Rodno osetljiv jezik na ’popravnom’ - uzor gramatika, a ne priručnik

Nacionalni prosvetni savet vratio predlog za uvođenje rodno osetljivog jezika u đačke knjige

Nacionalni prosvetni savet smatra da, kada je reč o primeni rodno osetljivog jezika u udžbenicima, treba poštovati stav lingvistike i srbistike.

Zbog toga je Savet vratio na doradu Predlog standarda kvaliteta udžbenika kojim se reguliše primena rodno osetljivog jezika u udžbenicima, jer stojimo na stanovištu da standardi treba da se prilagode stavu Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika, koji su se izjasnili o ovom pitanju.

Ovo je za "Novosti" rekao prof. Radivoje Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, povodom Predloga standarda kvaliteta udžbenika koji je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja prosledio ovom telu na davanje mišljenja.

Ovaj zavod sačinio je Predlog standarda kvaliteta udžbenika kojim se uvodi obaveza da svi udžbenici i druga nastavna sredstva do 24. maja 2024. budu napisani rodno osetljivim jezikom. To znači da bi, počevši od školske 2024/2025. godine, počela primena rodno osetljivog jezika u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovnom sistemu. Zbog toga više ne bi mogla da se koristi školska i druga literatura, ukoliko nije napisana rodno osetljivim jezikom. Ove odredbe, inače, deo su Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je na snazi nešto više od godinu dana.

Rodno osetljivi jezik poznaje reč "vatrogaskinja"

Stručna javnost, koja od samog početka smatra da se ovim zakonskim rešenjem vrši nasilje nad srpskim jezikom, ne odstupa od stava da rodno osetljivom jeziku nije mesto u udžbenicima. Jer, ako bi se u đačkoj literaturi primenio rodno osetljiv jezik, morale bi da se koriste paralelne forme - učenici/ce ili učenici i učenice, naučnici/ce ili naučnici i naučnice, biolozi/škinje ili biolozi i biološkinje. Bile bi obavezne i stručnjakinje, vojnikinje, vatrogaskinje...

Matica srpska i Odbor za standardizaciju srpskog jezika doneli su stručno mišljenje o Predlogu stadnarda kvaliteta udžbenika. S njihovim mišljenjem složile su se srbističke katedre sa svih šest državnih univerziteta u Srbiji.

- Budući da se u Predlogu standarda kvaliteta udžbenika na više mesta, sasvim opravdano, insistira na tome da pitanja, zadaci i nalozi u udžbenicima i svim tekstovima budu jasno formulisani, prilagođeni uzrastu i razvojnom nivou učenika, da jezik kojim su napisani bude funkcionalan i doprinosi lakšem razumevanju sadržaja, potpuno je nejasno zašto se u njemu insistira na rodno osetljivom jeziku, iako se u samom tekstu predloga on ne primenjuje - piše u stručnom mišljenju Matice srpske i Odbora.

Navodi se da se na početku Predloga nalazi rečenica: "Svi pojmovi koji su u ovom pravilniku upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koji se odnose", pa se lingvisti pitaju zašto ista takva rečenica ne bi mogla da stoji i u udžbenicima.

- Ukoliko se, sasvim opravdano, ovom formulacijom želela izbeći komplikovana rečenična struktura nastala upotrebom paralelnih formi za označavanje osoba muškog i ženskog pola, nejasno je zašto ne bi slična uvodna formulacija, koja se iz ugla jezičke nauke smatra jedino ispravnom, mogla biti obavezan deo svakog udžbenika i nastavnog sredstva nego se insistira na upotrebi rodno osetljivog jezika - navodi se u stručnoj oceni Matice i Odbora.

Uzor gramatika, a ne priručnik

Lingvisti naglašavaju da uzor u pisanju đačkih knjiga može biti samo "Normativna gramatika srpskog jezika", a nikako "Priručnik za rodno osetljiv jezik", koji se već tri godine nalazi na sajtu Vlade Srbije. Takođe, stručna javnost pita i da li će nacionalna biblioteka, gradske, školske i sve druge biblioteke morati da se prilagode rodno osetljivom jeziku.

Lj. Begenišić
Izvor: Novosti, 16. 8. 2022.

PRVA BITKA DOBIJENA: SRPSKA NAUKA ODBRANILA JEZIK OD ZAPADNIH PRITISAKA I NASILJA

Nacionalni prosvetni savet vratio je predlog za uvođenje rodno osetljivog jezika u udžbenike. Stručna javnost čvrsto se drži stava da se uvođenjem rodno osetljivog jezika ne odstupa samo od gramatike i pravopisa, već i da se njime vrši nasilje nad srpskim jezikom.

Matica srpska, Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Srpska akademija nauka i umetnosti kao i katedre za srbistiku u svim univerzitetskim centrima u Srbiji ujedinjeni su u mišljenju da ideologija nema šta da traži u naučnim vodama. Doktor lingvističkih nauka i redovni profesor za Savremeni srpski jezik, Miloš Kovačević, izjavio je za Sputnjik kako bi bilo apsurdno uopšte govoriti o argumentima i kontraargumentima druge stane, budući da oni nemaju nikakvu težinu.

