Nenad Radulović (13. septembar 1959.-12. februar 1990), poznat i kao Neša Leptir, je bio rok muzičar, pevač beogradske grupe Poslednja igra leptira, a glumio je i u "Indeksovom radio pozorištu".
INDEKSOVO RADIO POZORIŠTE - INTERVJU: NENAD RADULOVIĆ
Biografija
Radulović je karijeru započeo kao pevač i vođa pop-rok benda Poslednja igra leptira 1979. godine. Objavili su dobro prihvaćen album „Napokon ploča“ (1982), „Ponovo ploča & Druge priče“ (1983), „Opet ploča - Srce od meda“ (1985), „Grudi moje Balkanske“ (1986) i „Zajedno smo piškili u pesku“ (1987).
Spomen ploča Nenadu Raduloviću "Neši Leptiru" u Lajkovcu
Grupa se raspala 1989. godine, a Radulović je održao koncert sa grupom "Kako ko". U tom periodu je objavio i svoj jedini solo-album „Niko nema što Piton imade“ koji je bio parodija „novokomponovane muzike“. Za tu priliku je osmislio lik pod imenom Slobodan Đorđević - Piton, a u okviru tog projekta je nastala i serija emisija za "Indeksovo radio pozorište“.
Tokom 1989. godine otkriven mu je rak testisa u kasnom stadijumu, jer je duže vreme lečen pogrešno, a prava dijagnoza je postavljena kasno. Do tada su lečeni pre svega simptomi bolesti (hronični kašalj i dr.). Nakon postavljanja prave dijagnoze, operisan je na VMA gde je primao i hemioterapiju. Humoristički duh ga nije napuštao ni u najtežim trenucima. Nastupao je i tokom lečenja. Nakon kratkog vremena usledila je i operacija metastaza na mozgu. I pored manjih poboljšanja, bolest je nastavila da napreduje i Radulović je preminuo 12. februara 1990. Dvadeset minuta pre nego što je umro, na pitanje svoga brata kako mu je, odgovorio je: "Pa, ne mogu baš da igram fudbal...". Njegova smrt, smatra se jednom od najvećih tragedija na srpskoj muzičkoj sceni.
Pre nego što se razboleo, počeo je da radi na novom albumu, ali je uspeo da snimi samo pesmu „Modra bajka“ koja je posthumno objavljena na istoimenoj kompilaciji hitova grupe Poslednja igra leptira.
Plato ispred Ustanove kulture "Palilula" u Beogradu, od 17. decembra 2011. godine, po njemu nosi naziv Plato Neše Leptira.
OKO MAGAZIN RTS
Željko jasno govori, kao što je to činio i njegov brat. Kod ovog čoveka ne postoji razlog za suzdržavanje: "Drugi su Nešu i njegovu dobrotu ponekad odvajali od svog života, štiteći sebe. Nemoćni da ga prate. Meni je bilo drugačije. Na mojim rukama je umro".
Kuda odlaze ljudi kao što je Neša Leptir, nikada nećemo saznati. Ili hoćemo, onda kada nam dođe vreme i kada postanemo dostojni priče i čoveka o kojem pripovedamo.
Naš sagovornik čuva papire na kojima su zapisane pesme koje je njegov brat svojevremeno napisao i "ispravlja" naše nedoumice.
- Neša nije, prvobitno, u pesmi "Jeleni umiru sami" napisao "biću vođa skitnica" nego vođa "svitaca" - govori nam Željko Radulović. - Čovek koji hoće da ga razume, mora da shvati ono što je Neša već znao.
Otišao sa pticama
- Video sam ga kako odlazi, u ćošku sobe na Vojnomedicinskoj akademiji, kaže Željko. - Jasno sam gledao kako kreće na put, iz ugla one bolničke sobe. Baš tada je, sa krošnji drveća koje je stajalo pod prozorom poletelo jato ptica. Tu sliku pamtim kao da se sada ponovo odigrava pred mojim očima. Ja ne znam šta je "tamo", posle. Ali znam da on zna.
Komentara: 0