Daleke 1970. godine rok muzika u zemlji u kojoj smo živeli je još uvek bila u poluilegali. Živelo se uz pomoć retkih singlica, do objavljivanja prvog srpskog albuma trebalo je da prođe još godinu dana, Smak još nije ni postojao, a retki srećnici su mogli da čuju i ponešto iz inostranstva. Velike ploče su na neki volšeban način stizale do nas, a na slušanje se čekalo u redu.
Privodio sam kraju osnovnu školu, beznadežno inficiran rokom i sanjario o velikoj muzičkoj kolekciji. Par godina kasnije, moglo se nešto i poručiti iz inostranstva. "Crvendać" je bio dovoljan, a dobijao se i kusur.
Kada i kako sam došao u posed albuma "Tea for The Tillerman" (1970) više se ne sećam. Ono čega se sećam je da sam ga stalno puštao na velikim odmorima u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji i da je bio dobro prihvaćen. Za mesec dana gradom su kolala još tri-četiri primerka među mojim prijateljima.
Gde su se, tokom proteklih decenija, zagubili ovakvi albumi?
Povod za ovo pisanje je jednostavan. Proteklih meseci sam se naslušao novih albuma koji spadaju u kategoriju singer/songwriter ili što bismo mi rekli, autorskih. Uz par časnih izuzetaka vezanih za proverene, starije majstore pera & intrumenata (Leonard Cohen, Jackson Browne), najveći deo mi je – dosadan. Ružnjikave žene, obično unjkavim glasom, pevaju o tome kako ih niko ne voli, nikada neće da se udaju, kasni im menstruacija ili poslednja dijeta nije dala rezultata, a muškarci se busaju u junačke grudi i broje golove, ohrabreni konzumiranjem raznih opijata ili alkohola.
Not my cup of tea! :)
Upravo zato se vraćam čoveku koji se rodio kao Steven Georgiou, postao poznat kao Cat Stevens, a danas je Yusuf Islam.
U drugoj polovini šezdesetih, Cat Stevens je bio samo jedan od talentovanih pevača koji su se motali po veselom Londonu. Krasio ga je divan, baršunast glas i poprilično loš repertoar koji je više naginjao revijalnoj muzici. Ipak, uspeo je da ubode nekoliko osrednjih hitova. Najveći uspeh bila mu je pesma koju je prodao za 30 funti – "The First Cut Is The Deepest" je bila veliki hit za englesku pevačicu P. P. Arnold.
U trenutku kada se činilo da mu je krenulo, zaradio je tuberkulozu. Proveo je godinu dana u sanatorijumu, život mu je visio o koncu i imao je dosta vremena za razmišljanje. Potpuno je promenio perspektivu gledanja na svet oko sebe, a po izlasku bio je bogatiji za četrdesetak pesma koje je napisao tokom lečenja.
Za one koji su poznavali dotadašnji rad Cata Stevensa, album "Mona Bona Jakon" (1970) je predstavljao potpuno iznenađenje. Muzika je bila jednostavna i akustična, a tekstovi iskreni. Odavali su čoveka koji je prošao kroz težak životni period, ne želi da bude zvezda i vapi za spasenjem & prosvetljenjem. Lagani uvod u ono što će doći...
Kako je potrošio samo delić pesama nastalih u toku lečenja, na novi album se čekalo kratko. Objavljen je iste godine i sadrži komade koji su, praktično, obeležili njegovu čitavu karijeru.
Otvara ga pesma "Where do The Children Play". Počinje sa finim, akustičnim uvodom koji se lenjo razvija sve do trenutka kada se Stevens upita "gde će deca da se igraju" i slušalac u istom trenutku shvati da je u pitanju protestna pesma. Užurban život, tehnologija, ekologija... To sve što nam se danas dešava, Stevens je "video" još davno!
Za dvadesetogodišnjaka ljubavne teme su neizbežne. "Wild World" je epska pesma i, verovatno, najpoznatija iz Stevensovog repertoara. Govori o prekidu veze iz malo neobičnog ugla: umesto da junak priče kaže "slomila si mi srce, pa ću ti se, na neki način, osvetiti“ on devojci, prostodušno, prašta i želi joj sve najbolje. Znam li još neki sličan primer? Teško da mogu da se setim...
