U rukama ove žene su danas retki predmeti, knjige, dokumenti - nacionalno blago koje čini značajan deo istorije srpske nauke i koje prevazilazi granice odgovornosti pojedinca. Zapravo, ona jedina radi posao koji bi trebalo da obavlja ozbiljna obrazovna i naučna institucija. Priču o njoj vredi pročitati...
Otkrivajući zvezdano nebo Mihajla Pupina, Nikole Tesle i Milutina Milankovića, Aleksandra Ninković Tašić našla je način da osvetli zaboravljenu duhovnost Srbije. Pupinov život i delo postali su njena inspiracija pre petnaest godina. Počela je da istražuje i do danas je sakupila dokumentaciju koja je vredna arhive instituta i državne podrške. Tako nešto, međutim, niko nije ponudio. Ona i dalje prikuplja podatke sama, uz pomoć porodice i prijatelja.
„Ta dokumentacija je ogromna i to je u stvari obaveza. Kad sam prešla neku granicu, otprilike pre osam godina, ja sam shvatila da ona više ne može da bude svrha mog rada, nego moram da je uobličim tako da priđe ljudima. Onda su krenule izložbe, katalozi, pa knjige, tribine i dečje radionice. Moj sin, koji sada ima deset i po godina, odrastajući je pratio pupinizaciju, pravili smo zvezdano nebo, crtali, učili o dečaku iz Idvora", priča naša sagovornica.
„Pupinizacija" je termin koji se odnosi na pronalaske kalemova, ali za nju to ima veze sa umrežavanjem pravih vrednosti i istinitih priča koje se pletu kroz život. Pupin je govorio, stvarao i delovao tako da ovaj svet bude bolji i da bude lakše srpskom narodu, podseća naša sagovornica: „To je pupinizacija, to je motiv i misija i jedino nam ostaje da ga stavimo u srca.”
Prosvetiteljska misija
Naizgled, prosvetiteljska misija ove žene počela je spektakularnom hajtek interaktivnom izložbom „Pupin – od fizičke do duhovne realnosti” koju je 2015 /16. godine u Muzeju istorije Srbije videlo više od 200.000 ljudi. I od tada ne prestaje interesovanje svih generacija koje žele da čuju njenu priču o zvezdobrojcima nauke.
Zaneta dobročinstvom pastira iz Idvora i njegovim naučnim postignućem, Aleksandra Ninković Tašić je počela da istražuje, prikuplja dokumente i otkriva život čoveka koji će postati njen, kako kaže, pravi i duhovni učitelj. Ona je idejni tvorac i autor te jedinstvene izložbe, koja je pripremljena, kreirana i stvorena samo uz pomoć prijatelja. To je bila jedna od pet najznačajnijih postavki u svetu, za koju je dobila specijalno priznanje Ujedinjenih nacija. Usledila su i druga priznanja: nagrada Grada Beograda, Valtrovićeva nagrada, proglašena je za Viteza srpske kulture.
„To je bilo posle dve-tri godine mog istraživačkog rada. Napravila sam mapu da vidimo koja su to mesta koja je Pupin zadužio i videla sam da ta mapa postaje ogromna, onda sam zastala i rekla: O Bože, kako možemo da zaboravimo dobra dela! Počela sam da otkrivam njegovu nauku, njegov profesorki rad, ne samo dobročinstva, nego njegovu hrabrost i neustrašivost", priča naša sagovornica.
Ko prati njen rad, naročito poslednjih nekoliko godina, mogao je da primeti da ova danas četrdesetogodišnja žena, koja ne može da se kreće bez tuđe pomoći, gotovo svakodnevno drži predavanja i tribine u Srbiji i regionu: Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Mađarskoj. Kad je kod kuće, to isto radi preko skajpa za slušaoce na drugom kraju planete. Takođe, vodi program „Obrazovne pupinizacije" kroz koji se nauka približava deci predškolskog i školskog uzrasta. Pomaže postdiplomcima, učestvuje u pripremi doktorskih teza koje se bave životom i radovima trojice gotovo renesansnih naučnika.
„Ja imam taj dar da umem to da prenesem opipljivo, slasno, sa žarom, sa srcem i onda ljudi otvore i oči i dušu. Način je sve, vi ako pričate ljutito, ako se zainatite, odmah neke uši ne mogu da vas čuju. Nama je dosta svega, i mraka i objašnjenja i kritika", kaže Aleksandra Ninković Tašić.
Aleksandra i 40 razbojnika
U njenom govoru nema nijedne reči ogorčenja, prebacivanja, neprijatne emocije. Danas se gotovo na svakoj tribini njeni slušaoci tiskaju da bi čuli nova saznanja o Pupinu, Tesli i Milankoviću. Stigla je i do zatvora u Padinskoj Skeli gde je dobila pasionirane čitaoce i zahvalnost pod naslovom „Aleksandra i 40 razbojnika". Ona je postala misionar prosvete koji gotovo subverzivno podriva okoštalo neznanje gde god se zatekne.
Nastavak teksta možete pročitati u 58. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".
Komentara: 0