Mikica - dobrota, lepo vaspitanje i ljubav prema muzici

U mislima prijatelja
MIODRAG ZDRAVKOVIĆ - MIKICA ČBS
(22. april 1974. - 27. novembar 2020)

Otišao je veliki dobri blagi Mikica... Čovek sa velikim osmehom... Naš brat i prijatelj... Dobri duh Kragujevca... Ne plačem, suze teku same.

Zoran Vulovic Vule

Tužna vest iz Kragujevca. Umro je Mikica Zdravković iz benda Čovek bez sluha (ČBS).

Mikicu sam upoznao na radiju Prvi na skali u Kragujevcu. Bilo je to 90-ih godina. Ja sam imao emisiju "Džambolaja", Mikica je takođe bio tu. Tri stvari su odmah bile uočljive kod njega: dobrota, lepo vaspitanje i ljubav prema muzici.

Kasnije smo se sretali tu i tamo. Poslednji put početkom oktobra ove godine. Dogovorili smo se da mi pošalje nove snimke benda da emitujem u "Neonskoj dugi". Nažalost ništa od toga. Umesto novih pesama stigla je tragična vest.

Na ovoj slici, koja je napravljena u avgustu ove godine, Mikica i ja smo sa Vladom i Lekom. Verujem da ćemo se Mikica i ja ponovo sresti u nekoj nebeskoj radio stanici i ponovo zasvirati rokenrol.

Žikica Simić

Ode naš Prijatelj... dobri, dragi, plemeniti Mikica...
S anđelima putuj, mila dušo naša...

"Lepo spavaj, druže,
dobri dečko naš,
i dok gore sveće,
znaj da ima nas.
Verni istoj priči,
što stojimo u redu,
vidimo se uskoro
u nekom nebeskom bendu"

(Čovek bez sluha - Nebeski bend)

Amira Medunjanin

Mikica Zdravković (1974-2020)

Napustio nas je prijatelj, muzičar, otac, vođa benda. Oličenje ljudskosti i iskrene ljubavi i brige za sve nas... i za sve vas, svih ovih godina.

Mikice, neizmerno te volimo zauvek!

Počivaj u miru.

Covek Bez Sluha - Official

Neke ljude jednostavno zavoliš. Naprosto ih zavoliš. Nepozvani dođu i uđu ti negdje duboko u srce i tu ostanu zauvijek. Drugačiji su, otvoreni prema tebi, puni povjerenja, dobri i pažljivi, naprosto te iznenade svojom otvorenošću i zrakom sunca. Takav je bio naš prvi susret, ja sam odmah sam sebi rekao, pa ovo je neki vrh lik. I bio sam u pravu, rijedak, dobar lik... čudo od čovjeka.

Napustio nas je Mikica, jedan toliko velik i lijep čovjek, muzičar, pokretač svega dobroga što se na ovom svijetu pokrenuti može.

Sva naša druženja na turnejama po Srbiji i Bosni, naša druženja po Zagrebu, su mi neka od najljepših događanja u životu.

Mikica je bio toliko blag, obazriv, pažljiv, duhovit, a s muzičke strane odličan basist, naslušan, informiran, besprijekoran u organizaciji, uviđavan, strpljiv. Sve naše turneje i višetjedne svirke po Srbiji su me uvijek veselile upravo zbog njega jer sam znao da će to biti vrijeme za najbolja druženja i najljepše koncerte.
Prije mjesec dana sam svirao u Beogradu i naravno da su Jasmina i Mikica sjetili se i nazvali, rekli: “hajde Gelo da se vidimo, idemo na cugu”. Ja sam još uvijek tamo, smijemo se i prepričavamo sve šta smo prošli, čujem ti glas.

Zbogom, dragi prijatelju.

Beskrajno sam tužan.

Ante Gelo

Juče je preminuo moj najbolji drug. I ne samo moj.

Mikica je, iako samo par meseci stariji od mene, bio sve ono što bih ja voleo da budem: najbolji tata na svetu, suprug, sin, brat, prijatelj, zaštitnik slabijih i nemoćnijih od sebe, pravdoljubac, muzičar za primer, ultimativni borac za kulturu i rokenrol... Ne znam kako, ali pokrivao je SVE.

Ako bi bilo ko, ali bilo ko, bio u problemu - Mikicine oči pune zvezda bi se u sekundi ispunile brigom, probudio bi hrčka u svojoj glavi i tražio bi rešenje dok ga ne nađe.

Dvadeset godina smo svirali u istom bendu. Dvadeset godina nismo imali ni jedan nesporazum. Niti jednom se nismo sporečkali, nikada nije digao ton na mene. I da si hteo - s njim ne bi mogao da se zameriš. Iz tog, manje bitnog, muzičkog ugla - niko me nikad nije shvatao kao on, nikad me niko nije toliko uvažio i poštovao to šta god da sam.

Ne poznajem nikog ko je toliko voleo život. Ne život kao življenje, nego život kao jutarnju kafu s drugom, dobru pesmu na radiju, zaljubljeni par u prolazu i sve ostalo što mi obični ljudi uglavnom i ne primetimo.

Držao bi volan i, taman kad nastupi ona putnička tišina, pljesnuo bi me po kolenu i uzviknuo: Kimi, bato!

Ja ga pogledam i kažem: Kaži, Kimice, batice?

Nasmejao bi se najlepše na svetu i kao da idemo po milion dolara koje smo osvojili na tomboli mangupski rekao: TO JE TAJ ŽIVOT!

A, zapravo, možda smo samo išli u obližnji grad da lepimo neke plakate za koncert.

Već sad znam da nikad neću moći da ga prežalim jer danas nije osvanula subota 28. novembar već Prvi dan bez Mikice.

