Srpskoj poljoprivredi jeste potreban veliki zaokret, ali ne da trči po svetu i sakuplja tuđe tehnologije i znanja, već da se prvo seti svojih tehnologija i znanja. Goli je cinizam da se srpska poljoprivreda satire sada već par decenija (ranije se nije satirala, već "samo" raubovala) i to od široke proizvodnje, do nauke i obrazovanja, posebno visokog obrazovanja, a da se onda "preporučuje" da se trči okolo po tuđa znanja i tehnologiju!
Razne "privatizacije" (ugašeno je preko 50% naučnih institucija samo u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje, a sekundarna nam je na nivou 1910), zakonska rešenja, mutne radnje, organizacione improvizacije, zakonska prilagođavanja finansijerima i slično istopile su sve ono što su prethodne generacije gradile. I onda se optužuje srpski seljanin za sva ta nedela jednim paušalnim "...zato što su tako radili naši stari".
Taj srpski domaćin, koji je dolazio na Dane polja (dok smo imali šta da pokažemo) naučnih semenskih institucija da se upozna sa novinama u sortimentu. Taj srpski domaćin koji je znao da nas pozove telefonom na Poljoprivredni fakultet, sam i po svojoj inicijativi, da se raspita o novostima ili o ovoj, ili onoj sorti. Taj srpski domaćin na koga su se oslanjali naši oplemenjivači, dajući mu seme za probne i demostracione oglede. Taj srpski domaćin čije su rekordne prinose ’80-ih godina iznosili sa ponosom. Taj domaćin odjedom, ispade "neznalica", koji radi iz navike, instinkta, jer Bože moj "tako su radili naši stari"!
Navikli smo mi da nas nazivaju svakako, pa i neznalicama. Šta čovek zna, on to i radi.
Naravno, treba da se traže i istražuju nove tehnologije, novi sortimenti. Ali, pre svega treba da se razvijaju sopstveni potencijali. Koraci treba da idu nekim redom. Prvi, drugi, treći...
Ti koraci u agraru su pre svega da se promeni odnos države prema agraru, nauci i visokom obrazovanju. Niko sa golom guzicom nije igrao u Prvoj saveznoj ligi! Ko je taj ko će osiromašenom srpskom domaćinu da kaže da "ide u Ameriku po hibride kukuruza"? Ko je taj ko će srpskom domaćinu da kaže da "uči o voćarstvu u Južnom Tirolu"? Ko je taj ko će srpskom domaćinu da kaže da "o uzgoju svinja uči u Danskoj"? O hibridima, voćarstvu, svinjarstvu se uči na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u srpskim visoko i srednjeobrazovnim i naučnim institucijama!!! To smo decenijama gradili! I mi i naši preci! Ko to Srbina "sovjetije" da se mlati po belom svetu?
Ne poklanjaju oni znanje i tehnologiju. Prodaju ih. Moj pokojni otac je u Danskoj dobio ukrasni tanjirić na poklon, u ime agrarne saradnje Jugoslavije i Danske, gde se danski farmer i jugoslovenski poljoprivredni proizvođač rukuju kao ravnopravni! Ne kao danski učitelj i srpski učenik. Jugoslavija se opredelila još 60-tih godina prošlog veka da razvija svoje efektive. Srbija je bila agrarni predvodnik u SFRJ.
Sramota je da nas je "neko" prvo "opipao po džepu", pokupio šta je mogao, "tranzicionisao", "transformisao", vratio generacijski u školske klupe međunarodne podele rada, a onda nas opet "neko" uči da smo svedeni na one narode koji nemaju svoju nauku, svoje obrazovanje, svoju ponosnu i uspešnu agrarnu istoriju i da treba da lutamo po svetu u potrazi za onim što su nam oteli.
Gradimo prvo, još uvek imamo dobar temelj, pa ako baš treba kupovaćemo posle, ali i prodavati svoje seme, svoj nauk i svoju tehnologiju. Tako smo radili sve do "Velike rasprodaje", da ne kažem istorijske pljačke nacionalnih resursa i građana ove zemlje, nazvane "tranzicija sa privatizacijom".
Uostalom i Karađorđe je bio svinjarski trgovac, pa nije iša u Dansku na nauk, nego je oterao dahije!
Bestidno je da se naš napaćeni i raskrčmljeni seljanin upućuje u Ameriku, Dansku, Južni Tirol i ko zna sve gde, kao da smo naučni i iskustveni čergari, a da nam se uništavaju visokoobrazovne i naučne ustanove. Da li ti iz Delte misle da južnotirolski ili danski proizvođač znaju više od srpskih naučnika, stručnjaka i nastavnika?
Uostalom, evo saveta i za Deltu. Možda je vreme da privatne korporacije snažnije finansijski putem projekata i donacija pomognu srpsku agrarnu nauku i obrazovanje. To je ulog i za njih i za naciju u "čijem su krilu" nastali privatizacijom. I tako se radi u "Danskoj", "Južnom Tirolu", a naročito u Americi!
...Prema rečima Miškovića, Srbija mora da sarađuje sa velikim svetskim kompanijama u poljoprivredi i da kupuje njihovu tehnologiju, jer nema vremena da na primer sama razvija seme, za šta je potrebno dvadeset godina. "Mi moramo da kupujemo i da zajedno sa njima dalje razvijamo, a da bismo uspeli u tome potrebne su nam investicije", rekao je predsednik Delta holdinga.
...Srbija jedino mora da vodi računa o svojim interesima, sve ostalo kao slobodarski narod mi ne moramo. Saradnja sa inostranim institucijama u svim oblastima, pa i u oblasti genetike i oplemenjivanja biljaka je sasvim uobičajena aktivnost. Srpski programi oplemenjivanja imaju dugu tradiciju saradnje sa inostranim univerzitetima i oplemenjivačkim ustanovama. Takva višedecenijska saradnja je značajno doprinela da Srbija stvori semenski materijal, sorte (hibride) poljoprivrednih kultura koje su konkurentne i cenjene u svetu i da se osamostali u tom pogledu. Ova saradnja je podrazumevala zajedničke oglede, tamo gde smo imali interes, razmenu stručnjaka, specijalizacije, razmenu semena i slično. Međutim, treba da se zna da saradnje, onakve kakva je postojala sa javnim naučnim ustanovama, sa privatnim kompanijama nema!
Privatne kompanije ne sklapaju međudržavne sporazume o naučnoj i tehničkoj saradnji. Privatne kompanije rade na sasvim drugim principima. One štite svoje vlasništvo, ne otkrivaju svoja najsavremenija i najvažnija istraživanja nikome, pa neće ni Srbiji. Postoji deo istraživanja koji privatne kompanije poveravaju javnim institucijama, recimo univerzitetima, ali je i u tom slučaju ponašanje javne institucije definisano ugovorima. Zato, o "saradnji" sa "velikim svetskim kompanijama" može da se priča, ali realno do takve saradnje na ravnopravnim osnovima uz obostranu korist i u potpunosti jednostavno ne može da dođe. Uostalom, interes stranih kompanija nije da razvija saradnjom srpske (ili bilo čije) naučne i oplemenjivačke programe. Cilj "velikih svetskih kompanija" je da unište lokalne (domorodačke) naučne oplemenjivačke institucije, ako postoje, da preuzmu tržište i prodaju svoj proizvod! Dakle roba - da, razvijanje domaćeg - ne.
Komentara: 0