RISTIĆ: DOBRO ŠTO JE TAKVA, TOLERANTNA VOJVODINA DEO SRBIJE
Dobro je što je Muzej prisajedinjenja otvoren, u okviru Muzeja Vojvodine, jer on šalje jasnu političku poruku savremenim političkim elitama, generacijama, susedima, da je momentom prisajedinjenja Vojvodina trajno srpska, imajući u vidu stare istorijske aspiracije, ocenio je istoričar Dejan Ristić.
Institucije poput Muzeja prisajedinjenja su velike, a retke su i u Evopi, i uz današnje obeležavanje prisajedinjenja, koje je dobro promišljeno, redak primer kako je trebalo raditi u slučaju nekih drugih jubileja jer nam se često dešava nas veliki jubileji iznenađuju.
"Pa se tek te godine setimo da je neka stogodišnjica. Ovo je bilo dobro pomišljeno, zasnivano na istorijskim činjenicama, bez strasti, na dostojanstven način, uz obogaćivanje znanja i ostavljanje trajnog traga, pre svega kroz institucije", kazao je Ristić.
Istoričar je rekao i da proizvodimo obrazovno hendikepirane građane, a da često u ustanovama kulture nećete naći sadržaje i svedočimo zatvaranju ustanova kulture, pa je otvaranje svake nove institucije kulture u Srbije veliki poduhvat.
"Ovo jeste redak primer dobre prakse, ali ne treba se zadržati na tome, već podržati da se slično dešava širom Srbije", kazao je.
Govoreći o odluci o prisajedinjenju, on je ocenio da je ona istorijski i pravno je legitimna i legalna, predstavljala je izraz istorijske volje, i poslednju etapu u dugom istorijskom procesu prisajedinjenja stare sprpske istorijske oblasti matici, matičnoj zemlji Kraljevini Srbiji.
Vojvodina je oduvek bila multietnička, kaže gost Novog dana, i to je njena glavna vrednost i karakteristika i lepota.
"To je čini bogatom i lepom i omogućava suživot i mir u Vojvodini, izražena doza vekovne tolerancije, koja je bila narušavana samo u nekoliko prilika u istoriji… ali su žitelji Vojvodine posle svakog tog perioda uspevali da obnove taj visoki stepen tolerantnosti i da se vrate suživotu", kazao je.
Ristić dodaje da to treba primenjivati na teritoriji cele Srbije.
"Taj pozitivan primer Vojvodine kao multietničke oblasti, multikonfesionalne, nešto što je dobro i nije tipično za ove prostore, dobro je što je takva kao deo Srbije, zrači mirom i tolerancijom, suživotom. Vojvođani su došli do svesti da jedino prosperitetni mogu da budu tako što će baštiniti različitosti onog drugog na teritoriji svoje oblasti", ocenjuje.
Prema njegovim rečima, istorija nas uči da nije suština u granicama, one su vrlo promenljive, već se treba fokusirati na ono što će biti vezivno tkivo, što nijedna granica neće moći da naruši i neće zavisiti od granica.
"To su indentitet, prosveta, kultura, nauka - jer one ne poznaju granice", zaključio je Ristić.
Komentara: 0