"Vaše visočanstvo, dozvolili ste da 62.000 srpskih vojnika odluči ishod Prvog svetskog rata. SRAMOTA!"
Ko to kaže, ko to laže Srbija je mala? – odgovor na ovu sada već vekovnu provokaciju mogao bi umesto rodoljubivih stihova "nije mala, nije mala, triput ratovala" biti istorijski podatak: Srbi su izazvali Prvi svetski rat, imali prvu civilnu žrtvu i odlučili njegov ishod.
Opštepoznata je činjenica da je u drugoj deceniji 20. veka Srbija u svega tri godine čak tri puta zaratila (dva balkanska rata 1912. i 1913. godine i Prvi svetski rat 1914.) i da je sarajevski atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda koji je izveo Srbin Gavrilo Princip praktično označio početak trećeg, Velikog rata. Međutim, malo ko zna kako je na to ubistvo reagovao dugogodišnji premijer Srbije.
- Nikola Pašić je rekao: "Ti pucnji su usmereni u srce Srbije". Kao iskusan političar sa veoma jakim obaveštajnim izvorima znao je da će Austro-ugarska taj atentat iskoristiti da ostvari svoju dugogodišnju spoljnopolitičku strategiju: da napadne Srbiju i proširi se ka jugoistoku. Pašić je tada bio svestan da je Srbija iscrpljena posle dva balkanska rata u kojima je izašla kao pobednik tako da joj nikako nije bio potreban još jedan za tako kratko vreme i to protiv velikog neprijatelja – ističe istoričar Dejan Ristić.
PRVE ŽRTVE I POBEDE
Nažalost, kako kaže, Princip toga nije bio svestan.
- On je bio izmanipulisano dete. Verovao je da će tim atentatom doprineti Srbiji, a nesvesno je učinio suprotno, dao povod Austro-ugarskoj da ostvari svoje spoljnopolitičke ciljeve. Austro-ugarska je namerno žrtvovala Ferdinanda kako bi napala Srbiju – tvrdi Ristić.
Već sa prvim bombama tog 28. jula 1914. godine stradali su nedužni civili.
- Prva žrtva Prvog svetskog rata bio je Srbin, učenik Trgovačke škole Dušan Đonović koji je poginuo tokom jutarnjeg bombardovanja Beograda. Masovno stradanje civila i uništavanje zemlje stvorilo je u srpskom narodu jedinstvenu svest da se zemlja mora po treći put braniti, da se mora braniti porodica i kućni prag. Srbija se borila protiv tri neprijatelja: Austro-ugarske, Nemačke i Bugarske. Takav psihološki momenat doneo je odmah i uspehe na ratištu. Prve pobede u Prvom svetskom ratu ostvarila je Srbija. Bile su to Cerska i Kolubarska bitka – naglašava Ristić.
PISMO NEMAČKOG CARA
Koliko je srpska vojska bez obzira na stravične gubitke i albansku golgotu bila značajan faktor najbolje ilustruju reči nemačkog cara Vilhelma drugog.
- Dan nakon proboja Solunskog fronta Vilhelm drugi je poslao pismo bugarskom kralju u kome je doslovce rekao: "Vaše veličanstvo, dozvolili ste da 62.000 srpskih vojnika odluči ishod Prvog svetskog rata. Sramota!". Ipak, nemački car je izuzetno cenio srpsku vojsku pa je tako jednom prilikom istakao: "Dajte mi srpsku vojsku i dobiću ovaj rat". Naša vojska je bila toliko rodoljubiva da se na Solunskom frontu pričalo da je srpska pešadija pretrčala francusku konjicu. Toliko su srpski vojnici jedva čekali da se vrate u zemlju – kaže Ristić.
MANJE ZLO ZA KONAČNU POBEDU
Srpska vojska tokom Velikog rata preživljavala je veoma teške trenutke.
- Naročito je jesen 1915. godine bila kataklizmična kada je Bugarska u severnoj Makedoniji prekinula Srbiji frontalnu vezu sa Grčkom. Napadnuta sa svih strana neprijateljem, srpska vojska je bila prinuđena na povlačenje malom transverzalom preko severne Albanije. To je bio plan vojvode Radomira Putnika dok se general Živojin Mišić zalagao da srpska vojska ne napušta teritoriju bez obzira na neprijatelje. U tom trenutku biralo se između dva zla, a prevladao je plan Putnika jer da je srpska vojska ostala na svojoj teritoriji pretio je pravi pomor odnosno da srpski narod izgubi biološku supstancu – objašnjava Ristić.
Komentara: 0