada je preminuo, knjiga je bila okrenuta na pesmu “Smrt majke Jugovića”. Poslednje što je Pupin pred smrt zapisao bio je mali esej o Filipu Višnjiću. Eto takvi su ljudi bili - zaključuje ona.

Pupinova dobrota

Aleksandra Ninković Tašić dobar dio svog života posvetila je istraživanju lika i djela Mihajla Pupina koga je, kako je jednom prilikom ispričala, otkrila na koricama monografije Dečana i “zauvek se opila njegovim dobročinstvom”.

- Njegova dobrota uči nas kako se postaje bolji čovek. Pupin, posle godina istraživanja za mene - mera dobrote. Mera snage božanske iskre. Svako malo otkrijem neko dobro Pupinovo delo. Bio je otac telekomunikacija, čuveni profesor, predsednik svih velikih naučnih institucija. Dobio je jedini u istoriji sve tri američke medalje za nauku i Džona Frica, i Edisona i Počasnu medalju, ali iznad svega bio je dobar čovek koji je darivao decenijama svoj narod - istakla je Ninković Tašić.

O tome kako je Pupin, uz vladiku Nikolaja, širio slavu i čast Srbije u teškim trenucima, kada je sudbina čitavog naroda zavisila od truda izuzetnih pojedinaca, pisala je zajedno sa Branislavom Stankovićem u “Zvonarima slobode”, a odlomke o njegovom, kao i o odrastanju Nikole Tesle i Milutina Milankovića sabrala je u “Zvezdobrojcima”.

Sandra Kljajić, Anita Janković Rečević
Izvor: Glas Srpske, 25. 7. 2020.