Priča o poznanstvu autora filma sa neumornim devedeset jednogodišnjim Živojinom Lazićem i njegovim rodoljubivim pohodima ratištima širom Jugoslavije. Ovoga puta deda Živojin je krenuo u misiju mira – u kasarnu JNA u Valjevu, gde je i sam prvi put stupio u vojnu službu otadžbini, odakle je krenuo u rat. Taj krepki, mršavi Šumadinac, pravog držanja i bistrog uma i u devedesetoj, bio je jedan od poslednjih živih heroja koji su ispisali najlepše stranice burne srpske istorije u prošlom veku. Hrabar i neustrašiv u ratu a pomalo naivan i lakoveran u miru, Mitrovićev junak se pretvorio u živu posvetu nekadašnjoj Srbiji i njenom zemljodelcu i vojniku.
Osamdesetogodišnji Živojin Lazić iz sela Stankovića kod Mionice, nekadašnji zastavnik i mitraljezac 17. puka Drinske divizije iz Prvog svetskog rata, punih pedeset pet godina je osluškivao nostalgični zov trube. Jednog dana kreće da poseti Kajmakčalan, poprište velike bitke, da oda poštu palim drugovima... Ovaj film je poslednji deo trilogije o jednom od poslednjih živih učesnika Prvog svetskog rata Živojina Lazića i njegovim sećanjima na krvave godine golgote i vaskrsa Srbije u Prvom svetskom ratu. Ostala dva filma koja je takođe režirao Dragan Mitrović su Poslednji pozdrav i Priča o Živojinu.
Komentara: 0