Pokazalo se da niko od srbista i niko od lingvista koji se bave srbistikom apsolutno nije za tu ideju, a da su u prvom redu onih što je odobravaju ljudi koji o lingvistici zapravo ništa ne znaju. Prvo političari, a drugo anglisti koji verovatno nisu imali srpski jezik osim u osnovnoj školi.

Šta će Srbima nauka kad je tu politika

Kovačević takođe ističe kako je samo donošenje ovog zakona kontradiktorno, budući da u Zakonu o očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma jedna od stavki koja je već stupila na snagu jeste ta da se zabranjuje politički marketing.

Šta će onda Srbiji nacionalna nauka ukoliko će joj nauku određivati političari koji sa lingvistikom nemaju nikakve veze, zaključuje Kovačević.

Sa druge strane, profesorka i teoretičarka južnoslovenskih književnosti, Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, pobornik je rodno osetljivog jezika, ističući da je srpski jezik po svojoj prirodi već rodno senzitivan, pa odluku Nacionalnog prosvetnog saveta tumači kao šansu da se sporni predlog izmeni i dopuni.

Ono što mislim da je dobro što je predlog zakona vraćen jeste što je to prilika da se, uz struku, ne spreči uvođenje rodno senzitivnog jezika nego racionalizma. Tako bi se izbegli ti zastrašujući dubleti gde se ponavljaju rečenice da bi bio i muški i ženski rod i da se usput vodi računa o prirodi jezika, ali da se ideološki ne progoni ženski rod kao niže vredan i manje vredan, a toga je dosta bilo na sve strane. Jako mi smeta kada kažu da je trenerka uvredljivo jer bože moj tako se zove odeća za treniranje. Izrazito mi je uvredljivo kada mi se neko obrati sa profesore, iako to radi iz poštovanja, implicirajući time da je nepoštovanje da mi kaže profesorka.

Jezik oblikuju i obaveze prema EU

Dok je profesorka Pešikan-Ljuštanović pobornik uvođenja principa rodne osetljivosti u srpski jezik, profesor Milo Lompar smatra da ova mera pati od nekoliko velikih manjkavosti, poput te da je stručno i naučno skroz neutemeljena, neopravdana, a i praktično neprimenljiva.

Teško je verovati da će se neke od tih rogobatnih konstrukcija uopšte i moći da primene u nastavi. Ta mera je u suštini duboko nametnuta i tu je sad ceo problem zato što sa jedne strane država ima obaveze preuzete pri nekritičkom odnosu prema Evropskoj uniji da primeni nešto čemu se protivi struka i čemu se protivi veliki broj ljudi, budući da je protivno običajima i načinima govora, te predstavlja nasilje nad duhom jezika i nasilje nad običajima kulture, rekao je Lompar za Sputnjik.

Govoreći o mogućnosti primene rodno senzitivnog jezika ne samo u udžbenicima za osnovnu i srednju školu, već i u književnosti, filmovima, pozorišnim komadima i uopšte u srpskom jezičkom biću, Lompar je smatra nemogućom.

Mislim da bi to moglo teško da se primeni zato što bi podrazumevalo jedan nadzor nad jezikom i jednu lektorsku zapovednu strukturu. Ta nametljivost bi možda trajala onoliko koliko bi trajala sila koja je nameće uz kazne i mere pod uslovom da je tako nešto moguće. Moglo bi se desiti, kao što su zaboravljene čitave konstrukcije i čitavi jezički oblici onog birokratskog administrativnog jezika iz ’60ih, ’70ih i ’80ih godina prošlog veka, da i ovo, čim popusti ta sila, ode u nepovrat. To je pogrešna odluka, koja bi sa stanovišta srpske kulture bila i disfunkcionalna jer prosto nema nikakvo opravdanje.

Lola Đorđević
Foto: Peter Morgan/AP; Unicef Srbija; Ministarstvo rudarstva
Izvor: Sputnjik, 16. 8. 2022.

KORISNI LINKOVI

Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika - Izdavač: Centar za ženske studije, Beograd

Predgovor: Prof. dr Zorana Z. Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost

...Promena postojeće situacije u jezičkoj politici u Srbiji danas jedan je u nizu koraka koje treba preduzeti da bi se obezbedile jednake šanse za sve građanke i građane Srbije. Time bi se podstakla dalja promena preovlađujuće prakse upotrebe rodno nesenzitivnog jezika u domenu administracije, informisanja i obrazovanja u Srbiji, a samim tim i u svim ostalim segmentima društva.

Samo afirmacija upotrebe rodno senzitivnog jezika u službenoj i javnoj upotrebi može podstaći pozitivnu promenu na nivou čitavog društva, pa je stoga neophodno da se svi uključimo i aktivno učestvujemo u ovom važnom procesu transformacije. Jedino na taj način možemo kao društvo da postignemo nultu toleranciju na rodno zasnovanu diskriminaciju i zajedničkim snagama eliminišemo i dalje prisutne rodne stereotipe.

ARHIVA PPNS

AKADEMIK JASMINA GRKOVIĆ MEJDŽOR: ZAKON O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI UGROŽAVA USTAVNE SLOBODE

ODBOR ZA STANDARDIZACIJU SRPSKOG JEZIKA PROTIV ZAKONA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI

OVAJ ZAKON TREBA UKINUTI I DONETI NOV - MATICA SRPSKA O ZAKONU O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI