Ustav Srbije (Član 24) reguliše da u našoj zemlji nema smrtne kazne, kao i da je "ljudski život neprikosnoven".
Da li se nepovredivost odnosi na Tijanin život i svih dosadašnjih i budućih žrtava svirepog kasapina, kao što je Dragan Đurić-Đuka, i njemu sličnih zala od ljudi, poput krojača?
Ne, ne odnosi se, to bolno znaju Tijanini roditelji.
Treba li onda da bude - "život za život"? Da predatori bez milosti bar unapred znaju da i njima može da sledi likvidacija ukoliko likvidiraju? Tako je bilo do ukidanja smrtne kazne Ustavom SCG iz 2003. godine.
Ublažavanje kazne, bekstvo, veština advokata, novac..., sve to održava monstruma u životu i daje mu mogućnost da ponovo bude na slobodi. A onda i da se zločinac vrati na mesto zločina, kad-tad. Naročito ovakav, bez pokajanja.
Na internetu postoji sajt nevladinog udruženja građana www.smrtnakazna.rs sa anketnim pitanjem: Da li ste za ponovno uvođenje smrtne kazne u Srbiji? U trenutku ovog pisanja, odnos je: DA 44%, NE 56%.
U manjini jesam, ali moj odgovor je - da. Pravda koja ubija nije pravda. Ali, za razliku od ubica, žrtve ne mogu da se vrate, ostaju gde jesu. Poput Tijane.
Ponoviću i ovde svoj stav koji branim ceo dan na društvenim mrežama.
Pogubljenje krivca neće anulirati njegovo delo niti će vratiti žrtvu ili žrtve u život. Jedino što će se postići ovim delom jeste da će se duzeti još jedan život, a to nema pravo da ni jedno ljudsko biće, za takav prekršaj se i sudi ubici.
Savest je ono što čoveka razlikuje od zveri, a kakva je savest onoga ko na njoj ima tuđi život.
Komentara: 1
Danilo
Ponoviću i ovde svoj stav koji branim ceo dan na društvenim mrežama. Pogubljenje krivca neće anulirati njegovo delo niti će vratiti žrtvu ili žrtve u život. Jedino što će se postići ovim delom jeste da će se duzeti još jedan život, a to nema pravo da ni jedno ljudsko biće, za takav prekršaj se i sudi ubici. Savest je ono što čoveka razlikuje od zveri, a kakva je savest onoga ko na njoj ima tuđi život.