"Sad Lisa" je totalni patos – jedna od onih pesama o plakanju na ramenu koja svakoga od nas u trenutku natera da se priseti svih sopstvеnih propalih ljubavi. I da nas trenutno baci u bedak. Za sve to je dovoljno malo akustičnog klavira, malo violine i sugestivnog pevanja. Ne volim je preterano zbog teškog raspoloženja, mada je, muzički, savršena.
Najambiciozniji od svih snimaka ostavljen je za kraj albuma. "Father & Son" je klasična priča o jazu između generacija koja se odvija u formi dijaloga, sa odličnim tekstom koji vredi kompletno citirati:
It’s not time to make a change Just relax, take it easy You’re still young, that’s your fault There’s so much you have to know Find a girl, settle down If you want you can marry Look at me, I am old, but I’m happy
I was once like you are now And I know that it’s not easy To be calm when you’ve found Something going on But take your time, think a lot Think of everything you’ve got For you will still be here tomorrow But your dreams may not
How can I try to explain? When I do he turns away again It’s always been the same, same old story From the moment I could talk I was ordered to listen Now there’s a way And I know that I have to go away I know I have to go
It’s not time to make a change Just sit down, take it slowly You’re still young, that’s your fault There’s so much you have to go through Find a girl, settle down If you want you can marry Look at me, I am old, but I’m happy
All the times that I’ve cried Keeping all the things I knew inside It’s hard, but it’s harder to ignore it If they were right I’d agree But it’s them they know, not me Now there’s a way And I know that I have to go away I know I have to go
Muzički besprekorna i aranžmanski složena, učinila je da Stivensa počnu da uvažavaju i zahtevniji slušaoci. Nije ni čudo što se ovaj album prodao u višemilionskom tiražu, ustoličio Cata Stevensa kao respektabilnu zvezdu i, neočekivano, postao klasik.
Posle sedam godina i sedam uspešnih albuma Cat Stevens se preobratio u Islam, postao Yusuf Islam i nestao sa muzičke scene. Dve decenije ga nigde nije bilo. A onda se vratio. Sa nekim drugim temama, ali još uvek pun muzičke inspiracije i dobrih pesama.
Pre par nedelja objavio je novi album "Tell ’Em I’m Gone" (2014). Na moje iznenađenje, uglavnom peva bluz. Vatra u njemu još uvek gori, mada mi se čini da mu produkcijsko odelo nije sašiveno po meri, pa to kvari krajnji utisak.
Ili je ponovo, po ko zna koji put, na životnoj prekretnici.
A Banović Strahinja?!
"Za dvadesetogodišnjaka ljubavne teme su neizbežne. "Wild World" je epska pesma i, verovatno, najpoznatija iz Stevensovog repertoara. Govori o prekidu veze iz malo neobičnog ugla: umesto da junak priče kaže "slomila si mi srce, pa ću ti se, na neki način, osvetiti“ on devojci, prostodušno, prašta i želi joj sve najbolje. Znam li još neki sličan primer? Teško da mogu da se setim..."
Ima nešto i našoj epskoj poeziji. (a ona je tek zaboravljena)
Zoki hvala ti na ovim lijepim pričama. Ona o Karli "Zaboravljeni dragulj" je baš bila takva. Možda i zbog naslova. :)
Komentara: 1
Obrad
A Banović Strahinja?! "Za dvadesetogodišnjaka ljubavne teme su neizbežne. "Wild World" je epska pesma i, verovatno, najpoznatija iz Stevensovog repertoara. Govori o prekidu veze iz malo neobičnog ugla: umesto da junak priče kaže "slomila si mi srce, pa ću ti se, na neki način, osvetiti“ on devojci, prostodušno, prašta i želi joj sve najbolje. Znam li još neki sličan primer? Teško da mogu da se setim..." Ima nešto i našoj epskoj poeziji. (a ona je tek zaboravljena) Zoki hvala ti na ovim lijepim pričama. Ona o Karli "Zaboravljeni dragulj" je baš bila takva. Možda i zbog naslova. :)