Ostaće mi večni teret i tuga što mi je oteta šansa da mu se bar upola odužim za sve, a ne bih pogrešio ni ako kažem da mu dugujem svoj život. Tada, kada sam ja ležao ni živ ni mrtav, prevrnuo je Zemlju da otvorim oči. To naravno nisam saznao od njega, niti je to ikada pomenuo.

Lepo spavaj, druže i nemoj da si tamo napravio neki bend dok ne dođem.

Tvoj Kimi

Deo poruka sa FB "zidova"

Ti si samo otišao u drugi dom, da se tvoja duša i misli oporave. Postao si anđeo čuvar naše sreće i naše tuge. Uvek ćemo čuvati sećanje na tebe. Pozdrav Mikice

Marija Vukićević

Najiskrenije saučešće! Preplakao sam vest. Dragi druže, počivaj u miru! Raspali neki rif, neku melodiju tamo gore za sve nas!

Nenad Popov

Iskrena sućut obitelji i prijateljima u moje i u ime svih slušaoca ČBS iz Slavonskog Broda... Ovo je velika tragedija za sve nas...

Saša Zale Mihaljević

Dragi Mikice, prijatelju i večiti dečko... Više ništa neće biti kao što je bilo do ovog jutra... Ni Dom omladine, ni Arsenal fest, ni ČBS, ni Vesele osamdesete... ništa. Ostaje samo tuga, bol, žalost i uspomene na druženja, svirke, savete i reči podrške... Saučešće porodici.

Nenad Milošević

Sve mi staro nedostaje... Samo da znaš, prijatelju moj... Putuj s mirom...

Jelisaveta Ignjatović

Matori, čuvaj mi mesto za šankom, naruči mi džek i kaži Lemiju da sam rekao da si bolji basist.

Dejan Maksimović

Zauvek u sećanjima i srcu. Takvi ljudi nikada ne odlaze. Sa nama si i uz nas. Čuvaj nas, anđele!

Marijana Đurđević

Bez reči sam... Poslednji pozdrav.

Nenad Kuzmić

Posljednji pozdrav drugu, kolegi, dobričini... Vidimo se na nekom boljem mjestu. Iskreno saučešće porodici.

Senad Šuta

Moje duboko saučešće. Veliki dobrica- baš takvog ga pamtim.

Mile Kekin

Koliko je ovo teško i strašno.

Nikola Vranjković

Poseban je bio... Miran, pristojan, nikad ljut, sve može, zafrkancija, ponizan, pošten... Ma pravi endem u ovom ludom okruženju... Jedan od najboljih.

Aleksandar Ismailovski

Toliko je teško povjerovati. Toliko topline, vedrine i srdačnosti je dolazilo s Mikicom. Neka mu put bude svjetao i lak. Pomoći će u tome i toplina koju osjećamo za tebe u našim srcima.

Darko Rundek

Bože, kakav čovek je to bio! Mislio sam da sam bio svestan njegove veličine, značaja za kulturu Kragujevca i Srbije, kao i ugleda koji je uživao na ovim našim prostorima, ali tek sada vidim da nisam bio ni blizu. Hvala vam, dobri ljudi, na ovim divnim rečima o našem Mikici, nenadoknadiv gubitak.

Miloš Krsmanović Lutak Kg

Mikica Zdravković (1974-2020)

Postoje ljudi koje doživljavaš kao veće od života, ne zato što su kao od brda odvaljeni, već posjeduju u sebi nešto stameno i postojano. I kao da bez truda, sami od sebe, znaju postepeno sa lakoćom osvojit neki poseban prostor, gdje god da se nađu.

U posljednjih desetak godina, koliko traje moje bavljenje muzičkim poslom u promoterskoj kući Long plej, Mikica Zdravković je nekako neprekidno bio – tu. Kao dobrodušna drugarčina, kao zajebant, kao dragocjen i nezamjenjiv saradnik u bezbrojnim zajedničkim muzičkim poduhvatima, radilo se o Arsenal Festu, njegovom pank sastavu Čovek bez sluha ili već nečem trećem.

Zapravo, Mikica Zdravković je bio višenamjenski, vanserijski igrač, bez koga nikad ne bismo napravili sjajnu ekipu Arsenala iz Kragujevca, sa kojom smo, ludi kakvi jesmo, krenuli na juriš u Prvu (muzičku) ligu, a onda i dalje.

Postojano je, u deset sezona, branio prilaz našem šesnaestercu, zaustavljao protivničke napade, raspravljao se sa sudijama i dodavao loptu daleko napred da i mi ostali, spokojno uvjereni kako nam sada suparnik neće ništa, možemo raspalit po golu.

Znalo se ko je nosilac igre, ko na terenu najviše izgara, ko je – kapiten kragujevačkog Arsenala. Mikica Zdravković. Kragujevačka desetka.

Često sam se šalio da Arsenal Fest zapravo treba preimenovati u "Mikica Fest". Uvijek kad bi nešto zapelo, a zapelo bi, znalo se: "zovi Mikicu", "znaće Mikica", "srediće Mikica", "dogovoriće Mikica"...

Postoje ljudi koje doživljavaš kao veće od života, jer su uvijek tu i u njihovom prisustvu ne primjećuješ neumitan, surov protok vremena. Čini se da svi igramo u nekoj jako dobroj, duhovitoj seriji, samo se smjenjuju nastavci. I čini se da će tako u nedogled, jer je radnja dobra, jer su likovi dobri.

Ali život nije serija. Kovid-19 je drama, a smrt tragedija.

Zastaću ovdje i napisaću još samo nekoliko tagova, jer su istiniti.

Mikica Zdravković. Vesele osamdesete. Panker. Šumadijski Ramons. Čovek bez sluha. Superheroj.

Aleksandar Arežina

^{Foto: Zoran Lazarević Laki}